Ne jedite ni sekundu posle isteka roka! Mnogi misle da ove namirnice mogu da traju večno, ni ne znaju koliko greše

Na koju hranu treba posebno obratiti pažnju? Namirnice iz ostave olakšavaju pripremu obroka, ali nemaju sve neograničen rok trajanja. Iako je većina namirnica bezbedna za jelo nakon datuma na pakovanju (naravno, samo kratko vreme), postoje izuzeci koji mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme ako se ne čuvaju pravilno.

Oznaka „najbolje upotrebiti do“ odnosi se na kvalitet, što znači da hrana poput testenina, kafe ili konzervirane robe može vremenom izgubiti svoj puni ukus, ali je i dalje bezbedna za jelo ako se pravilno skladišti. S druge strane, oznaka „upotrebiti do“ odnosi se na bezbednost i nalazi se na hrani koja je mikrobiološki kvarljiva. Konzumiranje takvih proizvoda nakon isteka roka trajanja može nosi direktan zdravstveni rizik, piše People. U taj rizik spada trovanje.

Kvarenje hrane uzrokuju bakterije, plesni i kvasci. Dok su neki odgovorni samo za kvarenje hrane, takozvane patogene bakterije mogu izazvati ozbiljne bolesti koje se prenose hranom, a koje se manifestuju kroz grčeve, dijareju, mučninu i povraćanje.

Samo zato što prehrambeni proizvod ima dug rok trajanja ne znači nužno da će trajati "zauvek", naročito ako nije pravilno skladišten. Proizvodi poput jabukovog sirćeta mogu trajati neograničeno, dok hrana poput brašna i pirinča ima mnogo kraći rok trajanja i može postati opasna po zdravlje ako se konzumira nakon isteka roka i nepravilno čuva.

Mnoge namirnice su napravljene da duže traju zahvaljujući procesima kao što su termička obrada ili sušenje, koji uništavaju mikroorganizme. Nakon toga, ključno je da se pakuju u hermetički zatvorene, sterilne posude kako bi se sačuvale. Međutim, čak i uz sve mere predostrožnosti, neke od osnovnih namirnica koje držimo u našim domovima kriju potencijalne rizike.

Ovo je pet kategorija proizvoda iz ostave na koje treba obratiti posebnu pažnju i izbegavati ih nakon isteka roka trajanja, jer mogu postati izvor opasnih bakterija i toksina.

Prva takva hrana je brašno. Čak i dok je u toku rok trajanja, ono se i dalje smatra sirovom hranom. Zrna od kojih se pravi rastu na poljima i mogu biti izložena štetnim bakterijama kao što su E. koli i salmonela. Procesi mlevenja i beljenja ne uništavaju ove opasne mikroorganizme, zbog čega je jedenje sirovog testa izuzetno opasno. Bakterije se uništavaju samo na visokim temperaturama, tokom pečenja ili kuvanja.

Različite vrste brašna imaju različite rokove trajanja. Integralno pšenično brašno, zbog većeg sadržaja ulja, brže se kvari i trebalo bi da se potroši u vašoj ostavi u roku od tri do šest meseci. Belo brašno ima duži rok trajanja i može se čuvati šest meseci do godinu dana. Pre upotrebe,a bez obzira na rok trajanja, uvek je dobra ideja da proverite izgled i miris brašna. Sveže belo brašno treba da ima ujednačenu kremastu boju i neutralan miris. Kada primetite da je postalo sivo ili žućkasto, ima grudvice vlage, znake buđi ili neprijatan, kiselkast miris, odmah ga bacite. Slična pravila važe i za pirinač. Sirovi beli pirinač može trajati do dve godine u vašoj ostavi, dok je smeđi pirinač, zbog ulja u mekinjama, znatno kvarljiviji i traje oko godinu dana. Nakon otvaranja, rok trajanja se skraćuje, pa je važno pratiti stanje namirnice kako biste izbegli zdravstvene rizike.

Pirinač takođe zahteva posebnu pažnju. Bez obzira da li je kuvan ili sirov, može predstavljati rizik. Sirovi pirinač često sadrži spore bakterije Bacillus cereus, koje mogu preživeti kuvanje. Ukoliko se kuvani pirinač ostavi na sobnoj temperaturi predugo, bakterije se mogu razmnožiti i uzrokovati trovanje hranom.

Dok se većina hrane toleriše nakon datuma „najbolje upotrebiti do“, postoji jedan izuzetak gde nema kompromisa: formula za odojčad. Datum „upotrebiti do“ na ovim proizvodima je strog i apsolutan. Proizvođači su dužni da navedu tačan datum do kojeg garantuju nutritivnu vrednost i zdravstvenu ispravnost formule. Posle ovog datuma, ne samo da se smanjuje količina ključnih hranljivih materija, već postoji i rizik od bakterijske kontaminacije koja može biti izuzetno opasna za osetljiv imuni sistem beba. Neotvorena pakovanja treba čuvati na hladnom i suvom mestu u kući, nikada u garaži, vozilu ili napolju. Nakon otvaranja, pakovanje praha treba upotrebiti u roku od mesec dana i čuvati dobro zatvoreno na suvom mestu, ali ne u frižideru, prenosi Večernji hr.

Krompir je svestrana hrana, ali ne traje tako dugo kao druge osnovne namirnice. Pod idealnim uslovima, na hladnom i tamnom mestu, može se čuvati mesec ili dva. Krompir kome je istekao rok trajanja obično omekša, uplesni i razviju se velike klice. Baš te klice predstavljaju najveću opasnost. Sadrže toksin solanin, koji u velikim količinama može izazvati dijareju, glavobolju i povraćanje, a u retkim i ekstremnim slučajevima i daleko opasnije posledice.

Slična opasnost dolazi i u oštećenim konzervama. Iako konzervisana hrana može trajati godinama, faktori poput udubljenja, rđe ili izlaganja visokim temperaturama drastično smanjuju njen rok trajanja.

Rđa može stvoriti mikroskopske rupe koje omogućavaju ulazak bakterija, dok duboka udubljenja, posebno na ivicama, mogu polomiti zaptivanje i omogućiti kontaminaciju. Nadute ili oštećene konzerve su najviše opasne zbog rizika od klostridijuma botulinum, koji izaziva botulizam, retku, ali smrtonosnu bolest, navodi Večernji hr.

Bonus video:

(Espreso/Žena Blic)