Paunović vraća Tadića, a možda bi mogao i Matića: Srbija i dalje traži prave naslednike za svoje velikane!

Srpski fudbal ponovo priča o dvojici veterana koji su odavno zakoračili u godine u kojima bi većina igrača razmišljala o kraju karijere. Nemanja Matić ima 38 godina, ali je protiv Juventusa pokazao da njegovo vreme još nije prošlo.

Iskusni vezista bio je jedan od ključnih igrača Sasuola u velikoj pobedi od 3:2, a njegov pas za prvi gol Sebastijana Espozita bio je potez koji je oduševio Italiju. Matić je dirigovao veznim redom, kontrolisao ritam utakmice i svojim iskustvom pravio razliku protiv daleko mlađih igrača torinskog velikana.

Posebno je zanimljivo što njegovu partiju nije pohvalio samo fudbalski svet, već i trener Sasuola Alberto Akvilani. Strateg italijanskog kluba nazvao je Matića “šampionom” i istakao koliko njegovo prisustvo znači mladim igračima.

“On je šampion u svakom smislu te reči i neizmerno mi pomaže”, poručio je Akvilani, naglašavajući njegov uticaj i van terena.

To možda najbolje opisuje ono što Matić danas predstavlja, mnogo više od klasičnog veziste. On je čovek koji mladim fudbalerima može da prenese iskustvo stečeno u Čelsiju, Benfiki, Mančester junajtedu, Romi i drugim velikim klubovima.

Matić je tokom karijere osvojio brojne trofeje i dva puta bio proglašen za najboljeg srpskog fudbalera, a sa Srbijom je nastupio 48 puta.

I upravo tu počinje priča koja bi trebalo da zabrine srpski fudbal. Jer, dok Matić u 38. godini dominira u jednoj od najjačih evropskih liga, reprezentacija Srbije istovremeno vraća još jednog veterana - Dušana Tadića.

Tadić je sa 37 godina prihvatio poziv da se ponovo stavi na raspolaganje Orlovima, a njegov povratak trebalo bi da bude ozvaničen na spisku Veljka Paunovića. Nekadašnji kapiten Srbije poslednji put je za nacionalni tim igrao na Evropskom prvenstvu 2024. godine protiv Danske.

U međuvremenu je napustio reprezentaciju, ali se sada vraća u trenutku kada je Srbiji preko potrebno iskustvo. Tadić je rekorder po broju nastupa za Srbiju sa 111 utakmica i postigao je 23 gola. Njegov povratak dolazi posle turbulentnog perioda za nacionalni tim i neuspeha da se Srbija plasira na Svetsko prvenstvo.

Veljko Paunović sada dobija igrača koji poznaje reprezentaciju bolje od gotovo svih saigrača i koji može da bude lider u svlačionici. Pred Srbijom su pritom izuzetno teški izazovi u Ligi nacija.

Orlovi će igrati protiv Grčke, Holandije i Nemačke, a prvi mečevi očekuju se već 24. i 27. septembra u Beogradu. Tadićev povratak zato nije samo nostalgična priča o nekadašnjem kapitenu. On je, hteli mi to da priznamo ili ne, i priznanje da Srbija u prethodnom periodu nije pronašla fudbalera koji može da preuzme njegovu ulogu.

Isto se može reći i za Matića. Kada se 2020. godine povukao iz reprezentacije, odluka je obrazložena potrebom da mlađi igrači dobiju šansu. Šest godina kasnije Matić i dalje igra na vrhunskom nivou, dok Srbija nije dobila njegovu pravu zamenu na poziciji zadnjeg veznog.

Zato se danas postavlja neprijatno pitanje - da li je srpski fudbal prerano ostao bez svojih iskusnih lidera ili je problem u tome što mlađi nikada nisu uspeli da ih zamene?

Tadićev povratak može da donese autoritet, mirnoću, iskustvo i kvalitet poslednjeg pasa. Matićev primer, iako nije deo aktuelne reprezentativne priče, pokazuje koliko bi takav profil igrača mogao da znači nacionalnom timu.

Ali postoji i druga strana medalje.

Srbija ne sme da dozvoli da povratak Tadića postane dokaz da bez igrača koji će uskoro napuniti 38 godina nema rešenja. Njegovo iskustvo može da bude pomoć mladima, ali ne sme da bude njihova zamena.

Upravo zato Paunovićev zadatak nije samo da sa Tadićem popravi rezultate, već i da pronađe fudbalere koji će vrlo brzo morati da preuzmu njegovu ulogu. Jer ako se Tadić ponovo oprosti od reprezentacije, Srbija ne sme ponovo da dođe u situaciju da traži rešenje za problem koji je godinama bio vidljiv.

Matić protiv Juventusa i Tadićev povratak zato šalju istu poruku - kvalitet ne poznaje godine, ali reprezentacija mora da ima budućnost. Iskustvo velikana može da bude zlata vredno, ali samo ako služi kao most ka novoj generaciji, a ne kao zamena za nju.

A upravo će naredni meseci pokazati da li je Srbija konačno pronašla svoje nove lidere ili će još jednom morati da se osloni na stare majstore.

(Espreso/G.B.)