ŠEĆER, BUBREG, SRCE! OVE BOLESTI SU BILE JAČE OD DUŠKA VUJOŠEVIĆA! 9 godina išao na DIJALIZU, pa poklekao

Srpska košarka je zavijena u crno!

Najtrofejniji trener u istoriji KK Partizan, Duško Vujošević preminuo je u 68. godini života.

Duško je iza sebe imao 9 godina dijalize i višegodišnjih problema sa zdravljem.

Početkom ove godine primljen je u bolnicu zbog problema sa srcem i bubrezima, ali i zbog teške upale pluća.

Zbog toga su lekari ušli u veliku borbu, koja je za glavni cilj imala da se sačuva bubreg koji je nedavno transplantovan posle višegodišnjih problema i stalnih dijaliza.

Inače, Vujošević godinama ima problem sa šećerom i pre deset godina je završio u bolnici zbog problema sa bubrezima, gde je na VMA bio nekoliko dana na odeljenju nefrologije.

On je u maju 2025. godine imao operaciju i transplantaciju bubrega u Minsku, nakon čega se i on oglasio i zahvalio doktorima za uspešnu operaciju.

„Svako ima svoj subjektivan utisak. Može neko ko se bavi sociologijom i drugim stvarima da bolje definiše, u opštem smislu, šta je obeležilo 2025. godinu. Iz moje pozicije to je transplatacija bubrega. Bio sam na dijalizi od 2016. Prvo slab rad organa, koji je nastao iz osnovne bolesti, dijabetesa, dok nisu prestali da funkcionišu. Operativni zahvat me je vratio u okvire, ne sasvim normalnog života, ali veoma sličnog normalnom. Meni je to promenilo život,“ tada je priznao Vujošević u razgovoru za Sport klub.

Prisećajući se vremena kada je počeo ozbiljnije da kuburi sa zdravljem, prošao je period od dve, tri godine u pokušaju da odloži dijalizu pomoću hipoproteinske dijete (limitiran broj proteina). Ni to nije bilo lako, a tek ono što je usledilo.

„Tri puta sedmično po četiri, pet sati, pravljenje fistule, mesta gde su spojeni krvni sudovi da bi bio veliki protok krvi. Tokom jedne dijalize, negde oko 95 litara tečnosti (krvi), provuče se kroz mašinu. To je takav način života da ti se daje mogućnost da možeš da živiš, a istovremeno ugrožava kvalitet života, da ne pričam o stradanju krvnih sudova, organa… Generalno, sve teže i teže pada, trošiš se sve više i više. Od nedelju dana ne možeš da funkcionišeš tri dana. Što vreme duže prolazi, sve teže podnosiš.“

Transplatacija je davala jednu novu šansu, veću od mnogih planinskih rekorda. Na listi čekanja je proveo godinu dana, nije proletelo.

„Nisi siguran da li ćeš dobiti adekvatan organ, odgovarajuće krvne grupe. Kod moje nulte, jedino je bilo dobro što je češća, pozitivna, varijanta. Nisam imao donora iz najbliže familije, pa je ostalo da čekam nekoga ko je (najčešće) izgubio život u saobraćajnoj nesreći, a zdravih bubrega, koji mogu da se koriste u određenom roku. Onda je neophodno da se ispoštuju medicinske procedure, organizam to prihvati. Naravno, uz određene uslove, da se uzimaju imunosupresivi, koji smanjuju imunitet organizma da se ne odbaci transplatacioni organ. Ali ste „otvoreniji“ za bakterije, viruse, druge prenosive bolesti. Nakon transplatacije 27. maja, prvih šest meseci je vrlo kritično zbog odbacivanja, a posle godinu dana od presađivanja, uklanja se fistula. Prebrodio sam pola godine, ali to nije samo pasivno prolaženje vremena."- pričao je tada Vujošević.

(Espreso)