ALARMANTNO: Ovo ukazuje na RAK PANKREASA, jedan je od NAJAGRESIVNIJIH

Pankreas je žlezda oblika horizontalno položene tanke kruške, a nalazi se između želuca, tankog creva i kičme. Sastoji se od 3 dela. Široki deo zove se glava, koja se nastavlja na telo i potom na uži deo koji se zove rep. Tumori najčešće nastaju u području glave.

Pankreas ima dvojaku funkciju: egzokrinu (proizvodi enzime koje izlučuje u crevo, a koji pomažu u razgradnji hrane) i endokrinu (luči hormone poput inzulina i glukagona, koji su važni u kontroli nivoa šećera u krvi). Oko 95% slučajeva raka pankreasa nastaje u egzokrinim stanicama (adenokarcinom), no u gušterači se mogu razviti i neuroendokrini tumori koji nastaju iz endokrinih stanica. Adenokarcinom pankreasa spada među najagresivnije maligne tumore.

Rizični činioci

Neki od činioca koji povisuju rizik razvoja raka pankreasa su pušenje ili hroničnog pankreatitisa, te razni genetski sindromi ( MEN1, Lynch, VHL i drugi).

Znakovi i simptomi

U ranoj fazi bolesti često nema primetnih simptoma. Kako bolest napreduje, mogu se javiti žutica (žuta boja kože i očiju), stolica blede boje, taman urin, bol u srednjem-gornjem delu stomaka i leđima (bol se često pojasasto širi), gubitak telesne mase bez očitog razloga, gubitak apetita i konstantan umor.

Postavljanje dijagnoze

Jedan od razloga velike smrtnosti od ove bolesti je kasno postavljanje dijagnoze zbog odsustva ranih simptoma bolesti.

Osnova je detaljan pregled bolesnika i uzimanje temeljite istorije bolesti. Početna dijagnostička pretraga su krvni testovi, pri čemu naročitu pažnju treba obratiti na vrednosti bilirubina (tumori glave pankreasa mogu opstruisati odvodne žučne kanale te dovesti do povišenih vrednosti bilirubina), te na tumorske belege CA19-9 i CEA. Od slikovnih pretraga koriste se UZV, CT, MR ili PET/CT (najčešće CT). Navedenim pretragama analizira se područje pankreasa, kao i okolni organi radi prisustva eventualnih metastaza. U slučaju nalaza koji upućuje na mogućnost postojanja tumora pankreasa, postoji više načina dobivanja uzorka tkiva radi konačne potvrde bolesti. Jedna od češće korištenih tehnika je primena endoskopskog ultrazvuka (EUS), prilikom kojeg se endoskopom umetnutim kroz usta dolazi u neposrednu blizinu pankreasa, te se može uzeti uzorak tkiva. Slična je pretraga i tzv. endoskopska retrogradna kolangiopankreatografija (ERCP), kojom se u male odvodne kanale gušterače umeće kateter (tanka cevčica) te se u slučaju začepljenja odvodnih kanala tumorom može u istome aktu postaviti potpornica (stent). Na taj način može se razrešiti žutica u bolesnika s opstrukcijom.

​Stadijum bolesti

Prognoza bolesnika s rakom pankreasa zavisi od više činioca, poput je li tumor operativan, stadijuma bolesti, opštem stanju bolesnika te radi li se o prvoj pojavi bolesti ili se je bolest vratila nakon ranijeg lečenja. generalno govoreći radi se o agresivnoj bolesti te je važno bolest otkriti što ranije kako bi se poboljšale šanse za izlečenje.

U stadiju I, bolest je ograničena na pankreas te je tumor maksimalnog promjera 4 cm. U stadiju II, tumor je veći od 4 cm ili su zahvaćeni limfni čvorovi (maksimalno do 3 čvora). U stadiju III, zahvaćeno je 4 ili više limfnih čvorova, ili su zahvaćene velike krvne žile oko pankreasa. U ovom stadiju u pravilu nije moguće kompletno kirurško uklanjanje bolesti. IV stadij bolesti označava prisustvo udaljenih metastaza.

Lečenje

Kod bolesnika s resektabilnom bolešću, tj. u situaciji gde se prema učinjenim pretragama može u celosti ukloniti tumorska masa, izbor lečenja je operacija. Vrsta hirurškog lečenja zavisi od smeštaja tumora unutar pankreasa, pa se tako primera radi, kod tumora koji se nalaze u glavi primenjuje tzv. Whipple operacija (uz glavu pankreasa, uklanja se i priležeći deo tankog creva), a kod tumora u repu distalna pankreatektomija (uklanjanje repa).

Iza samog zahvata, većina bolesnika će biti kandidati za adjuvantnu kemoterapiju s ciljem smanjenja rizika povrata bolesti, a lečenje bi trebalo započeti unutar 12 nedelja iza operacije. Ukoliko s druge strane bolest nije operativna ili se o tome ne može doneti jednoglasan zaključak (tzv. borderline resektabilna bolest), lečenje se može započeti neoadjuvantnom kemoterapijom s ciljem smanjenja tumorske mase. Ukoliko bolest dobro reaguje na ovakvu vrstu lečenja, u nastavku će biti moguće operacijom ukloniti tumor. Za bolesnike sa stadijem IV bolesti, operacija se ne koristi. Izbor lečenja je neka od opcija sistemske terapije. Navedeno u pravilu uključuje razne hemoterapijske protokole, ali kod bolesnika s detektovanim određenim genetskim mutacijama tumorskog tkiva može se primeniti imunoterapija ili ciljana terapija. Opcija je i uključenje u kliničke studije s inovativnim lekovima. Bez obzira na izbor terapije, važno je kontinuirano praćenje od strane nadležnog onkologa, kako bi se predložena terapija adekvatno provodila te očuvala kvaliteta života bolesnika.

(Espreso/ Ordinacija)