Ana Gligić, Foto: Printskrin

OTKRILA

KORONA NIKADA NEĆE NESTATI, DA SE PLJUJEMO NE BI SE OVAKO ŠIRILA: Dotorka Ana Gligić iznela šok tvrdnje

- Život mora da se vrati u normalu. Jer ako nastavimo da živimo sa ovim opterećenjem sledi katastrofa, i psihička i ekonomska

Objavljeno: 15.07.2020. 21:54h

Nije isključeno da ćemo dve, tri godine da se borimo sa ovom pošasti zvana koronavirus, ali život mora da se nastavi - smatra čuvena doktorka Ana Gligić.

- Život mora da se vrati u normalu. Jer ako nastavimo da živimo sa ovim opterećenjem sledi katastrofa, i psihička i ekonomska. Ipak, moramo da budemo svesni da kovid-19 nikada neće nestati iz naše sredine - kaže dr Gligić, virusolog i nekadašnja šefica laboratorije u Institutu "Torlak".

Ovakve viruse, dodaje ona, jedino nešto iz prirode može da natera da nestanu.

-Nije isključeno da ćemo dve, tri godine da se borimo sa ovom pošasti zvana koronavirus, ali život mora da se nastavi - smatra čuvena doktorka Ana Gligić.

- Život mora da se vrati u normalu. Jer ako nastavimo da živimo sa ovim opterećenjem sledi katastrofa, i psihička i ekonomska. Ipak, moramo da budemo svesni da kovid-19 nikada neće nestati iz naše sredine - kaže dr Gligić, virusolog i nekadašnja šefica laboratorije u Institutu "Torlak".

Ovakve viruse, dodaje ona, jedino nešto iz prirode može da natera da nestanu.

- To znači, pojave se, pa padne intenzitet, pa se pomisli da je sve prošlo, a onda epidemija ponovo bukne. Sadašnja situacija odgovara tome. Verovatno virus mutira, ali pošto nemamo sopstvena istraživanja - to ne možemo da tvrdimo. Međutim, nema drugog objašnjenja. Mislim da se neke mutacije dešavaju. Imam neke podatke o tome, ali ne smem javno o tome da govorim. Slušala sam obraćanje da Tanje Jovanović, prodekana sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, koja je rekla da oni rade na tom virusu i da se beleže male, sitne tačkaste promene na genomu, ali da ne znaju koliki one imaju uticaj na promenu samog virusa. Oni imaju dobro razvijene pi-si-ar ehnike i znaju dosta.

Na konstataciju da pojedini lekari smatraju da osim kovida-19 haraju i drugi virusi koji daju slične simptome, dr Gligić kaže neki pacijenti završe na Infektivnoj klinici sa simptomima respiratornih infekcija, a da nije u pitanju kovid-19.

- Trebalo bi virusolozi da dobiju te materijale i da testiraju ljude na druge respiratorne viruse. Jer ne treba zaboraviti i na druge bolesti kao što je virus Zapadnog Nila, koji prenose komarci. Epidemija te bolesti bila je 2011. godine i sada je vreme da se pojavi druga epidemija. Takođe, treba dijagnostikom potvrditi i druge korona viruse, zaim adenoviruse. To je sada sve pomešano. Pacijenti koji nemaju koronu ali imaju drugu bolest zahtevaju drugačiji tretman - kaže dr Gligić.

Šta nas čeka u sudaru korone i gripa

Na pitanje šta će se dogoditi na jesen ili zimu ako se u isto vreme ponovo "probudi" kovid-19, a javi se i grip, čuvena doktorka očekuje da će tu biti dosta problema.

- Biće dosta problema. Ima nekih koji smatraju da će to dovesti do rekombinacije virusa, ali to nije tačno jer je reč o potpuno drugačijim virusima. Zdravstvene ustanove će morati dosta da rade serološka testiranja kako bi se videlo šta je u pitanju. Uvek se štedi na tim testovima antigenima, a to ne sme da se dogodi. Treba imati na umu da klinička slika kod kovida-19 i gripa nije ista - kaže ona.

O širenju virusa vazduhom - Pa da se i ljubimo i pljujemo jedni na druge ne bi bilo ovako

Svetska istraživanja pokazuju da se ovaj virus prenosi i vazduhom s obzirom na to da su se razboleli mnogi koji tvrde da nisu bili u kontaktu sa zaraženim osobama. Koliko istine ima u tome?

- Od početka mi je bilo čudno kako se tako brzo veliki broj ljudi zaražava. Sećam se da sam rekla - pa da se i ljubimo i pljujemo jedni na druge ne bi bilo ovako. Ako se neko ko je zaražen nalazi ispred osobe i kine, on prenosi sitne i krupne kapljice virusa na tu osobu. Ako kine, a nikoga nema ispred, virus se iskašlje na površinu koja se tu nalazi, na primer na nameštaj. Virus tu ostaje, sledeći čovek naiđe, to pipne i dodirne oči, nos ili usta i automatski zarazi. Virus kada padne na površinu osuši se. Ako neko prođe pored ili briše prašinu, on može da ga "podigne" u vazduh, osoba da ga udahne i on tada započinje svoju reprodukciju u organizmu. Pa stručnjaci u laboratoriji suše virus da bi ga dugo održali. Kada osušeni virus dođe u kontakt sa vlažnom sredinom, kao što je respiratorni trakt, onda on oživi. Zbog svega toga je važno da ljudi nose maske na pravila način, a ne da ih skidaju pa nose u rukama i opet stavljaju. Tako neko može da unese virus - objasnila je dr Gligić.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Politika)