A HOĆEMO U EU? Srbija 14 godina bez Narodnog muzeja! Zašto?

Direktor Kunsttransa, Đorđe Branković, kaže da su obezbedili najbolji magacin za skladištenje umetničkih dela. Dodaje da je tokom radova na magacinu bilo manjih pomeranja rokova, isključivo iz birokratskih razloga. Ipak, nakon završetka prilagođavanja magacina potrebama Muzeja, krajem 2007. godine, selidba eksponata nije počela. Dragan Đilas, tada ministar bez portfelja u čijoj je nadležnosti bio Nacionalni investicioni plan, odbija da se nastave plaćanje Kunsttransu i planirana selidba u depo firme koja, prema njegovim rečima, nije ispunjavala sve uslove.

Nakon prekida saradnje sa Kunsttransom, Narodni muzej je privremeno iselio deo svojih dobara u trezor Narodne banke Srbije, dok je drugi deo ostao u zgradi Muzeja. Osim što su pokrenuli sporove na domaćim sudovima, iz Kunsttransa su podneli i zahtev za arbitražom Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu.

Inženjerska komora Srbije je 2007. godine, u okviru svojih godišnjih priznanja, nagradila glavni projekat rekonstrukcije arhitekte Rakočevića, a on je nagradu od 200.000 dinara donirao Muzeju.

Ivana Dorčić, sekretar i Gordana Grabež, operativna direktorka Narodnog muzeja, kažu da je novac upotrebljen za rekonstrukciju. Iako navode da ne znaju napamet na šta je novac konkretno potrošen, sigurne su da su ta sredstva bila opredeljena za projekat. Prema njihovim rečima, svaka donacija koja ulazi u Narodni muzej, ulazi sa određenom namenom i tako se sredstva i troše. Narodni muzej je do sredine 2006. godine sklopio dva ugovora sa Rakočevićem, ukupne vrednosti 862.350 evra, bez PDV-a. Zbog neplaćanja po jednom od ugovora Ministarstvo kulture se u novembru 2006. godine obavezalo da će preuzeti dug Muzeja prema Rakočeviću i u tu svrhu izdvojiti 493.785 evra iz NIP-a.

Od Rakočevićevog projekta se takođe odustalo - 2010. godine.

Nebojša Bradić, ministar kulture i informisanja od jula 2008. do marta 2011. godine, kaže da su međunarodni ekspertski tim, sačinjen, između ostalog, od inženjera građevine i arhitekture, te Upravni odbor Narodnog muzeja, smatrali ovaj projekat nefunkcionalnim, muzeološki nedefinisanim, nelogičnim i zato neracionalno skupim. Bradić kaže da mu je, po dolasku na čelo Ministarstva kulture, osnovni zadatak bio da se zaustavi nepotrebno odlivanje sredstava i da raskine štetne ugovore. Saradnica CINS-a je u više navrata bezuspešno pokušavala da stupi u kontakt sa Rakočevićem. Nakon raspisivanja novog konkursa za idejno rešenje rekonstrukcije i dogradnje Narodnog muzeja, u novembru 2010. godine izabran je projekat Vladimira Lojanice.

U septembru 2012. godine umesto dotadašnje direktorke Tatjane Cvjetićanin, nova direktorka postaje Bojana Borić-Brešković, koja je na čelu Narodnog muzeja bila i u periodu od 1996. godine do 2001. godine.

Ministar kulture Bratislav Petković je na konferenciji za štampu u aprilu 2013. godine izjavio da se otvaranje dela zgrade Muzeja može očekivati već u oktobru te godine. Nedugo zatim, u maju, direktorka Muzeja Bojana Borić-Brešković izjavila je da se odustaje od projekta rekonstrukcije i prelazi na sanaciju i adaptaciju Muzeja.

Ivana Dorčić, sekretar u Narodnom muzeju, kaže da je projekat sanacije i adaptacije možda najrealniji za trenutak u kome živimo “imajući u vidu da se odustajalo od projekata koji su nazivani velikim, megalomanskim, možda projektima koje u ovom trenutku nije moguće savladati, finansijski, organizaciono i tehnološki”. Prema njenim rečima, radi se kompletna sanacija objekta, sa svom infrastrukturom i instalacijama, a ne samo šminkanje i krečenje objekta. Posle odustajanja od rekonstrukcije, Muzej se obavezao da će Lojanici i njegovoj firmi isplatiti 36.350 evra. Arhitekta Branislav Mitrović kaže da je, po njegovom mišljenju, bilo moguće nastaviti sa projektom Lojanice. Dodaje da je Upravni odbor Muzeja, čiji je bio član od 2009. do 2013, u želji da se situacija reši na najpovoljniji način, poslao pisma ministru kulture Ivanu Tasovcu, Aleksandru Vučiću i Tomislavu Nikoliću, ali odgovor nikada nisu dobili. Nakon toga, u avgustu 2013, Vlada je postavila novi Upravni odbor Muzeja.

U svom prvom ekspozeu 2014. godine, kao predsednik Vlade, Aleksandar Vučić je najavio predvidivu i konzistentnu politiku u domenu kulture. - Obećavam da će ova vlada obnoviti Narodni muzej na Trgu Republike koji, na sramotu svih nas, stoji zatvoren skoro deceniju. Mene je stid kao roditelja da u ovoj zemlji žive deca koja nisu imala priliku da vide Narodni muzej, kulturno blago našeg naroda, njegove bogate zbirke umetničkih dela i kulturnu istoriju našeg naroda - naveo je Vučić.

U februaru 2015. godine ministar Tasovac je aktivirao satove ispred Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti. Sat je otkucao vreme do otvaranja Narodnog muzeja koje je zakazano za 10. maj 2016. godine, a danas više ne radi. U Muzeju navode da 10. maj nije bio rok za završetak radova, već su taj datum tumačili kao pritisak na njih, kako bi se radovi ubrzali. U maju 2016. godine potpisan je ugovor sa grupom izvođača radova na restauraciji, sanaciji i adaptaciji Muzeja. Nosilac grupe izvođača je firma Koto, a ugovor je vredan osam miliona evra.

(Espreso.co.rs / Cins.rs)