Srce, Foto: Profimedia

ZDRAVLJE

PROVERITE DA LI IMATE SINDROM NERVOZNOG SRCA: Kardiolog OTKRIO simptome u pitanju je POREMEĆAJ

Sa ovakvim kliničkim slikama ljudi često dolaze u hitnu pomoć, mada je ovde možda teže prepoznati da se radi o napadima panike i anksioznosti

Objavljeno: 16.11.2021. 21:39h > 21:43h

Simptomi koji se vezuju za zastareli naziv skupa bolesti "sindrom nervoznog srca", danas su poznatiji kao "sindrom menadžerskog srca".

Sa ovakvim kliničkim slikama ljudi često dolaze u hitnu pomoć, mada je ovde možda teže prepoznati da se radi o napadima panike i anksioznosti.

Nikola Kos, specijalista kardiologije, rekao je da je reč o pacijentima koji su imali srčane tegobe, ali da nakon lečenja nisu utvrđena značajna srčana oboljenja.

On objašnjava da je "sindrom nervoznog srca" bio veoma popularan pedesetih godina prošlog veka i da su se za njega koristili različiti nazivi – "sindrom vojničkog srca", "sindrom umornog srca", a danas sve češće "sindrom menadžerskog srca".

Simptomi su veoma objektivni, ali sama dijagnostička obrada nema strukturne bolesti koje bi objasnile pojavu njihovih tegoba. Često pacijenti odlaze u hitnu pomoć jer su njihovi simptomi slični onima kod srčanog udara.

- Nisu nužno isti kao simptomi srčanog udara. Takvi pacijenti se obično žale na kratak dah ili nemogućnost potpunog disanja. Potom se žale na različite oblike bolova u grudima, razna peckanje i ubode. Pacijenti povremeno kažu da imaju knedlu u grlu. To je često praćeno određenim brojem otkucaja srca, što se objektivno vidi na EKG zapisu, a dovodi i do jakog nemira, anksioznosti i znojenja dlanova - rekao je dr Kos.

Psihosomatski poremećaj

U takvim situacijama arterijski pritisak i puls su često veoma visoki i to se događa najčešće osobama koje su izložene stresnim situacijama.

Stoga je verovatnije da nije reč o srčanoj bolesti, već o psihosomatskom poremećaju.

- S jedne strane, bolesnici su nezadovoljni i boje se da se njihovi simptomi umanjuju i ne doživljavaju dovoljno, a s druge strane možda kardiolozi nisu detaljno objasnili bolesniku zapravo da njihove tegobe nisu posledica srčane bolesti, da je s njihovim srcem sve u redu, ali da njihov uzrok tegoba leži u drugom organskom sistemu, najčešće živčanom, odnosno u njihovoj psihi. Danas, nažalost, još uvek živimo u društvu gde su psihijatrijske dijagnoze poprilično stigmatizovane i vrlo često će ljudi radije prihvatiti deset kardioloških dijagnoza, umesto jedne psihijatrijske - navodi doktor Kos.

Anksiozni poremećaji

Napadi panike spadaju u grupu anksioznih poremećaja i mogu se lečiti farmakoterapijom – odnosno lekovima, psihoterapijom ili kognitivno-bihejvioralnom terapijom.

- Na Psihijatrijskoj klinici prvo pravimo diferencijalnu dijagnozu kako bismo videli šta je pozadina napada panike i stoga odlučujemo da li ćemo osobu lečiti lekovima ili psihoterapijom. Najčešće se leči kombinovano – odnosno kombinujemo ova dva pristupa - dodaje on.

- Moramo da budemo svesni i da pacijenti sebi mogu pomoći raznim vežbama disanja ili opuštanja, a ukoliko ove tehnike ne urode plodom, svakako treba potražiti pomoć psihijatra - zaključio je Kos.

(Espreso / Rtcg)