Ima li leka? Evo zašto se ne sećamo najranijeg detinjstva (FOTO) (GIF)

"Postoji razlika između razmišljanja 'Tigrovi su u zoo vrtu' i 'Video sam tigrove u zoo vrtu, ali koliko god da su bili strašni, dobro sam se zabavio'", objasnio je on. "Ako vam društvo govori da su vaše uspomene važne, onda ćete ih bolje pamtiti", smatra Vang, a do ovog zaključka je došao razgovarajući s majkama ispitanika. Naime, naučnik je shvatio da je reč o posledici razlike između američkog i kineskog mentaliteta. Njihova ispitivanja otkrila su i to da u proseku najdublje u detinjstvo sežu sećanja novozelandskih starosedelaca Maora, čija se kultura izuzetno snažno oslanja na gajenje sećanja na prošlost. Kao posledica, kod Maora je vrlo učestalo sećanje odraslih na doba u detinjstvu od samo dve i po godine. Samim tim jasno je da okolina, u skladu s kulturnim okruženjem, u velikoj meri utiče na motivaciju mališana da pamte ono što im se događa.

Ali, to još ne objašnjava magičnu granicu od nekoliko godina nakon rođenja. Objašnjenje za to moglo bi da se krije u tome što nakon rođenja deca, majmuni, pa čak i pacovi, još stvaraju nove neuronske veze u delu mozga koji se zove hipokampus, a koji nam služi za dugotrajno memorisanje podataka. "Kod male dece hipokampus je vrlo nerazvijen", kaže Džefri Fagen sa Univerziteta "Sveti Džon". Kako se kod dece formiraju novi neuroni, hipokampus je sve kompletniji, a u onom trenutku kada je dovršen, deca su odjednom sposobna dugotrajno da pamte. "Naša sećanja iz prethodog perioda, po svoj prilici su uskladištena negde u mozgu, na mestu koje nam je tokom vremena postalo nedostupno. Ali, to će biti krajnje teško dokazati iskustveno", zaključio je.

(Espreso.co.rs)