NIJEDNA NAMIRNICA NIJE ŠTETNIJA ZA IMUNITET OD OVE: Ako želite da se zaštitite od prehlade i virusa IZBEGAVAJTE JE

Do sada su mnoga naučna istraživanja utvrdila da sklonost sezonskim virusima i prehladama može imati veze i sa životnim navikama. Među njima je i količina šećera koji na dnevnom nivou unosimo u organizam. Preteran unos rafinisanog industrijskog šećera, ne samo da će uticati na vašu liniju, već će oslabiti i sposobnost belih krvnih zrnaca da brane organizam od bakterije.

Pojedine studije pokazale su da nakon 100 grama pojedenog šećera leukociti narednih pet sati nisu sposobni da se bore sa bakterijama. Naša sagovornica, nutricionistkinja Branka Mirković, kaže da kada je u pitanju naš imuni sistem, ono što jedemo je veoma važno. I nijedan sastojak nije štetniji za imunitet od šećera.

“Negativan i veoma loš efekat po imunitet se dešava kada ljudi jedu dosta rafinisanog šećera i ugljenih hidrata u velikim količinama. Raste nivo šećera u krvi i dok se vraća u normalu pankreas mora da luči insulin. Prevelik unos šećera u dugotrajnom periodu dovodi do toga da nivo insulina ostaje visok, što dovedi do insulinske rezistencije. Posledice su gojaznost, previše masnoće u tkivima, a dodatno se smanjuje imunitet, odnosno osobe su sklonije raznim upalama i često se razboljevaju”, kaže na početku razgovora nutricionistkinja Branka Mirković.

Imati povišene vrednosti glukoze u krvi znači biti u hroničnom inflamatornom stanju, što opterećuje imuni sistem i čini ga sporijim u borbi protiv bolesti. Samim tim je i oporavak teži i duži. Ukoliko želite da što pre ozdravite "zaboravite na slatkiše", savetuje nutricionistkinja.

“Način da osnažimo naš imunitet je da isključimo unos šećera, ili da ga svedemo na veoma male odnosno realne količine. Netačno je da zdrave namirnice pa i voće koje sadrži više šećera treba jesti u većim kolicinama. Jedna voćka dnevno ili do 150 grama voća je dovoljno. Sve preko toga se pretvara u masnoću i organizam prerađuje kao voćni šećer”, kaže nam Branka, pa dodaje:

“Osim šećera važno je obratiti pažnju na skrivene šećere, kukuruzni sirup i količinu ugljenih hidrata. Ako govorimo o konzumnom šećeru ženama je maksimalno dozvoljeno 6 ravnih kafenih kašičica dnevo, a muškarcima 8.”

Kako prepoznati pad imuniteta

Suvoća očiju, glavobolja , opadanje kose, krti nokti, pojava herpesa, problemi sa varenjem, osipi, kožne alergije i ekcemi ukazuju na pad imuniteta.

Tu su i učestale infekcije, neobjašnjiv gubitak ili stvaranje kilograma iako niste na posebnom režimu ishrane, konstantan umor i iscrpljenost, kao i povišena telesna temperatura bez drugih simptoma.

Naša sagovornica objasnila nam je na koji način da ojačamo imunitet, naročito sada u zimskom period kada nas očekuje sezona virusa i gripa.

“Kontrolišite telesnu težinu posebno odnos mišica i masnog tkiva. Jedite raznovrsnu sezonsku i svežu hranu koju ćete sami pripremiti jer jedino tako možete da kontrolišete šta sadrži. Jedite sveže sezonsko voće i povrće, manje količine mesa, ribe i obavezno manje količine mahunarki tokom nedelje. Izbacite šećere iz ishrane kao i veće količine ugljenih hidrata, a umesto pekaru idite na pijacu – pijaca je najbolja prirodna apoteka. Kontrolišite količine obroka i porcija jer to je preventiva zdravlja, čuvajte imunitet da bi on vas čuvao”, zaklučila je naša sagovornica.

Majke i snajke

(Espreso/Blic Žena)