Ilustracija, Foto: Profimedia

evo od čega zavisi

KONAČNO OTKRIVENO ZAŠTO MUŠKARCI UMIRU VIŠE OD KORONE NEGO ŽENE: U pitanju je ovaj faktor

Broj smrtnih slučajeva i zaraze zbog pandemije kovid-19 ukazuje na to da muškarci češće obolevaju od žena

Objavljeno: 08.04.2020. 17:29h

Prema poslednjim informacijama, od ukupno 65 preminulih u Srbiji, 48 su muškarci, a 17 su žene.

Slične statistike su i ostatku sveta.

Broj smrtnih slučajeva i zaraze zbog pandemije kovid-19 ukazuje na to da muškarci češće obolevaju od žena i da imaju ozbiljne ili kritične komplikacije ako se to desi.

U Italiji, podaci za 127.700 slučajeva kovid-19 govore da su 52,9 odsto muškarci, a 47,1odsto žene, a da su među prvih 14.860 smrtnih slučajeva u toj zemlji, dve trećine bili muškarci.

Izveštaj Kineskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti utvrdio je da je, u skupu podataka od 44.672 potvrđena slučaja, smrtnost kod muškaraca bila za 1,1 odsto veća nego kod žena.

- Sve je više dokaza da muškarci osećaju teže simptome i da imaju višu stopu smrtnosti u poređenju sa ženama - rekao je Džejms Gil, specijalista sa Medicinskog fakulteta u Vorviku.

Iako još postoji puno nedoumica oko toga zašto su muškarci češće i teže pogođeni kovidom-19, zdravstveni stručnjaci ukazuju na brojne moguće faktore. Oni uključuju i bihevioralne i biološke rizike poput nezdravih navika, poput pušenja, i njihov negativan uticaj.

Stručnjaci kažu da je jedan od uticaja možda i to što muškarci, generalno, ne paze na svoje telo kao žene - sa nižim stepenom pranja ruku i higijene i višim stepenom pušenja, upotrebe alkohola, gojaznosti i drugih nezdravih ponašanja.

U mnogim zemljama više je pušača među muškarcima nego ženama, a pušenje je poznati faktor rizika za mnoga druga stanja opasna po život, poput srčanih bolesti, visokog krvnog pritiska, bolesti pluća i raka.

Polna razlika u konzumiranju duvana posebno je izražena u Kini, gde puši 50 odsto muškaraca, u poređenju sa tek pet odsto žena. U Italiji, analiza za 2018. godinu utvrdila je da je pušenje češća pojava među muškarcima nego ženama svih starosnih grupa odraslih.

Drugi faktor je odnos snaga muških i ženskih imunih sistema.

Istraživanja pokazuju da je imunološki odgovor tokom života - na sve, od vakcina i infekcija do autoimunih bolesti - obično agresivniji kod žena nego kod mušaraca. Kod respiratorne bolesti izazvane korona virusom, ovo može biti posebno značajan faktor.

Filip Gulder, profesor imunologije na Univerzitetu Oksford, kaže da nekoliko faktora doprinosi tome da žene imaju agresivniji imuni sistem, uključujući i to što žene imaju dva Iks hromozoma, a muškarci jedan, i da se na Iks hromozomu nalazi niz kritičnih imunoloških gena, prenosi agencija.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Tanjug)