Profesorka Svetlana Tomić, Foto: Milovan Milenković

srpski jezik

VEČITA NEDOUMICA RODNO SENZITIVNOG JEZIKA: Profesorka SVETLANA TOMIĆ je za ESPRESO podelila STRUČNO MIŠLJENJE

Rodno senzitivni jezik ima ulogu i svrhu da poveća toleranciju i umanji diskriminaciju; omogućava i tačnu upotrebu jezika, na šta posebnu pažnju skreću profesori i profesorke novinarstva

Objavljeno: 24.03.2022. 09:20h > 13:36h

Vest o usvajanju rodno neutralne zamenice ,,iel" izazvala je opštu pometnju u Francuskoj nekoliko nedelja u nazad, dok je pitanje rodno senzitivnog jezika konstantna tema burnih disuksija širom sveta. Vođeni tim pitanjem, u želji da saznamo da li je situacija slična i sa srpskim rečnikom, te kako da efektnije upotrebljavamo nove reči, obratili smo se profesorki srpskog jezika na Alfa BK Univerzitetu.

Profesorka Svetlana Tomić je za Espreso podelila svoja zapažanja koja je stekla na osnovu dugogodišnjeg predavačkog i istraživačkog iskustva.

Kako biste ocenili promenu srpskog jezika u poslednjih 10 godina? Koji faktori su bili najuticajniji na promenu jezika?

Živi jezici se stalno menjaju, to je njihova prirodna odlika, a promene u jeziku najčešće odražavaju promene u kulturi. Izdvojila bih nekoliko faktora kao ključne, sigurno ih ima više. To su kriza obrazovanja koja je u vezi sa krizom insitutucija, i kriza kulture, navodi profesorka.

Promene se najviše zapažaju na planu jezičke upotrebe koja se urušila i u pismenom i u usmenom vidu. Istraživanja pokazuju da studentska populacija u Srbiji gubi osnovnu, grafičku pismenost. Pazite, reč je o budućoj inteligenciji koja ne poznaje slova, ne poznaje u potpunosti svoje pismo! Ako se hitno nešto ne preduzme, u veoma skoroj budućnosti profesori će biti prinuđeni da na fakultete nose bukvare i ponovo opismenjuju mlade.

foto: Profimedia

Osim toga, primećuje se opšti pad pisane kulture. Uočavaju se problemi u funkcionalnoj pismenosti dece i mladih: kako oblikovati tekst, šta pisanje molbe podrazumeva, kako popuniti revers u Narodnoj bibiblioteci… Postoje medijske institucije u kojima voditelji i voditeljke radio i TV emisija nepravilno govore, stil izraza je slab, leksika siromašna, rečenice nedovršene…

Zbog uništene funkcionalne pismenosti, nisam sigurna da će se borba sa nepismenošu završiti sa pozitivnim ishodom za našu kulturu, posebno i zbog oslabljene govorne kulture mladih u kojoj caruju siromašna leksika, netačna upotreba reči, nerazumevanje rečenica, nejasno izražavanje misli…

foto: Profimedia

Osetno, na jedan deo jezičkih i kulturnih promena utiče nova tehnologija. Ranije su standardni jezik izgrađivali pisci i književnost, u ovo vreme to čine nova tehnologija i onlajn mediji. Danas je drugačija kultura opštenja, kultura čitanja, kultura upotrebe tradicionalnih i onlajn medija, kultura ponašanja u javnom prostoru…

Kakvu ulogu ima rodno senzitivni jezik u našem društvu? Da li nam jezik pomaže da budemo tolerantniji i specifičniji prilikom izražavanja?

- Najpre bih podsetila na činjenicu da je srpski jezik oduvek, od početka svog razvoja, imao različite nastavke za imenice u muškom, ženskom i srednjem rodu. Odlika je slovenskih jezika da imaju rodnu dimenziju.

Rodno senzitivni jezik ima ulogu i svrhu da poveća toleranciju i umanji diskriminaciju; omogućava i tačnu upotrebu jezika, na šta posebnu pažnju skreću profesori i profesorke novinarstva. Rodno senzitivni jezik se ne odnosi samo na upotrebu imenica u ženskom rodu, premda se debata od proleća ove godine uglavnom vrtela u istom krugu upotrebe tzv. socijalnih femininativa ili imenica koje označavaju društveni status, funkciju ili profesiju žena.

Mi smo oduvek imali imenice u ženskom rodu, a sa probojem žena na tržištu rada, rastao je i broj socijalnih femininativa. Problem nije nastao sa jezikom, nego sa gramatičarima, i to sa onim piscima gramatika koji nisu uspevali da prevaziđu sopstven jezički dogmatizam i konzervativizam, a to su boljke na koje se upozorava već neko vreme.

Kroz obrazovanje, kroz školsku upotrebu jezika, deca i mladi su naučili da društveni status žena, njihovu profesiju ili zvanje označavaju pomoću imenica u muškom rodu. Vremenom je ovakva ideologizovana upotreba jezika uticala na gubljenje leksičkog bogatstva ali i gubljenje leksičke memorije.

foto: Profimedia

Današnje nepoznavanje svog jezika ide do te mere da ljudi ne znaju da odavno postoje reči poput: velikanka, filozofkinja, ili spremač i primalj (akušer, muškarac babica); te reči se doživljavaju kao nešto strano. Da bude još žalosnija situacija, neki naučnici su nametnuli nenaučnu tvrdnju da su neki socijalni femininativi “nakaradni”, a u lingvistici se tako ne određuju stvari. U lingvistici, ne postoje nakaradne reči, postoje reči koje mogu da imaju otežanu fonetsku strukturu i izgovor. Tokom debate se nije čulo da su socijalni maskulinativi nakaradni, samo su imenice u ženskom rodu tako negativno označene.

Zbog takve slojevite a najčešće i sakrivene ideologizacije postali smo otuđeni od svog jezika, ili ako hoćete još preciznije, postali smo i bukvalno i simbolički odrođeni. Bukvalno, jer ne koristimo različite rodove, naročito ne koristimo imenice u ženskom rodu, a simbolički jer smo se zbog te praktične neupotrebe otuđili i udaljili od jezika. Simbolički, mi zapravo ne vidimo društvo kao heterogeno i pluralno, koje je sastavljeno od različitih identiteta, pravdajući to, izgovarajući se gramatikom, koja se zloupotrebljava kako bi se sakrila ideologija dobro pozicioniranih i uticajnih lingvista.

Da li je srpski jezik baziran na preskriptivističkim ili deskriptivističkim principima?

- Mnoge zbunjuje ovo pitanje koje zapravo upućuje na potrebu razjašnjenja odnosa jezika i norme. Stiče se utisak da se u osnovnoj školi preskočila jedna grupa važnih činjenica. Zanimljivo je da su akademici Predrag Piper i Ivan Klajn u Normativnoj gramatici pominjali ne samo ono što se propisuje i opisuje, zabranjuje i preporučuje, nego i intuitivno oseća kao pravilno korišćenje jezika. Svakog jezičkog govornika na intuiciju podstiču i prof. emerita Svenka Savić i Marjana Stevanović u nedavno objavljenom Vodiču za upotrebu rodno osetljivog jezika u javnoj upravi u Srbiji, jer svako od nas može biti, kako one kažu, “kreativni akteri promena”.

Ko dakle izgrađuje jezik a ko stvara normu: jezik ili gramatičari?

foto: Profimedia

Jezik je živa tvorevina koja se stalno razvija pomoću svojih govornika i to u određenom društvenopolitičkom kontekstu. Ovde želim da naglasim da je istaknuti lingvista, akademik Mihailo Stevanović pre pola veka podsećao da norma jezika postoji u samom jeziku, da gramatike treba da opišu i objasne određene pojave u jeziku, da upute na pravila koja postoje i odstupanja, kao i na različite mogućnosti ili rešenja. Stevanović je napominjao da gramatičari treba da su svestrano obavešteni, da prate promene u jeziku i da ih opisuju poštujući naučne principe. Takođe je uočio da problem sa gramatikama i gramatičarima nije nastao danas, već mnogo ranije. Dakle, pre pola veka smo nasledili tradiciju dogmatskih i anahronih gramatičara koji nisu opisivali savremeni jezik nego onaj iz 19.veka. Nažalost, taj dogmatizam i anahronizam oseća se i kod nekih savremnih lingvista pa i normativista. Da li očekujemo od naučnika i akademika SANU da jednu istu jezičku promenu jedne nedelje vrednuju pozitivno a druge nedelje negativno?

Koji su razlozi upotrebe rodno neutralnih zamenica?

- Pripadnici LGBTTIAQ populacije tvrde da su nove reči potrebne jer se postojeći leksički sistem ne doživljava kao demokratski niti kao socijalno inkluzivan. Oni se ne identifikuju sa binarnim svođenjem ljudi na muškarce i žene. Shodno tome, takvu vrstu jezika doživljavaju kao nasilje, kao tolerisanje diskriminatorne upotrebe jezika koja isključuje, omalovažava, vređa i povređuje.

Nove reči ne sreću se samo u Francuskoj, nije Evropa jedina koja diskutuje o promenama jezika radi demokratizacije društva. Nedavno je u Južnoj Americi, u Argenitini, usvojen novi sistem označavanja identiteta ljudi. Osim tradicionalnog određenja polova na “muški” i “ženski” u argentinskim ličnim karatama je sada dopušteno i upisivanje slova “iks” (X) koje označava “nebinarni” ili “neodređeni” pol. Sve te promene desile su se sredinom leta ove godine, kada je u Argentini usvojen zakon o transrodnoj kvoti za radna mesta u nacionalnoj upravi.

foto: Dragana Udovičić

Da li će, kada, kako i u kojoj meri u drugim zemljama nebinarni rodni identiteti biti prihvaćeni, ostaje otvoreno pitanje. Ako pogledate odnos istorije nauke i istorije normiranog jezika, možete da se uverite u sledeće: reč “transseksualan” skovao je nemački lekar 1926. godine.

Već duže vreme medicina ne tretira transrodnost kao mentalni poremećaj. Dok je u čuvenom Rječniku stranih riječi Bratoljuba Klaića iz 1989. ta reč definisana kao “manje-više bolesna težnja”, u novom Rečniku srpskoga jezika Matice srpske iz 2011. te reči uopšte nema! Ne postoje reči “transseksualno”, “transrodno” niti “transpolno” uprkos činjenici da su se na početku 21.veka te reči koristile u naučnim radovima objavljenim u Srbiji, u elektronskim medijima, na sajtovima organizacija za ljudska prava…

Jezik stvara i saopštava znanje o ljudima i svetu, i time pokazuje svoj odnos prema znanju, ljudima, svetu, zapravo prema stvarnosti. Jezik može da poštuje a može i da povređuje. Ako pojedini lingvisti nešto ili nekoga markiraju vrednosnim sudom kao negativno, radi se o ideologiji a ne o nauci.

Šta utiče na proces odluke usvajanja određenih reči i izraza u srpski rečnik?

- U pomenutom Vodiču, Svenka Savić i Marjana Stevanović su jednostavno i razumljivo, verbalno i grafički, pokazale kako se kroz različite faze odvija proces standardizacije. One su sa pravom naglasile da u tom procesu učestvuju institucije, ali i svi članovi jezičke zajednice. Ovo je posebno važno jer se kod nas u raspravama ispušta ova subjektivnost, a naglašava autoritativnost. Proces standardizacije teče od odabiranja, preko opisivanja, potom propisivanja i razrađivanja, prihvatanja ili odbacivanja, primenjivanja i širenja, negovanja i vrednovanja, ali i prepravljanja i obnavljanja istog procesa, objašnjava ona za Espreso.

Da li je primena rodno neutralnog jezika zastupljena u školama?

U školama se dugo vremena nameće ideologizovana definicija muškog roda kao neutralnog. Skrenuću Vam pažnju da su autori Normativne gramatike srpskog jezika, akademici Predrag Piper i Ivan Klaj, upravo pod plaštom te neutralizacije netačno tvrdili da se socijalni femininativi izbegavaju u naučnom stilu pisanja. Osim toga, kao primere reči koje “nisu dobro uklopljene u sistem savremenog srpskog jezika” naveli su čak i reč inženjerka koja odavno postoji u rečnicima srpskog jezika, a izdvojili su kao “loše uklopivu” i reč diplomatkinja, koja je zabeležena u istraživanju rečnika savremene srpske proze, tvrdi profesorka.

foto: Profimedia

Naučnici i naučnice iz raznih disciplina već nekoliko decenija sagledavaju rod kao složen gramatički, sociološki i politički fenomen. Iz tih razloga, u nekim budućim gramatikama srpskog jezika, rod će morati da se redefiniše i tom prilikom treba da obuhvati najvažnije aspekte te kategorije.

Koje korake bi trebalo preuzeti kako bi srpski jezik bio inkluzivniji prema svim građanima?

- Ključ je u obrazovanju i u odgovornosti. Pre više od pola veka inostrani lingvisti su isticali da je jezik veliki podruštvljivač, preduslov za razvoj kulture. Predškolske i školske ustanove imaju društvene ciljeve, one prenose znanja i veštine, ali i usađuju društvene vrednosti. Norma određuje sve pa tako i društvene vrednosti.

foto: Profimedia

- Ako se vaspitno-obrazovni programi preurede tako da od ranog uzrasta, na predškolskom nivou, uče decu da poštuju ljude različitih rodnih, rasnih, religijskih, klasnih identiteta, uspećemo da postignemo veću toleranciju u društvu. Onda nećemo iz godine u godinu imati porazne rezultate izveštaja o stanju ljudskih prava u Srbiji, o tome kako su nam tinejdžeri puni mržnje, straha i netrpeljivosti prema svemu što se razlikuje od tradicionalno oblikovanih identitarnih modela.

Tinejdžeri će naučiti da šamaranje devojaka nije prihvatljivo ponašanje, studenti će moći da prevaziđu svoje rigidne patrijarhalne modele ponašanja koji ih čine konzervativnijim od njihovih dedova. Jezik ume da isključi razlike, da uvredi drugog zbog tih razlika,da omalovaži i povredi. Ali isto tako, ako se povećaju nivo znanja i odgovornosti, jezik može da uključi razlike, da ih poštuje, razume i uvaži.

Bonus video:

(Ana Klikovac)