MOŽDANI UDAR POGAĐA I MLADE: Ne ignorišite PRVE SIMPTOME koji se javljaju, može biti KASNO

Moždani udar, iako deluje logično, nije uvek stanje koje će lakše preboleti mlađi pacijenti. Najveća zabluda i pogreška kod mlađih osoba je ignorisanje simptoma moždanog udara i pomisao, „bolje da malo sačekam da prođe, to ne može meni da se desi“. Stručnjaci upozoravaju da ne ignorišemo nijedan simptom moždanog udara. Nikako se ne sme rizikovati, jer blagovremena terapija može da zaštiti pacijenta od mogućeg invaliditeta i smrtnog ishoda.

Na svakih 20 minuta jedna osoba doživi moždani udar

Pretpostavlja se da na svakih 20 minuta jedna osoba u Srbiji doživi moždani udar, koji je i vodeći uzrok smrtnosti žena u našoj zemlji. Stručnjaci navode da su genetski činioci i nasledna oboljenja češći uzročnici moždanog udara u mlađoj populaciji.

– Pojedine bolesti kao što su urođene trombofilije, antifosfolipidni sindrom i slično, imaju značajan potencijal za mogući razvoj moždanog udara i pre 45. godine života. Ukoliko se ne leče ovi pacijenti mogu imati ponavljane moždane udare zbog čega je njihovo lečenje i sekundarna prevencija od izuzetne važnosti – kaže za portal eKlinika šef Jedinice za moždani udar Odeljenja urgentne neurologije Klinike za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije dr Predrag Stanarčević.

Simptomi nisu jedine manifestacije bolesti

Ishemijski moždani udar je najčešća forma moždanog udara u svim starosnim grupama i čini oko 85 odsto svih moždanih udara. Intracerebralno krvarenje pogađa oko 10 odsto pacijenata, dok se subarahnoidalna hemoragija javlja kod 5 odsto pacijenata sa moždanim udarom.

– Kardinalni simptomi moždanog udara su slabost polovine tela, otežan govor i izgovaranje reči, iznenadna pojava vrtoglavice i nestabilnosti praćena pojavom duplih slika ili loše koordinacije pokreta. Važno je naglasiti da ovi simptomi nisu specifični za moždani udar i nisu jedine manifestacije bolesti. Bitno je zbog toga da procenu o tome da li se radi o moždanom udaru uradi neurolog, specijalista obučen da prepozna određene simptome i znake neurološkog oboljenja. On će im dati kontekst i pravovremeno uputi pacijenta u one zdravstvene ustanove koje mogu da urade odgovarajuću dijagnostiku radi potvrde, a potom i pruže optimalnu terapiju. U slučaju pojave simptoma koji se mogu povezati sa moždanim oštećenjem potrebno je neodložno se javiti zdravstvenoj službi, lekaru doma zdravlja, nadležnoj bolnici ili kliničkom centru, službi hitne pomoći – precizira dr Stanarčević.

Šta je intravenska tromboliza?

Doktor ističe da je vreme je od krucijalnog značaja u lečenju moždanog udara. Ishemijski moždani udar, koji dobije 85 odsto pacijenata, u ovom trenutku leči se pomoću dve terapijske metode koje mogu, dodaje dr Stanarčević, značajno promeniti tok bolesti. To su intravenska tromboliza i mehanička trombektomija.

– Obe terapijske metode imaju ograničen vremenski interval u kojem se mogu primeniti, pri čemu je efekat lečenja direktno povezan sa vremenom proteklim od nastanka simptoma, po principu – što brže, to bolje. Intravenska tromboliza je metoda koja podrazumeva primenu specifičnog leka (trombolitika), koji može da razloži tromb u krvnom sudu. Ovo je i metoda izbora za sve pacijente koji ispunjavaju određene kriterijume, u prvih četiri i po sata od nastanka tegoba. U navedenom vremenskom periodu pacijent mora da dođe u odgovarajuću ustanovu koja može da mu posle neophodne dijagnostike da ovaj lek – kaže dr Stanarčević.

Šta je mehanička trombektomija?

Druga metoda je mehanička trombektomija, koja podrazumeva uklanjanje tromba iz krvnog suda primenom specijalnih katetera. Ovu metodu rade interventni neuroradiolozi u angiosali. Ko je kandidat za ovu terapiju određuje neurolog, a svemu prethode i specifični radiološki pregledi koji podrazumevaju upotrebu složenih metoda kompjuterizovane tomografije (multimodalni CT) ili magnetne rezonance.

– Ova metoda može se primeniti značajno duže, čak do 24 sata od nastanka tegoba, ali rezervisana je samo za pacijente kod kojih se tromb nalazi u velikim krvnim sudovima mozga koji su dostupni za ovakav pristup. Uspeh obe navedene metode kritično zavisi od vremena proteklog od nastanka smetnji. Iz ovog razloga, neophodno je da se pacijenti jave lekaru što ranije, kako bi se povećale šanse za povoljan ishod lečenja – naglašava dr Predrag Stanarčević.

Šta nikako ne smemo da radimo ako osetimo simptome moždanog udara

Kada oseti prve simptome moždanog udara pacijent ne bi trebalo sam da uzima nikakvu terapiju, ističe dr Stanarčević.

– Pogrešan izbor terapije može da ograniči mogućnosti primene pomenutih metoda lečenja, dovede do njihove manje efikasnosti ili čak poveća rizik od pojave komplikacija terapije, koje u pojedinim slučajevima mogu dovesti i do fatalnih ishoda. Jednostavno rečeno – ni aspirin. Najbolja stvar koju pacijent ili njegova okolina mogu da urade jeste da se što hitnije jave u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu ili pozovu službu hitne pomoći – precizira dr Stanarčević.

Da li mlađe osobe lakše prebole moždani udar?

Iako bi se moglo pretpostaviti, da će mlađe osobe lakše preboleti moždani udar, dr Stanarčević kaže da ovo nije tačno.

(Espreso/Eklinika)