Selektori na skeneru Dušana Tadića: Šta misli o Paunoviću, Muslinu, Ćurčiću, Advokatu, Mihajloviću i Antiću...

Mundijal je uhvatio zalet, a to je i povod da se prisetimo nekih naših otvorenih rana iz bliže prošlosti. Vezali smo nekoliko plasmana na velika fudbalska takmičenja i, samo zbog nekih nama dobro poznatih razloga, opet doživljavali fijasko. Dušan Tadić je prošao sito i rešeto, oprostio se od reprezentacije posle sukoba sa selektorom Draganom Stojkovićem Piksijem, a bio na pragu da se vrati kada je promovisan Veljko Paunović.

“Pričali smo pred Englesku, kada je tek došao. Tu smo imali neki kratak razgovor. Moram da budem iskren, nije mi prijalo da me bilo ko nagovara da se vratim. Dvoumio sam se i rekao sebi “bolje da se sklonim”. Više nismo direktno razgovarali, bilo je nekih informacija da će doći u Emirate, da se vidimo, ali je počeo rat koji je sve poremetio i od tada ništa. Moram da naglasim: mislim da je sjajna stvar što je Paunović došao! Ima super namere, dobar je trener…”, počeo je Tadić u intervjuu za Mozzart sport i nastavio posle kratke pauze:

“Ne volim nikome da solim pamet i sve što govorim, govorim za dobro reprezentacije i njegovo dobro kao selektora. Dugo sam bio tu, mislim da sam prošao dosta toga i da sa pravom mogu da pričam o mnogim temama. Reprezentacija Srbije mi je dala mnogo, kao i ja njoj bila, bila mi je čast i privilegija da igram za svoju državu. Činjenica je da su u javnosti veliku pažnju izazvale njegove izjave. Svaka se analizira do detalja. Verujem da će Paunović vremenom pronaći još bolji balans u javnim nastupima, to je kod nas jako važno. Redovno se neke stvari ili pogrešno protumače ili se uhvatimo za jednu reč, izjavu i to ne puštamo. Recimo, selektor Stojković je po meni tu vladao besprekorno. Svaka reč, zarez, slovo mu je bilo bitno, vodio je o tome računa. Naš ambijent to zahteva. Na kraju krajeva, gledam i svoje neke situacije, zbog stvari koje sam rekao. Istina, ja sam takav, opet bih ponovio isto, takav je moj karakter, ali kao što rekoh, kod nas kad nešto kažeš – gotovo. Uhvate se za to i nema nazad, a često ispadne sve nekako drugačije od onog što si mislio. Ovo je moj dobromerni savet. Nadam se da će Veljko uspeti, slobodno neka ide jako, mislim da mora još žustrije, sa više autoriteta, zato što ako analiziramo ko je pravio rezultate kod nas, sve su bili ljudi sa jakim autoritetom: Radomir Antić, Slavoljub Muslin, Dragan Stojković. Mislim da i on može to da pokaže i da će onda doći rezultati”.

Dakle, što se tiče tvoje reprezentativne karijere – to je to?

“Jeste. Zvali su me više puta da se vratim i ranije kod selektora Stojkovića, ali nekako mislim da kada sam jednom prelomio da sam završio, da se posle toga ne treba vraćati. Lepo je bilo dok je trajalo, stvarno sam zadovoljan: dva Svetska prvenstva, jedno Evropsko. Naravno da je moglo više, ali s obzirom na to koliko su neki igrači koji su bili u reprezentaciji pre nas igrali velikih takmičenja, stvarno sam zadovoljan i srećan što sam bio deo reprezentacije. To je najlepši osećaj. Ali, nije to jedini razlog zašto sam odlučio da je dosta”.

Kada sada, kada je dosta vremena prošlo, gledaš na smenu Muslina i celu tu situaciju pred Mundijal?

“Bilo mi je baš krivo. To nije tajna i to svi znaju. Imali smo kod Muslina ponašanje i način igre koji su za primer. Bili smo prava takmičarska ekipa, a davali smo dosta golova. Vežbali smo stalno šablone i neke taktičke stvari koje su nam bile potrebne u igri. Muslin nam je mnogo toga doneo. Nije smeo da ode. Znam da mi je čista savest, zato što sam sve učinio da ostane. Zvao sve žive, igrače, predsednika saveza, da probamo da ga sačuvamo. Bio sam u šoku kada sam čuo šta može da se dogodi. I kažem, sebe mogu da pogledam u ogledalo, uradio sam sve što je bilo do mene da ga zadržimo. On je bio najzaslužniji što smo otišli, od neke razbijene bande napravio je grupu. Disciplina, požrtvovanje, svima su bile jasne uloge i ostvarili smo rezultat”.

Da li taj period kod Muslina vidiš kao svoj ključni u reprezentaciji, da od tada kreće tvoje preuzimanje “ključeva” igre?

“I u reprezentaciji i u klubovima uvek sam se trudio da budem konstantan. Od početka kada sam krenuo da igram za reprezentaciju trudio sam se da pravim razliku na terenu i da igram za ekipu. Uvek sam davao dvesta odsto sebe. Igrač na mojoj poziciji mora da pravi razliku u svakom smislu i tad sam isto tako i gledao i igrao. Volim kada igrač ima stalan doprinos, a ne ono odigraš jednu dobro, pa te pet nema nigde. Naravno, možeš da imaš nekad bolju utakmicu, nekad slabiju, ali čak i ako ti ide nekad malo slabije, možeš da nadoknadiš nekim drugim stvarima za ekipu. Tako da, mislim da sam bio konstantan u reprezentaciji od prvog dana”.

Kako pamtiš period kod Dika Advokata? Kažu da je posle čuvenog prekida utakmice sa Albanijom sav zgranut ušao u svlačionicu i rekao: “Momci, vi ste divni, ali ja vama ne mogu da pomognem”.

“Da, njemu je sve ono bilo… Došao je u baš nezgodnom trenutku. Bio je tu pored njega Željko Petrović, super lik, pozitivan, odličan trener, ima šmek, harizmu. A, Advokatu nije bilo lako, naišao je u nezgodnom periodu, nije bila najbolja ni situacija u Savezu, sve se nekako namestilo loše, da bi na kraju došla i ta Albanija. Bilo je sa njim premalo utakmica da bismo sudili. Dik je gospodin i dobar čovek, znam ga iz Holandije. Ali, sve je u tom periodu bilo nekako nakaradno. Šteta, baš šteta”.

Da li si se pomirio sa Radovanom Ćurčićem?

“Nemam šta da se mirim, ja mu ne zameram ništa. Ono što sam rekao tada, to je tako bilo. Nije bilo ništa loše, nego sam “u glavu” rekao ono što sam mislio. Kod mene nema okolišanja. Moram da kažem kako jeste, jer to sam ja. Ne mogu da se foliram, nema ni potrebe. To nije moj stil. Između Ćurčića i mene nema nikakvih problema”.

Selektor Siniša Mihajlović. Jedan jako zanimljiv period reprezentacije Srbije, nažalost, bez plasmana na Svetsko prvenstvo.

“Bilo je zadovoljstvo raditi sa Mihom. Baš nas je zategao. Možda je, hajde da kažemo, u tom momentu napravio preveliki rez. Mislim da bi nam tada baš dosta značilo da smo imali još nekog iskusnijeg igrača sa nama, jer su Bane Ivanović i Kolarov tada bili najstariji. Miha je imao auru, neki bezobrazluk kao što smo videli kasnije kod Piksija. To verovatno ide odatle što su obojica bili veliki igrači. Smatram da smo imali dobre utakmice i taman kada nas je namestio, Mihajlović je otišao. Okej, nekad jeste izbor nekih igrača bio malo…“

Misliš prvenstveno na Maksimir?

“Da, da. Kad gledaš neke igrače koje je stavljao… Oni u tom momentu nisu bili u najboljoj formi, neki nisu igrali ni po tri-četiri meseca. A, opet, iako neki od tih momaka nisu bili u tom momentu najbolje opcije, Miha je pravio igru da smo i sa njima izgledali jako dobro. Naravno, po meni je uvek bolje da u timu budu najbolji, najspremniji, igrači koji su u formi, ali dobro, svako ima neke svoje rezone”.

Počeo si kod Antića. Debitanstska utakmica 2008. godine.

“Da, kada su igrali momci iz naše lige. Sa Antićem nisam mnogo sarađivao, ali i to malo što je bilo, stvarno je bilo lepo. Videlo se da je veliki gospodin i veliki trener. Čovek je vodio Real, Barselonu i Atletiko, što je neverovatno. Tada kada sam debitovao, on je više bio u pozadini, ali je moglo i tako da se mnogo nauči od njega”, rekao je Tadić.

(Espreso/Mozzart sport)