OVI SIMPTOMI GOVORE DA VAŠE SRCE IMA VIŠE GODINA NEGO VI SAMI: Provetire koliko vam je star NAJJAČI mišić u telu

Moguće je da srce bude mlađe od našeg hronološkog životnog doba. Sa druge strane, kod izvesnog broja osoba vitalni organi su stariji od datuma rođenja zapisanog u krštenici. „Starost srca“ koristi se i kao termin koji ukazuje na nivo rizika od moždanog ili srčanog udara. Pored našeg hronološkog životnog doba, na starost srca u velikoj meri utiču vrednosti krvnog pritiska, holesterola, ali i neke životne navike.

Kalkulator starosti srca

Kalkulator starosti srca je alatka koju je razvilo Odeljenje za zdravstvo Njujorka (New York City Health Department’s). Ova alatka uvidom u poznate faktore rizika procenjuje kako srce stari, objašnjava kardiolog dr Joy Gelbman sa Veill Cornell Medicine.

– Ukoliko je srce starije u odnosu na hronološko doba, postoji povećan rizik od razvoja kardiovaskularnih problema, koji se ipak mogu izbeći. Bitno je samo na vreme uočiti ubrzano starenje srca – kaže dr Gelbman.

Starenje srca može da bude praćeno simptomima

Znaci koji koji mogu da ukažu na starenje srca su bol u grudima tokom fizičke aktivnosti, vrtoglavica, umor, glavobolja, konfuzija, navode stručnjaci National Institute on Aging. Svi ovi navedeni znaci su i upozorenje da je vreme da odemo na kardiološki pregled.

Postoje načini koji u izvesnoj meri mogu da uspore ubrzano starenje našeg tela i vitalnih organa, kao što je srce. Promene u životnim navikama i mere prevencije možemo da počnemo da primenjujemo već danas. Nije bitno koliko imamo godina.

Kontrola vrednosti LDL holesterola

LDL holesterol ili popularno nazvan „loš holesterol“ jedan je od bitnih faktor rizika za koronarna oboljenja i aterosklerozu. Normalne vrednosti LDL holesterola iznose 1,55 do 4,53 mmol/L. Lekari upozoravaju da su povišene vrednosti, uglavnom, posledica nepravilne ishrane i slabog odgovora organizma na svakodnevni stres. U ovakvim uslovima pojačan je rizik od kardiovaskularnih bolesti, pre svega ateroskleroze.

Redovna fizička aktivnost

Starenje srca u tesnoj je vezi sa redovnom i odgovarajućom fizičkom aktivnošću. Stručnjaci preporučuju najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti na nedeljnom nivou. Intenzitet zavisi od fizičke spremnosti osobe, starosti, mogućih hroničnih bolesti. Šetnja od 30 minuta nekada je dovoljna da reguliše krvni pritisak, vrednosti šećera i holesterola.

Kardiolog i stručnjak za slabost srca dr Nikki Bart potvrđuje da vežbanje može da smanji visok krvni pritisak, koriguje vrednosti holesterola i bude od pomoći u održavanju zdrave telesne težine.

– Bilo koja vrsta kretanja je zdrava. Hodanje, ples, čišćenje ili baštovanstvo, delotvorne su aktivnosti. Ponekada nam je potrebna samo motivacija, lakše je sve u dvoje, pa je savet da organizujemo fizičku aktivnost sa prijateljem, grupom bliskih osoba – kaže dr Bart.

Kontrola stresa

Starenje i starenje srca u tesnoj su vezi sa dobrom kontrolom stresa. Hronični stres može dovesti do visokog krvnog pritiska i povećati rizik od srčanog i moždanog udara, navode stručnjaci okupljeni oko American Heart Association.

Meditacija, vežbe disanja, molitva, neki su od načina na koje se reguliše nivo svakodnevnog stresa i pospešuje lučenje endorfina – hormona sa analgetskim dejstvom. Endorfin izaziva pojačan osećaj snage i luči se u bolnim, ali i u prijatnim situacijama. U slučaju da tokom dužeg vremena nismo u stanju da se odupremo uticaju jakog stresa, od pomoći može da bude i psihoterapija kao jedan od način savladavanja pojačanog nivoa anksioznosti.

Zdrava u uravnotežena ishrana

Zdrava ishrana sa dovoljnom količinom vitamina i minerala dobar je način da obezbedimo vitalnost i u poznom životnom dobu. Nema potrebe da se lišavamo ni jednog jela, dozvoljeno je ponekad konzumirati i omiljeni slatkiš, ali pre svega bitno je da u našoj svakodnevnoj ishrani budu zastupljenje dovoljne količine proteina, voća i povrća.

Mediteranska ishrana jedan je od načina na koji možemo da sprečimo ubrzano starenje srca. Masna morska riba, orašasti plodovi i mahunarke, puno voća i povrća, osnove su ovog načina ishrane. Na jelovniku bi trebalo da budu i namirnice bogate vlaknima, omega – 3 kiselinama, antioksidansima. Preporuka je da u ishranu uvrstimo orašaste plodove, ribu, nemasne mlečne proizvode.

Izbegavanje duvanskog dima

Savet stručnjaka je da za zdravlje srca izbegavamo i pasivno i aktivno pušenje. Ova navika može negativno da utiče i na pluća, krvne sudove. Smatra se da pušenje uzrokuje i upalne procese, deluje na krvni pritisak i broj otkucaja srca.

Dovoljno sna

Noćni san od 7 do 8 sati često je lek za mnoge probleme i dobar način da usporimo starenje srca. Kvalitetan san jača naše kognitivne funkcije, smanjuje rizik od bolesti. Kardiolog dr Naga Pannala smatra da kvalitetan san omogućava dobru kontrolu krvnog pritiska i telesne težine, dva faktora koja snažno deluju na zdravlje srca.

Genetika

Starenje, ali i sklonost ka nekim bolestima, u bitnoj meri uslovljene su genetskim karakteristikama. Ukoliko imamo u najbližoj porodici slučajeve infarkta srca u mlađem životnom dobu, pojačana je mogućnost od kardiovaskularnih problema. U ovakvim situacijama, stručnjaci savetuju redovne kardiološke preglede i odgovarajući higijensko – dijetetski režim koji može bolest svesti na najmanju moguću meru.

Bonus video:

(Espreso/Eklinika/D.T./Prenosi M.M.)