Ukrajina, Foto: Profimedia

detalji dešavanja u ukrajini

DESET DANA ORUŽANOG KONFLIKTA RUSIJE I UKRAJINE: Šta sve znamo do sada?

Za devet dana invazije, Rusija je ispalila više od 500 raketa, a 92 odsto trupa koje su bile deo priprema za sukob sada se nalazi na teritoriji Ukrajine, saopštio je ispred Pentagona viši američki zvaničnik za bezbednost

Objavljeno: 05.03.2022. 17:25h

Deseti dan ruske invazije na Ukrajinu počeo je privremenim prekidom vatre, kako bi došlo do evakuacije civila iz gradova Marijupolj i Volnahov, ali ukrajinski zvaničnici tvrde da ruska vojska to ne poštuje.

Granatiranje Mariupolja je nastavljeno, pa je evakuacija obustavljena, izjavio je zamenik gradonačelnika tog grada.

Veliki broj kompanija za to vreme razmatra da obustavi rad u Rusiji - jedna od njih je Zara, poznati brend odeće, koja zatvara više od 500 lokala u zemlji.

FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia

Ruska vojska je prethodno, posle borbi i velikog požara, zauzela nuklearnu elektranu Zaporožje najveću u Evropi, a Amerika je osudila napad pred Savetom bezbednosti UN koji je u petak sazvao hitno zasedanje nakon ovog napada.

Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova tvrdi da je požar izbio jer su ruske snage granatirale elektranu i da ima poginulih i povređenih.

„Operativno osoblje nastavlja da nadgleda situaciju u elektrani", rekao je jedan lokalni zvaničnik, a prenosi novinska agencija Rojters.

Predstavnici Rusije tvrde da opasnosti nema i da nije istina da je elektrana bombardovana.

FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia

Međunarodni posmatrači kažu da radioaktivan materijal nije ispušten i da je elektrana bezbedna.

Za devet dana invazije, Rusija je ispalila više od 500 raketa, a 92 odsto trupa koje su bile deo priprema za sukob sada se nalazi na teritoriji Ukrajine, saopštio je ispred Pentagona viši američki zvaničnik za bezbednost.

Borbe oko velikih gradova se nastavljaju

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon o širenju lažnih vesti - onima koji šire nepouzdane informacije preti i do 15 godina zatvora.

Rusija je takođe zabranila i društvene mreže Fejsbuk, Tviter i Jutjub u zemlji.

Najmanje 47 ljudi je ubijeno u vazdušnim napadima u severnom gradu Černivu u četvrtak, kažu ukrajinski zvaničnici.

FOTO: Profimedia, EPA
FOTO: Profimedia, Printscreen
FOTO: Twitter/Belarus MFA, EPA / STEPAN FRANKO, Profimedia
FOTO: EPA/IGOR KOVALENKO, EPA/ MIKHAIL METZEL / KREMLIN POOL

U borbama su ubijeni i ruski komandanti, navode zvaničnici sa Zapada.

Ukrajinu napušta „bujica ljudi", navode iz Ujedinjenih nacija, a broj ukrajinskih izbeglica se „veoma brzo približava broju od 1.5 miliona".

Napad na Zaporožje

Ruska vojska granatirala je Zaporožje, a potom je preuzela kontrolu nad elektranom.

Oštećene su zgrade oko jednog od šest reaktora, saopštio je ukrajinski nuklearni inspektorat.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je da nijedan od bezbednosnih sistema u elektrani nije pogođen i da nije došlo do oslobađanja radioaktivnog materijala.

Stručnjaci za nuklearnu energiju tvrde da je napad bio veoma opasan.

U slučaju oštećenja reaktora, uređaja koji proizvodi energiju u nuklearnoj elektrani, ili zgradi u kojoj se nalazi - može da dođe do pregrevanja i topljenja jezgra.

FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia

Radijacija bi mogla da procuri u okruženje.

Izlaganja ovom zračenju je veoma opasno po zdravlje.

Stručnjaci za nuklearnu energiju tvrde da „ovo nije novi Černobilj", ali da je situacija veoma rizična.

„Prvi put od jutros sam se uplašila", kaže profesorka Kler Korkhil sa Univerziteta u Šefildu za BBC.

Korkhil kaže da nadležni isključuju svih šest reaktora kako bi ih vratili u bezbedno i sigurno stanje.

Ona tvrdi da bi najgori scenario bio sličan onom iz japanske Fukušime 2011. godine, kada je gubitak struje u postrojenju doveo do prestanka hlađenja reaktora koji se potom otopio.

Svetski lideri osudili su napad ruske vojske na Zaporožje, nazvavši ga „strašnim i bezočnim".

Nastavak pregovora

Očekuje se da ukrajinski i ruski zvaničnici u subotu ili nedelju održe treću rundu pregovora.

FOTO: Printscreen/Twitter/Mykhailo Podoliak
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia

„U stalnom smo kontaktu sa ruskom stranom", rekao je Mihailo Podoljak, savetnik predsednika Ukrajine.

Prve dve runde pregovora u Belorusiji završene su bez konkretnih rezultata.

Dve strane su se saglasile da je potrebno privremeno primirje kako bi se uspostavili humanitarni koridori za izlazak civila iz ratom zahvaćenih područja.

Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, pozvao je ruskog kolegu Vladimira Putina na direktne pregovore.

Da li Rusija koristi kasetne bombe

Jens Stoltenberg generalni sekretar NATO-a rekao je da postoje dokazi da Rusija koristi kasetne bombe u invaziji.

„Videli smo upotrebu kasetnih bombi i izveštaje o upotrebi drugih vrsta oružja što bi predstavljalo kršenje međunarodnog prava", rekao je na konferenciji za novinare.

Dodao je da zapadna vojna alijansa neće uspostaviti zonu zabranjenog letenja iznad Ukrajine niti poslati trupe, ali obećava drugu pomoć Kijevu i poziva predsednika Vladimira Putina da odmah prekine invaziju.

FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia

Kako je sve počelo?

Putin je 24. februara naredio napad na Ukrajinu.

Rekao je da Rusija ne želi da okupira Ukrajinu, već da oslobodi „ugnjetavani i ubijani narod" u regionima Donjeck i Lugansk, čiju je samoproglašenu nezavisnost prethodno priznao.

Putin je često iznosio optužbe da su Ukrajinu preuzeli ekstremisti, još otkako je proruski predsednik Viktor Janukovič zbačen sa vlasti 2014. godine, posle višemesečnih protesta.

Rusija je tada uzvratila zauzevši južni deo zemlje Krim, i podstakla pobune na istoku Ukrajine, gde se separatisti koje podržava Moskva već godinama bore sa ukrajinskim snagama u ratu koji je do sada odneo 14.000 žrtava.

(Espreso / BBC / Agencije)