MILAN STANKOVIĆ ISKRENO O VERI ZA BADNJE VEČE: Mnogi ovo nisu očekivali od njega!

Milan Stanković (34) u poslednje vreme je posvećen veri, često obilazi manastire i boravi u njima, a sada je prvi put govorio na ove teme.

Na pitanje kada je postao vernik i šta je bilo presudno da se to desi, Milan je rekao:

- Kršten sam još kao beba da bih preživeo, a preživeo sam mnogo u svom kratkom životu. Svi mi imamo stremljenja, želje, planove, uspehe, ideje. Velike darove mi je dao Bog, a s tim ide i veliki krst. Ali, u ludilu ovog vremena, duhovno slepi, gluvi i nemi, svegrešni, pale prirode, svi neminovno ozbiljno promašujemo i sa zakašnjenjem osetimo da bez Logosa božjeg život nema života niti smisla. To su potvrdili svi koji se življenjem ozbiljno bave. Sve nauke, filozofije, revolucije, ideologije limitirane su okvirom stvorenog, bez pristupa tajni Tvorca, uzroka. A sve se na kraju završava Gospodom, jer kroz njega je sve i postalo.

- On, koji je za sebe rekao da je alfa i omega, a mi, bede, mislimo da je bitniji neki delta (soj, nesoj) ili omikron i svemu se osim Bogu pokoravamo i robujemo. Zato nam življenje i perspektive i jesu u konačnom smislu beznadežni. Ipak, to kada i kako ćemo poverovati i odazvati se na Gospodnji poziv, odnosno kako ćemo konačno živi biti, ne možemo znati, može nam se sam On otkriti u jevanđelju i to ne zavisi od nas malih, nego od Njega, osloboditelja, spasitelja, životodavca i jedinog čovekoljupca. Prosto, zaista Bog se javi… Hristos se rodi! Vaistinu, ovaplotio se Voljom Oca, od Duha svetoga i Marije Deve, i postao čovek! - ispričao je Stanković.

Pevač deo božićnog posta provodi u manastiru, a opisao je i kako ti dani izgledaju.

- Menjamo egocentrični za hristocentrični život. Pravoslavlje je sve što je čoveku preostalo i jedino što je opstalo, jedina moguća borba, protiv duha zla, a za dobro i istinu, za ljubav i veliku milost Svedržitelja - objasnio je za Objektiv.

Na pitanje da li je prekretnica u njegovom pogledu na svet bio period kada je prvi put duže boravio u nekom manastiru, Milan je rekao:

- Kada se apostolska živa reč pojavi u vašem životu, to ruši sve dotadašnje koncepte i skida ružičaste naočare obmane. Manastir je blagodatno mesto, "ispostava Carstva nebeskog", da pođemo, da se konačno vraćamo Ocu kroz Sina, a Duhom svetim. To se ne može prepričati, dođite i vidite…

Na priče da je navodno planirao da se zamonaši, Milan je rekao:

- Nažalost, svedoci smo da u medijima jako retko nailazimo na istinu o meni. Bezumni ljudi su i sveto monaštvo sveli na vesti iz rijalitija, vračare i gatare. Taj jedini bunt i otpor koji je preostao čoveku. Za početak, manastiri i svetootačko predanje su tu da nas uče i pomognu da postanemo hrišćani, što je vrhunska vrednost. Biti istinski hrišćanin je stanje duha koje nadilazi vreme i nakon telesne smrti prelazi u večno blaženstvo. Ali hajde za početak da naučimo da biti pravoslavni hrišćanin nije slobodan dan za jelo i piće za praznike, niti je brojanica okačena o retrovizor u kolima.

- Hajde da se latimo spasonosne Isusove umnosrdačne molitve, koja je ključ za osvajanje unutrašnjih prostora, za trezvenoumlje, upoznavanje Boga, sebe i stvarnosti. A onda nam neće biti važne banalnosti i tračarenje. Tada ćemo moći da se obradujemo, a ne snebivamo kada naša braća i sestre idu u manastir. Molim vas da se najpre upoznamo, pokajemo i izmirimo s Bogom, da iskoračimo iz prolaznih i trivijalnih stvari, iz vremena u večnost. Iz statistike preživelih u punoću života. To su moje božićne želje ljudima.

Stanković je iskreno odgovorio i na pitanje da li je teško biti na estradi i pridržavati se Božjih zapovesti.

- To je stvar srca i njegovog pripadanja. Tamo gde je srce vaše, tamo će biti i blago vaše. Pa, mi ne možemo znati ni da volimo ako nas Bog tome ne nauči. Jer, eto, taj Svedržitelj, koji svetove rečju stvara, iz ljubavi nam je dao potpunu slobodu. Slobodnu volju da čak i njega nećemo. Toliko nas voli da nas ni na šta ne primorava. A danas ljudi jedni druge na teške budalaštine primoravaju, izdaju, ucenjuju i lažima i mržnjom pritiskaju. Ljubav nije ni ona naša pala, sujetna, bebeća "dajte mi ljubav, volite me, dajte meni sve"… Ljubav je davanje, žrtva. Gospod naš Isus Hristos projavio je apsolutnu ljubav kroz apsolutnu žrtvu na krstu. Još jedna tajna pred kojom treba drhtati. Oni kojima ništa ne predstavlja raspeće, nažalost, ne mogu ništa znati ni o ljubavi ni o Bogu. Simbol ljubavi nije emodži crveno srce, nego krst.

Na konstataciju da je mnogima na početku karijere delovao arogantno, te na pitanje da li je to bila gordost, Milan je rekao:

- Medijske zabrane, linč, klevete i predrasude učinili su da moja borba za slobodu i prihvatanje individualnog u odnosu na mediokritete budu iscrpljujući. Zato često odustajem od prevođenja sebe masi. Takav stav nazivaju gordošću samo oni koji se zbog moje pojave, stava ili mišljenja osećaju indisponirano, inferiorno, ugroženo, postiđeno ili kivno, ali to je već njihov izbor, ili, ako hoćete, „sudbina”.

- O pravoj gordosti i ostalim strastima možemo da naučimo samo od svetih otaca. Zato u ovom bratoubilačkom vremenu nikad gorih podela, mržnje i zla preporučujem da čitamo „Dobrotoljublje”, nakon čega nećemo kidisati jedni na druge i upirati prstom.

- Sa iskušenjima bez duhovnika, bez mistagogije, bez svetih tajni crkve pravoslavne, bez svetootačkog predanja, van krugova istinski pravoslavnih ljudi, nemoguće je boriti se. To je unapred izgubljeno. Mi svi jedni drugima i hranimo i osuđujemo strasti. Oni na sceni i oni posmatrači. Potrčimo ka praštanju. I to govorim kao neko ko je, kao i svi, imao iste te sujetne slavoljubive želje i ostvario ih. Pozivajući mlade da ne upadaju u zamku, jer na kraju te duge ne čeka vas ćup sa zlatom. Niti će to krtičje sticanje ikada nahraniti čoveka. Čoveku prvo treba Bog Logos, a sve ostalo će vam se dodati. Usputno. Ni preterano strašno, ni preterano važno - zaključio je.

Bonus video:

(Espreso / Objektiv)