"PRAVIO OD MENE VETERANA, POKUŠAO DA OKRENE GRUPU PROTIV MENE!" Tadić žestoko udario na Piksija!

Dušan Tadić, rekorder po broju nastupa za reprezentaciju Srbije i bivši kapiten "orlova" dao je opširan intervju za Mozzart Sport.

Pričao je ofanzivac o brojnim temama, ali poseban osvrt imao je o saradnji sa Draganom Stojkovićem Piksijem.

- U početku je bilo super. Prvih godinu dana je bilo perfektno. Došao je sa drugačijim stilom, drugačijim stavom. Falilo nam je tog njegovog južnjačkog bezobrazluka, neke pozitivne arogancije. Kada je došao, verovao je 200 odsto u nas i na to smo napravili rezultat. Opustio nas je, bilo je sve kako treba. Igrali smo ofanzivno, bilo je tu i mana i vrlina, ali nekako smo bili samouvereni. Verovali smo jedni u druge i on u nas... Posle se sve promenilo. Pogotovo smo promenili stil igre i to nam nije leglo. Mislim da bi nam bilo bolje da smo nastavili kao u prvih godinu dana. Zato što smo to bili mi. To nam je najviše ležalo. A, kada smo promenili stil, kada smo počeli više da se branimo, da budemo oprezniji, usledio je pad. Dobro, mi smo ostvarili rezultate, plasirali smo se i na Evropsko prvenstvo, ali pogotovo mislim da smo tamo mogli mnogo, mnogo više. Na Mundijalu protiv Kameruna smo pravili dosta individualnih grešaka, a to je moglo lako da se koriguje. Mislim da je Stojković posle toga počeo da razmišlja ‘primamo mnogo golova, daj da igramo defanzivno, a napred ćemo sigurno dati jedan’. Siguran sam da je i Đorović (Goran, pomoćni trener reprezentacije) imao dosta uticaja na njega što se toga tiče. A, mogli smo samo da malo doteramo neke stvari, da nastavimo da budemo ofanzivni i siguran sam da bismo imali bolje rezultate. To mi se najviše nije svidelo, ta promena stila igre - rekao je Tadić.

Evropsko prvenstvo u Nemačkoj?

- Tu nismo najbolje igrali, realno kvalifikaciona grupa je bila dosta slabija. Ali, plasirali smo se, što je super i došlo je to Evropsko prvenstvo gde mislim da smo mogli da pružimo mnogo, još mnogo više, da smo morali da se prođemo u drugi krug. Evo, taman da objasnim: da smo igrali protiv Engleske tada na isti način kao onomad protiv Portugalije u Lisabonu - pobedili bismo. Jer, Englezi su se tad još tražili, nisu bili kao što su danas. A, da smo protiv Portugalije one večeri igrali na isti način kao protiv Engleske na Evropskom prvenstvu - izgubili bismo. Sto odsto.

Tadić je posle meča protiv Engleske imao dobro poznati nastup u medijima, ali tvrdi da mu saigrači nisu zamerili.

- Ne, ne, pa što bi mi zamerili? U svlačionici se uvek zna ko je ko. A, ko je hteo da razume taj moj nastup, shvatio je šta sam želeo da kažem. Kada je neko lider i kada ima tu ulogu… Dolazim na Evropsko prvenstvo, koje treba da bude ‘moje’, jer se osećam super, sve ide dobro. Posle dva Svetska prvenstva, mnogo želim da najzad prođemo grupu. Na Evropskom prvenstvu ja kao kapiten, kao lider tima, od tri utakmice ne počinjem dve. Zašto sam tada rekao da sam najspremniji? Zato što je to činjenica. Najviše pretrčim na utakmici, mogu da trčim koliko hoćeš. Da ne mislim to, ne bih ni rekao. Da li sam, hajde da kažemo jer tako bolje zvuči, jedan od najboljih igrača? Naravno! Svi imamo svoju ulogu, ali ja sam pre svega timski igrač. Međutim, sve to što se desilo imalo je uvertiru uoči utakmice sa Engleskom. Stojković mi je rekao da želi malo defanzivniju varijantu, da se malo zatvorimo, pa da onda uđem svež. Odgovorio sam mu da ne vidim razlog za to, jer mogu da istrčim dve utakmice po 90 minuta odjednom. Fizički nemam nikakvih problema. Da osećam da me nešto muči, rekao bih mu: ‘Bolje da uđem u poslednjih pola sata da uradim nešto na svežinu’. Ali, zamor ne osećam. On je ostao pri svome, pritom mi još kaže: ‘Ti si mi najbitniji igrač u svakom smislu’. Moj odgovor je bio: ‘Ako sam zaista najbitniji, onda ne treba da budem na klupi’. Dodao sam da se ne slažem, ali da poštujem svaku odluku. Onda se dešava to da gubimo 1:0, a cela igra kako se odvija na terenu je idealna za mene. Prostora između linija koliko hoćeš. Po loptu se spuštaju Mitrović i Vlahović tamo gde bi trebalo da sam ja, gde je moj zadatak da tu primim loptu i da im gurnem da reše utakmicu. Svi na klupi koji su sedeli oko mene su se hvatali za glavu i govorili: ‘Ovo je idealno za tebe, da rešiš’. I ja gledam, pitam se da li je je***o moguće da se ovo dešava… Dešava se situacija da na poluvremenu dolazi pomoćni trener i kaže da ulazimo Ivan Ilić i ja. I super, zagrevam se dvesta odsto. Letim od želje. A, onda dolazi Stojković i kaže: ‘Dućo, ne ti, sačekaj još malo, Ilke ulazi’. Pa, daj bre, koga ti… Mislim, nemoj onda ni da me ubacuješ. I okej, ušao sam u poslednjih pola sata, nešto se tu i dešavalo na terenu. Posle utakmice vruća glava, dajem izjavu, kažem sve kako jeste. Sigurno je to nekom zasmetalo, ali moja poruka je bila da sam lider tima, da hoću odgovornost, jer sam ja bio taj. To je bila suština cele priče.

U svlačionici mu niko nije zamerio na takvom stavu.

- Od saigrača mi niko nije zamerio. Znamo mi između sebe ko je ko u timu, tu nikada nije bilo problema. Zamerio mi je selektor. Ne znam zašto. Nije mi bila nikakva loša namera. Rekao sam samo ono kako sam se osećao. I nije to da ja nekoga ne poštujem, iako je on, izgleda, to sve shvatio kao neki napad na njega. Ne, ja volim kada igrač kaže da misli da je najbolji. Pa, valjda je to normalno, tako bi trebalo svako da misli za sebe. Ne volim igrača koji misli ‘ja sam onako’. Zamisli sportistu koji za sebe kaže ‘ja sam peti najbolji u timu’!? Hoće li taj da bude lider? Da bude kapiten? Ma, moraš da misliš da si najbolji u svemu! Sutra kad budem trener i kad bi igrač javno poručio za sebe da je najbolji, ja bih mu rekao: ‘Tako je sine, dođi ovamo da te zagrlim’. E, sad, da li neko ima kapacitet da izjavi to? Pa, mislim da ja imam, jer eto, pričali smo i o brojkama, o svemu, o tome ko je nosio reprezentaciju godinama unazad, ko je bio jedan od glavnih igrača.

Tada je odlučio da napusti reprezentaciju.

- Namerno sam tada rekao da sam najspremniji zato što je to činjenično stanje, a neko tamo želi od mene da napravi nekakvog veterana koji nema snage za više od 20, 30 minuta. Pa, ako je tako, nemoj da me uopšte stavljaš da igram, nemoj da me vodiš na prvenstvo, nije sporno. Ali, nije tako i zato nemoj da praviš od mene nešto što nije. Selektor se tu osećao malo uvređenim i onda je napravio neke stvari… Pomislio je da sam napao njega, njegov autoritet i pokušao je da okrene grupu protiv mene, a to me je najviše pogodilo. Rekao mi je u svlačionici: ‘Sad imaš priliku da se izviniš’, našta sam odgovorio da nemam zašta da se izvinjavam, da sve isto i dalje mislim, da smatram da svaki igrač treba da misli za sebe da je najbolji. Ali sam rekao i da sam ja najveći timski igrač koji postoji.

Dušan ne krije ambiciju da u budućnosti postane selektor Srbije.

- Mislim da hoću, ali - jednog dana. Više bih voleo da se prvo ostvarim kao trener u klubovima. Selektorski posao je drugačiji i možda je bolje da ga uzmeš kad si u nekim godinama. Kao što su to bili kod nas Antić, Muslin i Stojković. Evo, na primer, isto kroz Paunovića vidim da je klupski trener, čovek koji bi da radi svaki dan, koji ima tu energiju za svakodnevni rad. A kada si selektor, malo je drugačije. Baviš se više nekim drugim stvarima. Dođu ti igrači umorni iz klubova, moraš više da ih da ih i otpustiš i zategneš u isto vreme. Igrali bismo jako ofanzivno. Kao Ajaks. Samo presing, dominacija u svakom smislu te reči: u ponašanju, u posedu, u igri, u svemu - zaključio je Tadić.

Bonus video:

(Espreso/Mozzart Sport/Vujadin Tomković/Preneo:Espreso sport)