Mnogi ovo ne znaju: Jedno podešavanje na bojleru može smanjiti račun za struju

Ušteda struje na bojleru počinje od jednog malog podešavanja koje mnogi potpuno zanemaruju. Godinama držimo bojler na istom nivou, a ne razmišljamo da način na koji je podešen može uticati na potrošnju i mesečni račun.

Mala promena ne zahteva kupovinu novih uređaja niti posebne troškove, ali može pomoći da bojler radi racionalnije. Upravo ovu sitnicu mnogi ne primete, a često je razlog zbog kog nepotrebno troše više električne energije.

Greška koju većina nas pravi sa bojlerom

Dugme na dnu bojlera obično ima oznake od zvezdice do maksimuma, i fabrički stoji negde pri vrhu skale.

Majstor ga postavi, vi ga nikad ne dirate. Prođe pet godina, prođe deset. Za to vreme grejač svakog dana zagreva 80 litara vode na temperaturu koju niko u stanu ne koristi.

Leti je situacija još gora. Voda koja ulazi u bojler iz vodovoda u avgustu ima oko 18 do 20 stepeni, dok zimi dolazi ledena, oko 8.

Ista temperatura na termostatu znači da grejač leti ima mnogo manje posla, ali vi to ne iskoristite jer dugme stoji na istom mestu cele godine.

Ušteda struje na bojleru

Spustite termostat na 55 stepeni i ostavite ga tu. To je granica ispod koje ne treba ići zbog taloženja u rezervoaru, a iznad koje samo trošite.

Za tuširanje je više nego dovoljno, jer se pod tušem ionako meša sa hladnom vodom na oko 38 stepeni.

Razlika između 75 i 55 stepeni nije mala. Svaki stepen manje znači manje gubitka toplote kroz zidove bojlera, a taj gubitak traje 24 sata dnevno, i kad niko nije kod kuće.

Kod starijih modela sa slabijom izolacijom, kakvih ima u svakom stanu, ta razlika se najbrže vidi na računu.

Koliko bojler zaista troši struje?

Bojler od 80 litara sa grejačem od 2 kilovata troši oko 2 kWh za jedno puno zagrevanje hladne vode. U prosečnom domaćinstvu to je 20 do 35 odsto ukupne mesečne potrošnje struje, više nego frižider i mašina za veš zajedno.

Još trikova za manju potrošnju struje

Kamenac je drugi krivac. Sloj od par milimetara na grejaču ponaša se kao ćebe, grejač radi duže da postigne istu temperaturu.

Čišćenje kamenca na svake dve do tri godine nije luksuz, u Beogradu i Novom Sadu voda je dovoljno tvrda da se talog stvara brzo.

Ne gasite bojler potpuno ako ga koristite svakog dana. Hlađenje pa ponovno zagrevanje od nule troši više nego održavanje temperature. Isključivanje ima smisla samo ako odlazite na more na deset dana.

Slavina koja kaplje sa toplom vodom je tiho curenje novca. Kap na sekundu je oko 15 litara dnevno, a to je topla voda koju ste platili. Gumica za slavinu košta manje od sto dinara.

Najveći problem nije bojler, već navika da ga niko ne proverava. Otvorite maskirni poklopac na dnu i pogledajte gde vam stoji dugme pre nego što stigne sledeći račun.

Na koliko stepeni je vaš bojler podešen i kada ste poslednji put pomerili to dugme?

(Espreso/Krstarica/DČ)