Hrvatica šokirala Srpkinju Mariju, evo šta joj je uradila usred autobuske stanice: O ovome pričaju obe zemlje

Beograđanka koja se vraćala iz Šibenika, Marija Pešić (28), imala je jednu neobičnu situaciju na autobuskoj stanici u Zagrebu gde je presedala. Kako je rekla za Telegraf.rs nije ni slutila da će joj žena koja joj je potpuni neznanac ovako ulepšati dan i čitavo putovanje koje nikada neće zaboraviti.

Marija se zasitila beogradske gužve i odlučila da poseti prijatelje u Šibeniku i sa njima provede pet dana kraj mora u prelepim zalascima suca i čistom morskom vazduhu daleko od buke i saobraćajne gužve. Kada je došao dan povratka, sela je u autobus koji je išao iz Šibenika za Zagreb, a pored nje sela je jedna starija gospođa koja ima oko 60-65 godina i tu počinje ova neobična priča.

- Stupile smo spontano u komunikaciju kroz koju sam shvatila da je iz Dalmacije, ali da živi u Beču. Rekla mi je da mnogo voli da putuje i upravo se vraćala se iz Grčke. Tako smo i počele da pričamo o životu i ubrzo sam shvatila da nam se prilično poklapaju pogledi na svet. Obe volimo da putujemo, a ona mi je rekla da će putovati dokle god je zdravlje bude služilo, bez obzira na godine - priča nam Marija.

I tako je prošlo nekoliko sati vožnje do Zagreba. Marija joj je ispričala da se vraća u svoj rodni grad posle kratkog odmora u Hrvatskoj i da se teška srca oprastila od prijatelja i prelepog grada, a nije ni slutila da će i ova gospođa postati "deo njenoj nezaboravnog putovanja".

- Stigle smo u Zagreb, ponudila se na stanici da mi čuva kofer dok ja obavim šta imam. Kada sam se vratila u znak zahvalnosti i zbog lepog druženja, poklonila sam joj mandarine koje sam ja dobila i koje su preukusne. Ona je zatim izvadila novčanik i dala mi novac, kako je rekla "da mi se nađe", da ne moram da brinem - priča nam Marija detaljno i ističe da joj na kraj pameti nije bilo da će to da uradi.

- Poručila je kafu i za mene misleći da imam više vremena, međutim ja sam morala dalje da žurim na sledeći autobus. Žurila sam i nisam stigla ni da uzmem njen broj telefona. Rastale smo se uz rečenicu da ćemo se možda opet negde sresti. Prvo sam naravno odbila novac, ali bila je jako uporna i onda mi je rekla "znam ja šta je mladost, ovo ti je blagoslov od mene" - priča naša sagovornica.

Marija stigla na svoj drugi prevoz, onaj koji je vozi za Beograd, i tek sad se ukrcala i sela shvatila je šta se dogodilo u toj brzini. Shvatila je da je jedna baka Suzana za nju do tada popuni neznanac, pored njenih prijatelja, doprinela tome da ovo sigurno bude putovanje koje će pamtiti ceo život. Kaže da je napunila baterije, odmorila se, ali kao što je to uvek slučaj s njom, stekla i nova poznanstva. Shvatila je da dobri ljudi i dalje postoje gde god živeli i kako god se zvali.

(Espreso/Telegraf.rs/DČ)