Abimael Guzman, Foto: Profimedia

strpljivo planirao rat

TOLIKO ZLA JE NANEO DA NE ZNAJU ŠTA ĆE SA NJEGOVIM TELOM: Jedva su dočekali NJEGOVU SMRT

Deset godina Guzman je strpljivo planirao svoj rat, za koji Peru nije bio spreman

Objavljeno: 15.09.2021. 21:25h > 21:44h

Abimael Guzman (86), vođa brutalne pobunjeničke grupe Svetli put u Peruu, preminuo je u vojnom zatvoru nakon infekcije, saopštile su vlasti.

U jeku obeležavanja godišnjice napada na SAD, 11. septembra, njegova smrt je ostala u senci, a reč je o čoveku koji je mnogo zla naneo toj južnoameričkoj državi.

Guzman, bivši profesor filozofije, 1980. je poveo pobunu protiv države, a stajao je potom iza mnogih bombaških napada i atentata. Uhvaćen je 1992. godine i od tada se nalazio iza rešetaka izdržavajući doživotnu kaznu zatvora zbog terorizma i drugih zločina.

foto: Profimedia

Deset godina planirao rat

Guzman je rođen kao nezakoniti sin trgovca u Tambou 1934. godine.

Studirao je prava i filozofiju na Univerzitetu Svetog Avgustina u Arekipi.

– Gospodin Guzman je izvanredan, briljatni čovek, veoma disciplinovan i studiozan – prisetio se jedan od njegovih profesora Migel Rodrigez Rivas.

Guzman se 1963. zaposlio kao profesor na Univerzitetu San Kristobal de Huamanga u Ajakuču, siromašnom delu Perua.

Tu se pridružio prokineskoj političkoj partiji Crvena zastava (Bandera roha), posle čega je ubrzo dobio jednu od vodećih pozicija unutar nje, a boravio je u Kini 1965. godine.

Kad se vratio u Ajakučo, otkrio je da su ga politički rivali izbacili iz partije, tako da je osnovao svoju frakciju. Regrutovao je sinove i ćerke domorodačkih seljaka, koji su se služili jezikom kečua, preuzimajući polako kontrolu nad univerzitetom.

Sedamdesetih su se njegovi studenti proširili na sela, kako bi izveli detaljne studije zajednica, koje će im kasnije poslužiti za konsolidovanje gerilske kontrole u toj oblasti.

Deset godina je Guzman strpljivo planirao svoj rat, pre nego što ga je pokrenuo protiv, kako je opisivao, “trule i zastarele države”, koja nije bila spremna za tako nešto.

Mračno nasleđe Svetlog puta

– Komunistička partija Svetli put je odgovorna za smrt hiljada nevinih ljudi i podrivala je mir u zemlji. Nećemo zaboraviti horor tog vremena, a njegova smrt ne može da izbriše njegove zločine – rekao je ministar ekonomije Pedro Franke.

Guzman je propovedao mesijansku viziju maostičke utopije u kojoj nisu postojale klase zasnovane na čistom komunizmu, a sebe je smatrao “četvrtim mačem marksizma”, pored Karla Marksa, Vladimira Iljiča Lenjina i Mao Cedunga.

Zagovarao je seljačku revoluciju u kojoj bi pobunjenici prvo preuzeli kontrolu nad selom, a onda bi napredovali ka gradovima.

Uoči izbora u maju 1980. godine, inače prvog demokratskog glasanja nakon 12 godina vladavine vojne hunte, Guzmanov pokret je pokrenuo pobunu.

Tokom osamdesetih, čovek koji je svojim sledbenicima bio poznat kao predsednik Gonzalo, stvorio je organizaciju koja je brojala 10.000 naoružanih boraca. Uhvaćen je u skrovištu u Limi u septembru 1992, kada ga je otkrila specijalna obaveštajna grupa peruanske policije potpomognuta SAD.

Svetli put je odgovoran za smrt hiljada ljudi u Peruu, a najmanje 600.000 ljudi je moralo zbog njihovih terorističkih aktivnosti da napusti svoje domove, dok je šteta procenjena na 22 milijarde dolara.

Komisija za utvrđivanje istine je 2003. godine Svetli put proglasila odgovornim za skoro 70.000 ubistava i nestanaka iza kojih su stajale razne pobunjeničke grupe od osamdesetih do dvehiljaditih godina.

Svetli put je slavio krvoprolića smatrajući da je smrt neophodna kako bi se podstakla revolucija.

Militanti su postavljali bombe pod automobile, mostove i fabrike širom zemlje, ubijali gradonačelnike i masakrirali seljake. Kasnijih godina su i civili u Limi bili mete bombaških napada.

Tokom 12 godina, peruanske vlasti nisu mogle da prodru u strukturu Svetlog puta, koja je bila organizovana kao skoro neprobojna vertikalna ćelija. Guzman umalo nije bio uhapšen 1990.

Početkom 1991, tokom racije u Limi, pronađen je snimak na kome je Guzman, sa drugim liderima, tugovao na sahrani svoje žene Auguste la Tore, poznatije kao “drugarica Nora”.

Petnaest godina mlađa od njega, bila je druga u hijerarhiji Svetlog puta, pre nego što je umrla pod misterioznim okolnostima 1988.

Analitičari smatraju da je možda bila ubijena ili primorana da počini samoubistvo zbog unutrašnjih političkih sukoba.

Video je prikazao Guzmana kako igra uz čuvenu muziku iz filma “Grk Zorba” iz 1960. To je bio prvi put od 1978. da je tamošnja javnost imala prilike da vidi kako on izgleda.

Nakon što je umrla “drugarica Nora”, zamenila ju je Elena Iparagire, kasnije “drugarica Mirijam”, koja je takođe postala Guzmanova žena.

Venčali su se 2010. u maksimalno obezbeđenom zatvoru u mornaričkoj bazi u Limi gde je izdržavao doživotnu kaznu. Iparagire, takođe uhapšena 1992, dovedena je iz ženskog zatvora na ceremoniju.

Posle njegovog hvatanja, Svetli put je znatno oslabio, pogotovo što je Guzman kasnije počeo da poziva na mirovne pregovore. Uprkos tome, male pobunjeničke grupe su ostale aktivne u udaljenim dolinama, gde proizvode kokain i štite trgovinu drogom.

Neverovatni masakri

Do 1980. godine Svetli put je imao oko 500 članova. Na prvim demokratskim izborima posle 12 godina, Svetli put je bio jedna od levičarskih političkih grupa koje nisu želele da učestvuju na njima. Odlučili su da pokrenu gerilske akcije u regionu Ajakuču.

Dana 17. maja su zapalili glasačke kutije u jednom gradu. Počinioci su brzo pohapšeni, a incident je privukao malo pažnje u javnosti. Međutim, meštani siromašnih krajeva, pogotovo sela, izrazili su podršku Svetlom putu. Grupa je potom počela da izvršava ono što su zvali “narodnom pravdom” – javna suđenja na kojima se nisu poštovala ljudska prava ili zakon, a obuhvatala su i javna pogubljenja. Više od godinu dana vlada je odbijala da proglasi vanredno stanje u regionu gde je Svetli put operisao. Tadašnji ministar policije je mislio da će se lako obračunati sa gerilcima.

Naredne godine, vojska je dobila zadatak da se obračuna sa pobunjenicima, ali je i sama zloupotrebljavala svoja ovlašćenja, pa je hapsila i veliki broj nevinih ljudi koji su bili podvrgnuti mučenju.

Vojska je obučavala seljake da se odupru pobunjenicima i oni su nosili naziv “rondas”. Ronderosi bi napadali pobunjenike, a jednom prilikom su zarobili Olegarija Kuritomaja, koji je gospodario u gradu Lunamarki. Odveli su ga na gradski trg, kamenovali, izboli, zapalili i na kraju upucali.

Naravno, usledila je još brutalnija odmazda Svetlog puta – išli su od kuće do kuće, pobili desetine seljana, a među njima i bebe. Koristili su vatreno oružje, mačete i sekire. Taj događaj je ostao upamćen kao masakr u Lunamarki.

To je samo deo krvoprolića koji je zadesio Peru tih godina.

Ispovest bivšeg člana Svetlog puta

Florindo Eleuterio Flores, znani kao Artemio, bio je lider onoga što je ostalo od Svetlog puta sve do 2012, kada je uhapšen.

U razmeni vatre sa policijom ranjen je u stomak i ruku.

Smatra se da je odgovoran za više od 100 ubistava, a osuđen je na doživotnu kaznu zbog terorizma i trgovine drogom.

U jednom zastrašujućem priznanju otkrio je da je naredio likvidaciju četiri člana porodice zbog ubistva jednog člana Svetlog puta koji je nosio nadimak Klej.

– Da, ubijeni su s mojom dozvolom. Kada je drug Klej umro, naložio sam istragu. Rekli su mi da je porodica odgovorna. Drug Pjero je to potvrdio i ubio ih – rekao je on.

Posle hvatanja 2012. godine priznao je da je nasilje tih godina bilo u porastu jer su želeli da oslobode Guzmana.

(Espreso / 24sata)