OVA NAMIRNICA JE NAJBOLJA ZA ZDRAVLJE SRCA, ALI MNOGI NE MOGU DA JE SMISLE: Kardiolozi rekli svoje, NEMA GREŠKE!

Kada je reč o očuvanju zdravlja srca, ne postoji jedna namirnica koja može da napravi čudo. Redovno kretanje, izbegavanje cigareta, ograničavanje alkohola i uravnotežena ishrana zajedno imaju važnu ulogu. Ipak, postoje namirnice koje kardiolozi posebno izdvajaju, a jedna grupa namirnica našla se na vrhu njihove liste.

U pitanju je masna riba.

Losos, sardine, skuša, haringa i druge masnije vrste ribe bogate su omega-3 masnim kiselinama, a troje kardiologa za Parade objašnjava zbog čega bi trebalo da imaju redovno mesto na jelovniku.

Kardiolog dr Kristofer Klajn iz Tufts Medical Center podseća da interesovanje naučnika za vezu između masne ribe i zdravlja srca traje decenijama, piše "Parade".

Početkom sedamdesetih godina dvojica danskih istraživača uočila su veoma nisku učestalost koronarne bolesti srca među Inuitima na Grenlandu. Pažnju im je privukla njihova ishrana, koja je tradicionalno bila bogata masnom ribom i drugim morskim namirnicama.

Kasnija istraživanja usmerila su pažnju na omega-3 masne kiseline. Posebno su značajne EPA i DHA, kojih ima u masnoj ribi.

Kardiolog dr Sergiu Darabant iz Miami Cardiac & Vascular Institute navodi da su upravo ove omega-3 masne kiseline povezane sa nizom povoljnih efekata na kardiovaskularno zdravlje.

One mogu da doprinesu smanjenju nivoa triglicerida u krvi, snižavanju krvnog pritiska i normalnom funkcionisanju krvnih sudova.

Dr Ketrin Vajnberg, direktorka odeljenja za urođene srčane bolesti u Lenox Hill Hospital, dodaje da masna riba ima i antiinflamatorna svojstva, što može biti značajno za smanjenje rizika od koronarne bolesti.

Koja riba se smatra masnom?

Masna riba sadrži veći procenat korisnih ulja i masti raspoređenih kroz tkivo. U ovu grupu spadaju losos, haringa, skuša, sardine, jezerska pastrmka i bela tuna.

To, međutim, ne znači da ribu treba jesti svakog dana.

Preporuka koju navodi dr Darabant jeste oko dve porcije ribe nedeljno. Jedna porcija trebalo bi da ima približno 85 do 115 grama.

Važan je i način pripreme. Umesto prženja u velikoj količini ulja, bolji izbor su pečenje u rerni ili priprema na roštilju.

Još veća korist može da se postigne kada riba na jelovniku zameni crveno ili prerađeno meso. To je jedan od razloga zbog kojeg se riba često nalazi u mediteranskom i DASH načinu ishrane, koji se povezuju sa zdravljem kardiovaskularnog sistema.

A ako ne volite ribu?

Ljudi koji ne vole ribu ipak mogu da unesu određene vrste omega-3 masnih kiselina iz drugih namirnica.

Dr Vajnberg kao dobre izvore navodi laneno seme, čija semena, orahe i ulje algi.

Biljni izvori, međutim, uglavnom sadrže ALA omega-3 masnu kiselinu, dok masna riba direktno obezbeđuje EPA i DHA. Zbog toga se nutritivni sastav ovih namirnica ne može u potpunosti izjednačiti.

Kardiolozi istovremeno naglašavaju da dodavanje lososa ili sardina na jelovnik neće poništiti ostatak nezdravih navika. Ishranu korisnu za srce treba posmatrati kao celinu.

Dr Vajnberg savetuje da tanjir bude bogat voćem i povrćem različitih boja, da maslinovo ulje bude jedan od glavnih izvora masti i da se u ishranu uključe orašasti plodovi i semenke lana. Istovremeno preporučuje ograničavanje ultraprerađene hrane.

Bonus video:

(Espreso / Nova)