Željko Komšić, Foto: Printscreen/Youtube

OŠTRE KRITIKE

ŽELJKO KOMŠIĆ: Uvijene pretnje ruske ambasade su NEPRIHVATLJIVE!

Iz ruske ambasade je juče saopšteno da će "u slučaju praktičnog zbližavanja BiH i NATO-a, Rusija morati reagovati na ovaj neprijateljski korak"

Objavljeno: 19.03.2021. 15:33h

Član Predsedništva BiH Željko Komšić izjavio je da za Bosnu i Hercegovinu nisu prihvatljive "uvijene pretnje", koje su iznete u saopštenju ruske ambasade u BiH, u kome se navodi da će Rusija smatrati "neprijateljskim činom" zbližavanje BiH i NATO.

"Politički govor koji obiluje uvijenim pretnjama sigurno nije prihvatljiv našim saveznicima u NATO ni nama u Bosni i Hercegovini", izjavio je Komšić.

On je, kako su preneli sarajevski mediji, ocenio da je stav ruske ambasade, odnosno Ministarstva spoljnih poslova Rusije, "kontinuitet njihove aktivnosti prema svim zemljama koje imaju imaju želju da uđu u NATO", dodavši da se najčešće takve aktivnosti izražavaju kroz izazivanje većih i manjih teškoća.

"Tako je bilo u Crnoj Gori, pa posle i u Severnoj Makedoniji, prilikom njihovog puta prema NATO članstvu. To je očito geopolitička igra Rusije koja ima za cilj da se zaustavi širenje NATO-a u Evropi, što je očito ruski strateški cilj", ocenio je hrvatski član Predsedništva BiH.

On je dodao da jučerašnja poruka iz ruske ambasade u BiH "nije samo poruka Bosni i Hercegovini, nego i njenim saveznicima u okviru NATO saveza, kao što su Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Kanada, Nemačka i drugi".

Iz ruske ambasade je juče saopšteno da će "u slučaju praktičnog zbližavanja BiH i NATO-a, Rusija morati reagovati na ovaj neprijateljski korak".

Komšić je dalje kazao da je potrebno, pre svega, ambasadi Rusije u BiH skrenuti pažnju na niz činjenica zasnovanih na odlukama instistucija BiH, koje bi ruska ambasada morala da poštuje, pogotovo kada postoji izražen stav Rusije o poštivanju odluka institucija Bosne i Hercegovine.

On je podsetio da je BiH podnela zvaničan zahtev za učešće u MAP-u ili Akcionom plan za članstvo u NATO-u još 2009. godine, u skladu sa odlukom tadašnjeg saziva Predsedništva BiH, koju je potpisao tadašnji predsedavajući Nebojša Radmanović (SNSD).

Naredne 2010. godine, na NATO zasedanju u Talinu BiH je pozvana u MAP, uz uslov da se na državu upiše sva nepokrenta vojna imovina.

"Taj je uslov skinut na zasedanju NATO-a 5. decembra 2018. godine, kada je Bosna i Hercegovina pozvana da učestvuje u MAP", naveo je Komšić.

On je još rekao da je Bosna i Hercegovina svoje učešće u MAP-u započela dostavljanjem prvog Programa reformi BiH, donetog u novembru 2019. godine, koji je odmah dostavljen u sedište NATO-a u Briselu.

"Učešće u MAP-u odvija se samo na jedan način – dostavljanjem godišnjih nacionalnih programa. Bosna i Hercegovina započela svoje učešće u MAP-u, podnošenjem svoga prvog godišnjeg nacionalnog programa pod nazivom – Program reformi Bosne i Hercegovine", istakao je član Predsedništva BiH.

Komšić je dodao da je posle formiranja Komisije za saradnju sa NATO-om dostavljen izveštaj o primeni prvog Program reformi BiH, dok se dostavljanje drugog Programa reformi Bosne i Hercegovine očekuje u narednim mesecima.

"Sve ovo jasno govori da se naše učešće u MAP-u nastavlja u okviru tempa i kriterijuma koji postavlja NATO", zaključio je Komšić.

Bonus video:

(Espreso/ Beta)