OŠTEĆENJE SLUHA MOŽE DA SE DESI IZNENADA: Doktor upozorava na SIMPTOME, evo kako se izboriti sa tim problemom

Oštećenje sluha se određuje kao smanjena osetljivost slušnog sistema i nije samo zdravstveni već i socijalni problem. Slabiji sluh može nam otežati komunikaciju i dovesti nas u neprijatnu, pa čak i opasnu situaciju.

Uzroci oštećenja sluha su različiti, nekada su posledica su starenja, to jest, degenerativnog oštećenja slušnog aparata ili nastaju usled različitih bolesti na nivou spoljašnjeg, srednjeg ili unutrašnjeg uha. Kako bi se izbeglo ozbiljnije oštećenje sluha potrebno je na vreme dijagnostikovati stanje i početi terapiju.

Oštećenje sluha može biti urođeno i stečeno

Uvo registruje zvučne talase preko spoljašnjeg i srednjeg uha, potom se ti talasi prenose do čula sluha, Kortijevog organa u unutrašnjem uhu. Mehanički impulsi pretvaraju se u električne, pa putem slušnog nerva dospevaju u više delove auditornog sistema u kojem se signali obrađuju i doživljavaju kao osećaj sluha.

– Oštećenje sluha može se definisati kao bilo koji poremećaj sluha koji podrazumeva da osoba ne čuje dobro u odnosu na zdravu osobu, to jest, da su pragovi sluha ispod nivoa od 20 decibela. Slušna oštećenja mogu biti urođena i stečena; jednostrana i obostrana. Po toku, možemo ih podeliti na akutna i postepeno nastala; prema stepenu slušnog oštećenja se dele na laka, umerena, teška, vrlo teška, duboka i potpunu gluvoću – kaže za portal eKlinika specijalista otorinolaringologije dr Miloš Švraka.

Infekcije majke u trudnoći mogu dovesti do oštećenja sluha

Ljudsko uho registruje zvuke od 16 do 20.000 Hz, s tim da se ovaj frekventni opseg zbog delovanja različitih faktora smanjuje i iznosi 50 do 10.000 Hz. Intenzitet frekvencija koje ljudsko uvo prima iznosi 0 do 120 dB. Uzroci urođenih slušnih oštećenja su raznoliki, dr Švraka objašnjava da je 1 od 2 slučaja gubitka sluha kod beba uzrokovan genetskim uzrocima.

– Neke bebe sa genetskim uzrokom gubitka sluha mogu imati članove porodice koji takođe imaju gubitak sluha. Otprilike 1 od 3 bebe sa genetskim gubitkom sluha ima i druga stanja pored gubitka sluha, kao što su Daunov sindrom ili Ašerov sindrom. U 1 od 4 slučaja gubitka sluha kod beba je posledica infekcija majke tokom trudnoće, komplikacija u toku i nakon porođaja i traume glave tokom porođaja. Najčešće infekcije majke u trudnoći koje mogu dovesti do slušnog oštećenja ploda su rubeola, citomegalovirusne infekcije, toksoplazmoza, herpesvirusne infekcije – navodi dr Švraka.

Šta kada beba ne reaguje na jasne zvuke?

Globalno, 34 miliona dece ima gluvoću ili gubitak sluha, od čega je 60 odsto slučajeva posledica uzroka koji se mogu sprečiti, smatra Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Klinička slika slušnih oštećenja kod dece je vrlo šarolika i može se razlikovati od deteta do deteta, precizira doktor.

– Postoje, ipak, jasni znaci koji moraju biti alarm za sumnju da postoji slušno oštećenje. Na primer, dete ne reaguje na glasne zvukove, ne okreće se ka izvoru zvuka posle 6 meseci starosti, ne izgovara pojedinačne reči, kao što su „tata“ ili „mama“ do 1 godine, okreće glavu kada nas vidi, ali ne i ako samo prozivamo bebino ime, čini se da čuje neke zvukove, ali ne i druge. Ponekad se pogrešno smatra da dete ne obraća pažnju ili samo ignoriše, ali ovakvo reagovanje može biti rezultat delimičnog ili potpunog gubitka sluha – upozorava dr Švraka.

Deca treba da dostignu određene obrasce kako se igraju, uče, komuniciraju

Procenjuje se da je, trenutno, više od milijardu mladih ljudi od 12 do 35 godina u opasnosti od oštećenja sluha, zbog rekreativnog izlaganja glasnom zvuku, navodi SZO. Znakovi kod starije dece koji pobuđuju sumnju na postojanje slušnog oštećenja su kako objašnjava doktor, odlaganje govora, govor deteta koji nije jasan, dete ne prati uputstva, često kaže: „Ha?“ ili previsoko pojačava jačinu zvuka na televiziji.

– Bebe i deca treba da dostignu određene obrasce u tome kako se igraju, uče, komuniciraju i ponašaju. Kašnjenje u bilo kojem od ovih obrazaca može biti znak gubitka sluha ili drugog razvojnog problema – ističe dr Švraka.

Oštećenje sluha kod odraslih oko 41. godine

Statistike govore da kod zdravog odraslog čoveka, prve degenerativne promene u organu za sluh nastaju oko 41. godine, pa je starenje jedan od najčešćih uzroka slušnih oštećenja kod odraslih. Prema podacima SZO, oko 30 odsto osoba starijih od 60 godina ima gubitak sluha.

– Oštećenje sluha može biti i posledica predisponirajuće bolesti kao što su šećerna bolest, povišen arterijski pritisak, povišene masnoće u krvi, tumori mozga. Oštećenje sluha kod odraslih nekada je uzrokovano profesionalnim i rekreativnim izlaganjem buci, hroničnim i ređe akutnim upalama srednjeg uva, korišćenjem ototoksičnih lekova – kaže dr Miloš Švraka.

Akutni gubitak sluha kod odraslih

Kod akutnih gubitaka sluha kod odraslih (akutna nagluvost i gluvoća, akutna akustička trauma) gubici sluha se razvijaju iznenada, naglo, objašnjava dr Švraka.

–Najčešće su jednostrana oštećenja koja mogu varirati od osećaja neprijatnih zvučnih senzacija (zujanje, pištanje…) do potpune gluvoće – kaže dr Švraka.

Staračka nagluvost razvija se godinama

Kada je u pitanju postepeno oštećenje sluha („staračka nagluvost“), gubici sluha mogu se razvijati godinama i decenijama i najčešće su obostrani i simetrični.

– Kod ovih slušnih oštećenja najčešće se u početku sreće relativno dobar sluh u govornim područjima, pa komunikacija nije otežana ali se prvo remeti razumljivost zvukova. Osobe najčešće, u početku, relativno dobro čuju ali slabo razumeju šta im se kaže, ne razaznaju dobro zvukove u spoljašnjem prostoru, na primer, nije im jasno da li čuju automobil ili kamion, ako više osoba priča u nekom prostoru teško im je razumeti izgovoreno i slično – objašnjava dr Švraka.

Značaj rane dijagnostike kod beba

Dr Miloš Švraka podvlači da je rana dijagnostika najvažnija za uspešan tretman slušnih oštećenja.

– Svakoj bebi, u porodilištu, mora da se uradi skrining sluha (otoakustička emisija) najkasnije do kraja prvog meseca. Ako beba ne prođe skrining sluha po rođenju, otoakustička emisija se ponavlja za mesec dana. Ukoliko ne prođe ni kontrolni skrining, veoma je važno da se uradi kompletan test sluha što je pre moguće, ne kasnije od tri meseca. Zlatni standard je da dijagnoza slušnog oštećenja mora da se postavi do kraja šestog meseca života deteta – naglašava doktor i dodaje da starija deca kod koje postoji sumnja na slušno oštećenje, moraju odmah biti upućena u specijalizovane ustanove koje se bave dijagnostikom slušnih oštećenja.

Rana dijagnostika kod odraslih osoba

Ukoliko, kod odraslih, postoji akutno slušno oštećenje, dijagnostika mora biti, takođe, brza.

– Akutne nagluvosti i gluvoće smatraju se hitnim stanjima. Pored audioloških testova, neophodno je ponekad uraditi i dopunske preglede (laboratorijske analize, CT mozga, pregled neurologa, kardiologa…). Brza dijagnostika je neophodna, kako bi se što ranije počelo lečenje i na taj način prezervirao (očuvao) sluh – upozorava dr Švraka.

Doktor dodaje da je u slučaju da, odrasle osobe primete da slabije čuju ili ih na to drugi upozoravaju, neophodno što pre uraditi audiološku dijagnostiku (snimanje sluha).

– Rane intervencije u detinjstvu, uključujući primenu naprednih audioloških tehnologija ili hirurških opcija, doprinose da deca sa oštećenim sluhom imaju normalan društveni razvoj. Audiološka rehabilitacija kod odraslih najčešće podrazumeva upotrebu slušnih amplifikatora (slušnih aparata) – kaže za portal eKlinika dr Švraka.

Vakcinacija i program higijene

Merama javnog zdravlja može se sprečiti 50 odsto ukupnih gubitka sluha, navode stručnjaci.

–Rad na prevenciji kroz vakcinaciju i programe higijene može zaustaviti gubitak sluha i gluvoću – kaže dr Švraka.

(Espreso/Eklinika.telegraf.rs)