OGLASIO SE FUTA NAKON ŠTO JE SAZNAO ZA SMRT LJILJANE JORGOVANOVIĆ! Teško je podneo ovu vest...

Desna ruka Marine Tucaković i novinarka Ljiljana Jorgovanović preminula je u 66. godini posle teške bolesti.

Zajedno sa velikom Marino Tucaković napisala je brojne stradne hitove poput Romale Romali, Lep grome moj i Noć mi te duguje.

Vest o njenoj smrti pogodila je mnoge, a posebno Aleksandra Radulovića Futu.

Njih dvoje su sarađivali tokom njene karijere, a Futa je izrazio veliku žal zbog njenog odlaska.

- Užasno mi je žao, ne znam ni šta bih rekao. To je žena koja je više od 20 godina uspešno saradjivala sa Marinom. Želim da izrazim saučešće porodici. Nemerljiv gubitak za našu muzičku scenu još veći za sve nas koji smo je lično poznavali - rekao je Futa za Telegraf.

Ljilju će sahraniti u Požarevcu

Kako saznaju mediji, Ljiljana će biti sahranjena u rodnom Požarevcu.

Na večni počinak će je porodica, ali i najbliži saradnici i prijatelji ispratiti u četvrtak.

Ljilja napisala najveće hitove estradi

Bila je jedan od najuspešnijih domaćih tekstopisaca i godinama je sarađivala sa velikom Marinom Tucaković. Napisala je brojne hitove za Cecu, Zdravka Čolića, Acu Lukasa...

Krajem devedesetih počinje da piše tekstove za pesme mnogim velikim imenima na estradi.

- Ušla sam slučajno i na velika vrata, kao saradnica Marine Tucaković. Moj bivši muž odrastao je s Marinom u istoj zgradi i družili su se u detinjstvu. Stalno je govorio da ga podsećam na Marinu. Poznavale smo se površno, birajući kod nje odeću od šanera. Prodala sam joj i svoje svadbene cipele. I kada više nismo mogli da živimo od novinarstva i džeza, poslala sam joj 1997. po mužu tri teksta. Ona i Brega upravo su radili na Čolićevom albumu "Kad bi moja bila". Odmah su uzeli delove koji su im se svideli i potpisali me na dve pesme. Otišla sam da se vidim s njom. Leškarila je u spavaćici i dok je ona čitala još dva teksta koje sam donela, ja sam probala njene žute cipele "karl lagerfeld". Rekla mi je: "Sve je dobro. Lepo ćemo sarađivati". Popile smo po rakiju i već iste večeri poslala mi je kasetu s nekim pesmama.

Kako je izgledalo to kada ona i Marina pišu tekstove

- Kad sam počela da radim s Marinom, odmah sam sujetu bacila u đubre i više je odatle nisam izvadila. Divila sam joj se i slušala je u svemu. Počeo je naš prećutni dogovor da radimo kako ona kaže i potpisuje me gde želi. Isprva smo pisale kod nje svake večeri, i do četiri ujutru. Jednom smo uradile četiri albuma za mesec dana. Mislila sam da je to normalno - a nije. Ona bi započinjala, ja nastavljala, pa ona prepravljala. Ili bi ona napisala refren, a ja strofe. S vremenom su se uloge menjale, mešale, razmenjivale smo ideje telefonom, tokom ručkova, u šopingu... Simpatično je kako smo, recimo, pisale tekst "Gore od ljubavi". "Šta, jebem mu, može da bude gore od ljubavi?" pitale smo se. I uvek bismo našle rešenje. I nisam ja pisala za pevače. Pisala sam za nju, njoj da se svidi. To je to, trajalo je skoro 25 godina.

Posle Marine sarađivala je i sa Laćom

- Laća je nasledio Marinin i Futin talenat. Vrteo se oko nas kao mali, sve upijao. Od majke se razlikovao po modernijem rečniku i slengu, bio je dete svog vremena. Mrzeo je rimovanje, voleo jednostavnost i samo jedan, ključan stih. Sećao se kako smo Marina i ja dušu ispuštale za svaki red, sve je moralo da bude "skupo", bez opštih mesta, originalno, drugačije. Laća je bio opušteniji i nije hteo toliko da se muči. S njim sam sarađivala pred kraj Marininog života i nakon njene smrti. Mnogo je patio za njom. Imali smo velike planove, što na rečima, što na delu. Nedostaje mi, mnogo. Često ujutro pustim njegove glasovne poruke, samo da mu čujem glas.

(Espreso/telegraf/prenela PV)