Ovo je razlog zbog kojeg je PUTIN POVUKAO NEVIĐENI POTEZ! Ovo se dešava po prvi put - "RUSKI CAR" UHVAĆEN U LAŽI?

Rusija je prošle nedelje uvela potpunu zabranu izvoza dizela, u pokušaju da stabilizuje domaće tržište goriva koje se već mesecima urušava pod pritiskom ukrajinskih napada dronovima na naftne rafinerije i logističku infrastrukturu.

Mera bi trebalo da omogući povećanje isporuka na domaće tržište, uz najavu da će Rusija tokom jula početi da uvozi gorivo iz inostranstva.

Zabrana, koja važi do 31. jula, po prvi put obuhvata i same proizvođače goriva, koji su do sada bili izuzeti iz ranije, delimične restrikcije koja je pogađala samo trgovce. Iz zabrane su izuzete isporuke po već sklopljenim međudržavnim ugovorima, poput onog sa Mongolijom, piše HRT.

Odluka dolazi nakon što su ukrajinski dronovi tokom juna i početkom jula pogodili gotovo sve preostale velike rafinerije koje do tada nisu bile napadnute, uključujući i rafineriju u Omsku, najveću u Rusiji, pogođenu 6. jula sa više od 2500 kilometara udaljenosti.

Prema izveštajima ukrajinskog generalštaba, time je po prvi put od početka rata pogođeno svih jedanaest najvećih ruskih proizvođača benzina.

Samo u noći na 8. jul ukrajinske snage su dodatno udarile na rafineriju u Saratovu, kompleks TANECO i TAIF-NK u tatarstanskom Nižnekamsku, kao i na pumpnu stanicu Transnefta kod Ufe – što ukazuje na koordinisanu kampanju protiv prerade, petrohemije i naftovodne logistike istovremeno.

Razmere štete

Procene o razmerama štete variraju: Reuters i analitičari poput onih iz biltena Daily Brief govore o otprilike četvrtini do 30 odsto ukupnog ruskog rafinerijskog kapaciteta koji je trajno ili privremeno van pogona, dok ukrajinski zvaničnici tvrde da je pogođeno i do 45 odsto kapaciteta.

Među najteže pogođenima ostaju:

• Rafinerija u Rjazanju (van pogona od 15. maja),
• Moskovska rafinerija (ugašena 17. maja, analitičari je ne očekuju u funkciji pre 2027. godine),
• Kompleks KINEF (van pogona od 5. maja).

Kada je reč o izvozu, podaci pokazuju nastavak strmoglavog pada. Izvoz ruskog dizela i gasnog ulja morskim putem u junu je pao za 39 odsto u odnosu na maj, odnosno za 46 odsto u odnosu na jun prošle godine.

Prema podacima Kplera, analitičke kompanije specijalizovane za praćenje globalnih tokova sirovina u realnom vremenu, u prvih osam dana jula izvoz dizela iznosio je svega 187.000 barela dnevno, u poređenju sa 535.000 barela dnevno tokom jula 2025. godine.

Redovi na pumpama

Rusija je prošle godine obezbeđivala oko 11 odsto svetske ponude dizela i drugi je najveći svetski izvoznik tog goriva, odmah iza SAD.

Glavni kupci - Turska i Brazil, koji zajedno apsorbuju barem polovinu preostalih pošiljki, te u manjoj meri Maroko, Egipat i Senegal - sada se suočavaju sa najdirektnijim posledicama nestašice.

Što se tiče same proizvodnje i potražnje, precizni nacionalni podaci za dizel nisu javno dostupni jer je ruska statistika od početka rata postala znatno nedostupnija, ali dostupni delovi pokazuju da su ukrajinski napadi znatno oštetili infrastrukturu.

Omsk je 2024. godine proizvodio oko 8 miliona tona dizela godišnje (uz 5 miliona tona benzina), a sada je potpuno van pogona nakon što su napadi oštetili jedinice CDU-10 i CDU-11 koje zajedno čine tri četvrtine njegovog kapaciteta.

Za benzin, gde su podaci nešto detaljniji, industrijski izvori za Reuters procenjuju proizvodnju u junu na oko 85.000-90.000 tona dnevno, dok letnja potražnja iznosi najmanje 110.000 tona dnevno, što predstavlja manjak od otprilike 20 do 25 odsto, uz proizvodnju koja je za 25 odsto niža nego u junu 2025. godine.

Iako Vladimir Putin tvrdi da su državne rezerve benzina na 1,7 miliona tona, odnosno tek 4 odsto niže nego prošle godine, tu tvrdnju je teško uskladiti sa prizorima kilometarskih redova na pumpama.

Prema proceni lista Novaya Gazeta Europe od 2. jula, nestašice su zahvatile 78 od 83 ruske regije, u 38 su uvedena ograničenja prodaje, a uz Krim i Sevastopolj vanredno stanje su proglasile i Penzenska, Irkutska oblast, kao i Zabajkalski kraj.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski napade na rafinerije opisuje kao dokaz da je Rusija izgubila svoju dugogodišnju prednost – duboku pozadinu van dometa neprijatelja.

Trka između dronova i servisera

Na marginama nedavnog NATO samita u Turskoj, američki predsednik Donald Tramp opisao je napade na rafinerije kao "eskalaciju koja može pomoći da se rat privede kraju", dodajući da Putin "želi da vidi rešenje" i da je poslednjih nedelja ostvaren "veliki napredak".

Državni sekretarMarko Rubio izjavio je da ukrajinska sposobnost dubokih udara otežava Rusiji odbranu sopstvenog vazdušnog prostora i time otvara prostor za pregovore.

Kremlj je te izjave odbacio kao "zabludu", a portparol Dmitrij Peskov poručio je da će Moskva na pojačane napade odgovoriti osvajanjem dodatne ukrajinske teritorije.

Putin krizu i dalje naziva "privremenom" i tvrdi da nije kritična, optužujući Kijev da pokušava da "poremeti sezonu godišnjih odmora" i stvori "nervoznu atmosferu" u ruskom društvu.

Analitičar Sergej Vakulenko iz Carnegie Russia Eurasia centra opisuje situaciju kao "trku između ukrajinskih dronova i ruskih ekipa za popravku", dok ruski analitičari upozoravaju da bi jul i avgust mogli biti presudni za ishod cele kampanje.

Za sada je najverovatniji scenario nastavak trenda – Rusija amortizuje krizu uvozom goriva iz Indije, Belorusije i Kazahstana, uz planirani uvoz i do 400.000 tona mesečno i snižavanje standarda kvaliteta goriva sa Euro-5 na Euro-3.

Iskustvo iz 2023. godine, kada je slična zabrana izvoza dizela produžena, sugeriše da bi i sadašnja mera lako mogla ostati na snazi i nakon 31. jula ako se tempo popravki rafinerija ne ubrza.

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf Biznis/ Prenela: T.M.)