Vraćeno je na svoje mesto!, Foto: Aleksandra Čolić

POVRATAK

BEOGRAĐANI SU DANAS U ČUDU GLEDALI KRAN KOJI DIŽE OGROMNU SKULPTURU U CENTRU GRADA: Otkrivamo o čemu je reč! (FOTO)

Nije je bilo više od 75 godina

Objavljeno: 22.04.2021. 13:56h > 14:27h

Beograđani su danas u čudu posmatrali scenu na uglu Terazija i Trga Nikole Pašića: kamion, kraj, i veliki spomenik na kojem su predstavljene 4 ljudske figure.

- Jedan novi spomenik nedeljno - napisao je jedan tviteraš, očigledno aludirajući na otkrivanje spomenika Despotu Stefanu Lazareviću.

Ali nije bio baš upućen...

Klupko misterije je polako počelo da se odmotava, i postalo je jasno o čemu je reč:

- Evo i nečeg lepog! Spomenik Simi Igumanovom se nakon 70 godina vraća kući na Igumanovu palatu! - napisala je tviterašica IzVesna.

I tu je sve postalo jasno: reč je o skulpturi Sime Igumanova, čija zadužbina je i podigla ovu zgradu pre 2. svetskog rata. Ona je danas vraćena na svoje mesto, na vrhu zgrade!

Skulptura je rad vajara Lojze Dolinara, "prvi grupni vajarski rad u Jugoslaviji", a montirana je krajem januara 1939. godine. Grupa je predstavljala zaveštača sa "rano preminulim sinom i južnosrbijanskom omladinom, čiji je veliki dobrotvor". Ova tri i po metra visoka bronzana grupa uklonjena je nakon Drugog svetskog rata, a već dugo su postojali planovi da se vrati na svoje mesto, što je danas konačno i učinjeno, posle 76 godina.

foto: Aleksandra Čolić

Podsetimo, Igumanova palata je zdanje u strogom centru Beograda (Terazije 31), sagrađeno 1938. godine prema projektu arhitekata Petra i Branka Krstića, u stilu modernizma. Podigla ju je zadužbina Sime Andrejevića Igumanova (1804—1882), srpskog trgovca i dobrotvora.

Palata Igumanov sagrađena je u vreme intenzivnih napora da se Terazije, koje su u međuratnom periodu postale gradski centar, obogate reprezentativnim objektima. Zadužbina trgovca Sime Igumanova, Prizrenca, raspisala je uži konkurs za projekat palate krajem 1935. godine. Konkurs je vodio Pera Popović, pobornik srpsko-vizantijskog stila, a na konkurs su pozvani arhitekta Aleksandar Deroko i arhitekte Branko i Petar Krstić. Zahtev je bio da palata bude monumentalna i u traženom stilu. Rad braće Krstić, modernizovana verzija srpsko-vizantijskog stila, sa širokim arkadama u prizemlju, je usvojen na konkursu i tokom 1936. godine je počela izrada glavnog projekta.

foto: Aleksandra Čolić

Tokom razrade projekta arhitekte Krstić su odustale od nefunkcionalnih elemenata, poput arkada u prizemlju i konačno završile projektovanje krajem 1936. godine. Izgradnja je započeta 1937., temelji su osvećeni 6. septembra, a završena u aprilu 1938. godine. I u vreme gradnje izvršene su neke manje ispravke, a neposredno posle Drugog svetskog rata urađene su neke manje prepravke u prizemnim prostorijama. Igumanova palata je ugaona petospratnica. Dekorativni motiv izduženog zalučenog otvora vodi poreklo iz srpsko-vizantijskog stila, a projektanti su ga suprotstavili formalnim odlikama modernizma – mermernoj oblozi fasade, nizovima pravougaonih prozora na poslednjem spratu, jakoj nadstrešnici u prizemlju, dekorativnim okruglim prozorima na vrhu građevine, dekorativnoj šipki za zastavu... U prizemlju je poslovni prostor, dok je na spratovima stanovanje. Upotrebljeni materijali odgovaraju standardima perioda u kome je objekat izgrađen. Ulazi u zgradu su dekorativno obrađeni u gipsu i štuko-mramoru. Na fasadi zgrade nalazi se natpis: „Zadužbina Sime Andrejevića Igumanova Prizrenca“.

foto: Aleksandra Čolić

Igumanova palata je jedno od najznačajnijih dela arhitekata Petra i Branka Krstića, kao i jedan od ključnih objekata na kome se ogleda proces transformacije tradicionalnog akademskog metoda u moderni, te je zbog svojih vrednosti proglašena za spomenik kulture (Rešenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda br. 1082/1 od 24.5.1977).

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i patrijarh Porfirije prisustvovali su danas postavljanju rekonstruisane skulpture „Sima Igumanov sa siročićima” na Igumanovu palatu na Terazijama, s koje je uklonjena pre oko 70 godina.

foto: Beoinfo

Beograd je posle postavljanja spomenika Stefanu Nemanji i despotu Stefanu Lazareviću dočekao da se i obnovljena skulptura „Sima Igumanov sa siročićima” vrati na Igumanovu palatu, istakao je Vesić.

- Vraćamo se svojoj istoriji, kulturi i tradiciji, kao i sećanju na naše zadužbinare. To više nije incident ili pokušaj, već naša politika. Vraćanje skulpture tamo gde joj je i mesto je dokaz da Beograd ceni svoju istoriju i kulturu – ukazao je zamenik gradonačelnika.

On je podsetio da su zadužbinari svoje bogatstvo ostavljali svojoj državi, naciji i siromašnoj deci, a da je Sima Igumanov prednjačio u tome.

Ministar Selaković je dodao da je zadovoljstvo danas prisustvovati ispravljanju velike istorijske nepravde.

foto: Beoinfo

- Simi Andrejeviću Igumanovu je cela duhovna vertikala u porodici bila satkana od stvaralaca i boraca za srpsku slobodu, prosvetu i nezavisnost – ukazao je Selaković.

On je istakao da se prilikom vraćanja Zadužbine u posed Srpske pravoslavne crkve pre 30 godina započelo sa inicijativama da se skulptura obnovi i vrati na krov Igumanove palate. - Upravo na 30. godišnjicu od pokretanja inicijative, uspeli smo da obnovimo ovaj značajan spomenik koji će decenijama koje su pred nama predstavljati krunu na Terazijama, a koja je nedostajala skoro 70 godina – ukazao je Selaković.

Patrijarh Porfirije je izrazio veliku radost jer se rekonstruisan spomenik vraća na mesto gde je bio od podizanja zdanja 1938. godine. Spomenik su, kako je precizirao, oštetili i uklonili ideološki ostrašćeni ljudi pedesetih godina prošlog veka.

foto: Beoinfo

- Sima Igumanov je jedan od velikih zadužbinara srpskog naroda. Rodom iz Prizrena, bio je bogati trgovac, istovremeno duboki pravoslavac i autentični Srbin. Sve što je za života stekao dao je na korist narodu – ukazao je patrijarh Porfirije i dodao da je zadužbinarstvo jedna od najvećih vrlina mnogih sinova srpskog pravoslavnog naroda.

Zadužbina Sime Igumanova, podsetio je patrijarh, nacionalizovana je posle Drugog svetskog rata i ista je 1991. godine vraćena Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

- Od izdavanja u zakup održava se Prizrenska bogoslovija i stipendira se 300 đaka i studenata poreklom sa Kosova i Metohije - naglasio je patrijarh.

Rekonstrukciju skulpture je uradio akademski vajar Zoran Kuzmanović, koji je istakao da je rad na njenoj obnovi trajao oko tri godine.

- Radovi su bili zahtevni jer je skulptura imala više od 30 delova koji su bili pokidani ili devastirani, kao i oko 35 do 40 odsto nedostajućih delova originalne skulpture – naglasio je Kuzmanović.

FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić
FOTO: Aleksandra Čolić

Bonus video:

(Espreso)