Usamljenost, Foto: Profimedia

ufff

TRI DEVOJKE OTKRILE KAKO JE BITI U CELIBATU DUGI PERIOD: Nećete VEROVATI šta su sve NAUČILE iz toga

Verovatno je bilo za očekivati da će se mlada žena poput mene prvom prilikom vratiti u svet dejtova, ali otkrila sam da su me sva ta ograničenja promenila na načine koje nikada nisam mogla predvideti

Objavljeno: 19.11.2021. 21:08h

Prošle nedelje u Americi proglašena je 'seksualna recesija' nakon što je istraživanje pokazalo da 21 posto Amerikanaca mlađih od 35 godina u 2021. godini još nije imalo seksualne odnose, prema Institutu za porodične studije. Ali kako je to kad vam je libido tako dugo 'na ledu'? Evo, tri hrabre spisateljice otkrivaju šta su naučile od godine dana slučajnog celibata...

Heti Sloget: Više nikad neću imati seks na brzaka s nekim

Prošla je jela godina otkako sam poslednji put imala sekusalni odnos - skoro u dan. Moj nenamerni celibat je možda bio slučajan (počevši od toga što sam pobegla iz grada u najdublji, najmračniji Devon, gde je prosečna starost u selu 50 godina ili čak i više), ali s vremenom je to postao životni izbor, koji se pokazao iznenađujuće osnažujućim.

Verovatno je bilo za očekivati da će se mlada žena poput mene prvom prilikom vratiti u svet dejtova, ali otkrila sam da su me sva ta ograničenja promenila na načine koje nikada nisam mogla predvideti.

I nisam jedina - mnogi moji prijatelji postali su daleko selektivniji nego pre u pogledu toga kome će dati malo svog vremena. Povremene ekstaze su zamenjene dubinskim interakcijama s onima koje volimo i cenimo.

To vidim i u svom radu kao ljubavna trenerica: ljudi su daleko izbirljiviji oko toga kako provode svoje vreme i s kim.

Baš kao što mnogi daju otkaz na poslovima u kojima ne uživaju - prema nedavnom izvešću, na rubu smo 'velike ostavke', podstaknute velikim brojem slobodnih radnih mesta i izgaranjem uzrokovanim pandemijom - mi milenijalci biramo podići nivo u svim područjima: poslu, društvenom životu i ljubavi.

Tokom prvog lokdauna 2020., odlazak na selo činilo se kao jedina opcija.

Odabrala sam kućicu svoje bake na vrhu brda, u malenom zaseoku na granici Exmoora. Ubrzo sam postala prilično usamljena. Nedostajale su mi ne samo interakcije s vršnjacima, već i bliskost s ljubavnikom i prijateljima.

Sama sam tri godine - od raspada petogodišnjeg braka - počela sam se upuštati u povremene veze bez obaveza.

Isprva sam nastavila s online povezivanjem s novim ljudima, pričala sam s njima putem FaceTimea ili sam znala otići u šetnju s tim čovekom, naravno održavajući društvenu distancu.

U aprilu 2020. sam nekoga upoznala i nakon mnogo sati videopoziva, došao je iz Londona u Devon kako bi sa mnom proveo ostatak lokdauna.

Koliko god smo se trudili održati vezu, stvari su se do septembra ohladile.

U početku sam bila tužna zbog toga, ali sam brzo shvatila da se nešto u meni promenilo. Umesto da tražim čovjeka s kojim bih se družila, žudela sam za unutarnjom stabilnošću, za poslom koji će me postaviti na noge i dati mi razlog da napustim kuću.

Kad sam se vratila u svet online sastanaka odbila me činjenica da su svi profili spominjali cepljenje i njihovu sklonost video sastancima. Gde je u tome bilo uzbuđenje?

Nakon nedeelju dana izbrisala sam aplikaciju za upoznavanje s telefona.

Iako sam se mogla vratiti u London, odlučila sam ostati u Devonu. Dobila sam novi, honorarni posao u trgovini da me izvuče iz kuće.

Ponovno sam otkrila prirodu provodeći većinu vremena napolju. Radila sam na svom mentalnom zdravlju, pronašla novog terapeuta. Ponovno sam se povezala s prijateljima, ali što je najvažnije, usredsredila sam se na svoju nezavisnost.

Najznačajnije otkriće bilo je ponovno povezivanje s vlastitim telom. Ovo leto morala sam se podvrgnuti svemu, od operacije kičme za ublažavanje kompromitirajućeg diska i živaca, do lečenja raka kože na dojci. Ostala sam prilično traumatizovana, s nekoliko ogromnih ožiljaka.

Ipak, moje telo nije odustalo od mene - pa sam odlučila ne odustati od njega. Prestala sam se kažnjavati ako sam previše pojela.

Želja da volim sebe i svoj život postala je moj razlog postojanja. Nakon meseci pomicanja fokusa, otkrila sam da se ne bojim biti sama.

To ne znači da odlučujem biti samac i u celibatu do kraja života - ili čak u doglednoj budućnosti - ali moj stav prema povezanosti se promijenio.

Ljudima je potrebna veza, ali treba li nam seks? Sad nisam tako siguran. Želim to, ali mi ne treba.

Ono što mi treba je odnos s ravnotežom, autonomijom, poštovanjem granica i podrškom. Ako u tom paketu dolazi i nevjerojatni seks, onda super, ali to mi nije prioritet.

Keti Glas: Celibat me naučio voleti sebe

Nije mi bio plan živeti kao časna sestra godinu dana. Da mi je netko u maju prošle godine, nakon što sam prekinula vezu s dečkom tokom prvog lokdauna, rekao da neću imati seks 12 meseci, možda bih još malo razmislila o prekidu veze.

Uvek sam uživala u pozitivnom i zdravom seksualnom životu. U mojoj poslednjoj vezi, naš romantični život bio je dobar većinu od šest godina koliko smo bili zajedno, i to ne samo u krevetu nego i na druge načine. Bili smo taktilni: ljubili smo se i grlili. Bili smo jedan od onih dosadnih parova koji nisu mogli skinuti ruke jedno s drugog.

Možda je zato prekid bio tako bolan. Kad smo prekinuli, bio je šok preći iz stalne bliskosti u celu godinu bez ikakvog dodira.

Međutim, za čudo, kada sam prestala imati seks, shvatila sam koliko se mog života vrtelo oko njega. Otkad sam bila tinejdžerka pa kroz svoje 20-e provela sam brinući se o tome da li me muškarci smatraju privlačnom, a u 30-ima seks se pretvorio u pritisak da zatrudnim.

Sa 40 godina, nakon što sam se rastala od bivšeg, odjednom sam ostala bez seksa najduže u svom odraslom životu. I to je bilo oslobađajuće iskustvo.

Prepustila sam se svojem telu, brinula sam se za njega zbog sebe.

Ujesto kupovine maskare i rezervisanja termina za depilaciju voskom, što me sigurno koštalo gotovo 900 evra (100 funti) mesečno, uštejela sam bogatstvo i potrošila svoje vreme gradeći sebi novi život.

Prestala sam kupovati seksi odeću u kojoj mi je bilo neugodno i nakon što sam se preselila iz grada na selo prigrlila sam praktičnu garderobu poput majica kratkih rukava i planinarskih čizama.

Svidelo mi se da ne marim šta drugi misle o tome kako izgledam. Rano bih išla u krevet s knjigom, u flanelskoj pidžami, i to mi se jako svidelo.

Priznajem, izbegavala sam seks te godine ne samo zbog lokdauna, nego i zato što sam osećala posljedice toga što mi je bivši rekao za moje telo - da sam debela i da ga ne privlačim. Nisam se usuđivala pokazati se nekom drugom.

Prolazak kroz 'seksualnu sušu' dao mi je priliku da se pregrupiram. Nakon što sam većinu svog odraslog života provela brinući se hoće li me muškarci smatrati privlačnom, umesto toga počela sam doživljavati svoje telo kao nešto što mi služi.

Počela sam se fokusirati se na svoje potrebe. I tako sam postigla dobru ​​kondiciju. Prvi put sam izgubila kilograme jer sam se dobro osećala u svom telu, a ne kao pre, kad sam mršavila jer sam bila nezadovoljna svojim izgledom.

U naletu endorfina i adrenalina koji je proizašao iz vežbanja, počela sam razmišljati da bi možda bilo lepo opet otići s nekim u krevet.

Lusi Holden: Ono što sam na kraju postigla u lokdaunu bilo je bolje od bilo kakvog orgazma

Prošlog meseca spavala sam s muškarcem prvi put nakon 14 meseci - što je najduže što sam ikad bila bez seksa otkako sam izgubila nevinost sa svojim prvim dečkom sa 16 godina.

Moja milenijumska generacija oduvek je bila opuštena u vezi sa seksom, a veze su bile uobičajene, ali kad mi je tokom pandemije oduzeta prilika za sastanke, ostala sam 'suva' i uznemirena.

Nakon što sam otišla iz Londona doma u Bat, izlasci, a kamoli seks, odjednom su postali nemogući. Ne samo da je dodir bio učinkovito zabranjen, već nisam želela nikoga dovoditi u svoju tinejdžersku spavaću sobu, čak ni nakon što je najgora pandemija prošla.

U 31. godini osećala sam se skrhano u svom novom, praznom svetu i razmišljala samo u ekstremitetima koji su bili podstaknuti svakodnevnom tegobom koju sam proživljavala.

Sedela sam sama, često u suzama, pitajući se hoću li ikada upoznati nekog novog, zamišljajući da ću zauvek ostati u celibatu, da nikad neću imati djcu i da ću verovatno završiti kao neudata pedesetogodišnjakinja koja se brine za svoje starije roditelje , slično ženi koja je živdla u našoj ulici.

Ne samo da je život bio na pauzi na neodređeno vreme, već sam potpuno izgubila interes za muškarce. Nisam mogla zamisliti trenutak kada bih jednoga poželela pustiti u svoju blizinu.

U svojim 20-ima smatrala sam seks zabavom i koristila sam ga kao štap, čak i lek za mamurluk. Ali, kad ga odjednom više nije bilo, shvatila sam koliko sam se oslanjala na seks kao na način da se ne osećam usamljeno.

Umesto toga, energiju i ambiciju koje više nisam trošila na razgovore s muškarcima i sastanke, smišljanje tema razgovora i brigu hoće li me taj muškarac ponovno hteti videti, usmerila sam prema sebi. Puno sam čitala, pobegla od početne seksualne frustracije na svojoj traci za trčanje i stvarno sam upoznala svoje roditelje. Napisala sam i dve drame, sitcom i tri knjige — od kojih prva izlazi u februaru, piše Daily Mail.

Sad je moja seksualna suša gotova, o svojoj godini celibata razmišljam kao o dragocenom vremenu, o trenutku koji me pripremio za sledeću fazu mog života. Mnogo je veće zadovoljstvo od orgazma znati da će moja postignuća u proteklih 14 meseci biti daleko trajnija i nezaboravnija od nekih događaja na koje sam gubila vreme prije pandemije.

Na svom prvom sastanku nakon 14 meseci, činilo se da sam postala defenzivno sramežljiva, što je sušta suprotnost mojem prijašnjem otvorenom stavu. Ojećala sam se spremnom za sastanak, pa sam preuzela aplikaciju za upoznavanje Bambl, ali odmah sam rekla učitelju kojeg sam upoznala na piću u gradu da ću ići polako jer je prošlo dosta vremena.

Bio je šarmantan u vezi s tim - ali kasnije je poslao poruku s pitanjem: 'Koliko sporo želiš da ovo ide? Spreman sam prilagoditi se tvom tempu, ali ako sporo znači godinu dana bez seksa, možda će mi trebati neko upozorenje.'

Tri sastnka, nedelju dana kasnije, bili smo u krevetu, oboje sretni iz različitih razloga, ali ja uglavnom samo zato što sam se setila što trebam učiniti. Ujesto seksa kao ultimativnog zadovoljstva, ispostavilo se da mi je puno draže biti intiman s nekim.

(Espreso / 24sata.hr)