A HOĆEMO U EU? Srbija 14 godina bez Narodnog muzeja! Zašto?

Mašinoprojekt-Kopringu je za izradu idejnog rešenja i tehničke dokumentacije, do raskida ugovora 2014. godine, bilo isplaćeno oko 490.000 evra, ali se raskidom obavezuju da vrate oko 326.000 evra. Ugovor sa njima je raskinut nakon što se odustalo od projekta rekonstrukcije čiji su deo bili. Novi ugovor, za novi projekat, sa njima je potpisan 2015. godine, u svrhu adaptacije i sanacije Muzeja. Deo dokumentacije o finansiranju obnove Muzeja CINS je dobio od Uprave za trezor i Ministarstva kulture i informisanja.

Narodni muzej osnovan je 1844. godine, a u njemu su prikazivana dela Mikelanđela, Rafaela, Ticijana i drugih umetnika. Svojevremeno je važio za jedan od modernijih muzeja na Balkanu, a izlagao je radove Nadežde Petrović, Katarine Ivanović, Kamija Pisaroa, Ogista Renoara itd. Prema popisu iz 2009. godine, muzejski fond brojao je čak 400.000 predmeta. Inicijativa za rekonstrukciju Muzeja pokrenuta je još 2001. godine, tokom Vlade Zorana Đinđića, kada je ministar kulture bio Branislav Lečić. Naredne godine formiran je Visoki odbor za rekonstrukciju zgrade Narodnog muzeja, kojim je predsedavao Lečić. Prema njegovim rečima, tadašnji sastav ministarstva napravio je plan rekonstrukcije, osigurali su budžetska sredstva i odredili rok - od 2002. do 2008. godine. - Promena vlasti iskomplikovala je sve to, naše namere bile su jasne, mi smo imali strateški cilj da obnovimo Narodni muzej. Zašto druge ekipe koje su se pojavile u vlasti nisu to nastavile? Zato što svi misle da oni treba da počnu od početka. Zašto je to tako, to je valjda pitanje mentaliteta i nedozrelosti ove nacije - navodi Lečić.

U junu 2003. godine, stalna postavka Narodnog muzeja je zatvorena zbog neadekvatnih uslova za čuvanje i izlaganje umetničkih dela. Od tada, izložbe ove institucije su se tek povremeno održavale u samom Muzeju, a češće u drugim prostorima i muzejima Srbije. Nova Vlada posle ubistva Zorana Đinđića je formirana u martu 2004. godine, a ministar kulture postaje Dragan Kojadinović. U oktobru 2004. godine, arhitekta Milan Rakočević je nakon javnog poziva izabran za glavnog arhitektu - projektanta rekonstrukcije Narodnog muzeja. Tada je sa njim potpisan ugovor vredan 188.850 evra, bez PDV-a, koji je sledeće godine aneksom uvećan na 194.350 evra. Planirano je da Narodni muzej vrata otvori za svoj rođendan, 10. maja 2010. godine. Projekat Milana Rakočevića podrazumevao je da Muzej dobije dodatnih 3.000 kvadrata korisne površine, a da izložbeni prostori obuhvate 7.000 kvadratnih metara. Ovakav muzej je, prema tvrdnji autora, trebalo da zadovoljava sve svetske standarde u načinu prezentacije kulturnih dobara.

Juna 2006. godine, potpisan je još jedan ugovor sa Rakočevićem, o izradi glavnog projekta i pružanju usluga glavnog i odgovornog arhitekte i projektnog tima, vredan 668.000 evra, bez PDV-a. Dokumentacija Ministarstva kulture i informisanja pokazuje da je do izbora arhitekte došlo pogađanjem, bez tendera, uz saglasnost Uprave za javne nabavke.

Novac iz Nacionalnog investicionog plana (NIP) trebalo je da pokrije troškove rekonstrukcije od avgusta 2006. do kraja 2007. godine. Iz Vlade su najavili da će kroz NIP uložiti oko 50 miliona evra u objekte u oblasti kulture, kao i da će rekonstrukcija Narodnog muzeja biti među većim ulaganjima. Planirani izdatak za Muzej bio je nešto više od sedam miliona evra. Za administratora projekta izabran je konzorcijum Solomko-Projman sa kojim Ministarstvo kulture i Narodni muzej 2006. godine potpisuju ugovor u vrednosti od 175.345 evra, bez PDV-a, čija vrednost nakon dva aneksa iznosi 284.409 evra. Iste godine, zaključen je ugovor između firme Kunsttrans i Narodnog muzeja. Beogradsko predstavništvo ove evropske firme, specijalizovane za čuvanje i transport kulturnih dobara, je trebalo da obezbedi prostor za skladištenje dobara tokom rekonstrukcije zgrade Muzeja. Kunsttrans je bio u obavezi da u narednih godinu dana obezbedi adekvatan prostor, a za koji bi Muzej plaćao mesečnu zakupninu od oko 35.000 evra.