Kardiolog kaže da su ovo dva najbolja ulja za spremanje hrane: Ostala možete momentalno da bacite

Godinama slušamo da su masti neprijatelj srca. Istina je drugačija. Najbolje ulje za vašu kuhinju nije ono koje je najjeftinije, niti ono koje vam je baka koristila, već ono čiji sastav masnih kiselina zaista pomaže arterijama.

Ideja da su sve masti loše predstavlja jednu od najvećih zabluda u ishrani. Ulja jesu kalorična, ali njihov uticaj na srce zavisi isključivo od sastava masnih kiselina.

Ulja bogata zasićenim mastima smanjuju aktivnost receptora u jetri koji uklanjaju LDL iz krvi i tako podižu loš holesterol.

Mononezasićene i polinezasićene masti rade upravo suprotno. One podstiču rad tih receptora, snižavaju LDL i poboljšavaju ukupni odnos holesterola. Zato pravi izbor ulja može direktno uticati na zdravlje srca i unos korisnih omega-3 masnih kiselina.

Koje je najbolje ulje za osobe sa povišenim holesterolom

Odgovor je kratak: maslinovo i avokadovo. Oba ulja snižavaju LDL, podižu HDL i smanjuju oksidaciju LDL-a koja doprinosi stvaranju naslaga u arterijama. Sve ostalo igra u drugoj ligi.

Maslinovo ulje i njegova reputacija

Ekstra devičansko maslinovo ulje, ono koje nije industrijski prerađeno, sadrži najveću količinu mononezasićenih masti.

Maslinovo ulje donosi i vitamine A, D, E i K, plus antioksidanse poput polifenola koji čuvaju ćelije od oštećenja. Rafinisano maslinovo ulje gubi deo tih svojstava, pa nije isti proizvod.

Jedna kašika maslinovog ulja sadrži oko 120 kalorija, 10 grama nezasićenih i 2 grama zasićenih masti. Većina ljudi može slobodno koristiti jednu do dve kašike dnevno.

Koristi prevazilaze sam holesterol i mogu smanjiti rizik od pojedinih oblika raka i demencije, uključujući Alchajmerovu bolest.

Avokadovo ulje kao drugi favorit

Avokadovo ulje ima skoro identičan profil. Istraživanja na pacovima pokazala su da pomaže održavanju zdravog nivoa holesterola tako što snižava trigliceride i LDL.

Kašika sadrži 120 kalorija, 10 grama mononezasićenih i 2 grama zasićenih masti. Idealno je kao zamena za puter, mast i slične zasićene masti u svakodnevnoj pripremi hrane.

Ostala ulja: Korisna, prosečna i ona za izbacivanje

Postoje i druga pristojna zdrava ulja koja možete povremeno koristiti:

Ulje semenki grožđa, bogato vitaminom E i antioksidansima

Susamovo ulje, sa balansom polinezasićenih i mononezasićenih masti

Orahovo ulje, izvor omega-3, vitamina B i E, gvožđa i kalcijuma

S druge strane, ova tri ulja slobodno izbacite iz kuhinje:

Palmino ulje, zbog visokog sadržaja zasićenih masti koje dižu LDL

Delimično hidrogenizovana ulja sa trans mastima koje istovremeno dižu LDL i obaraju HDL

Više puta zagrevana ulja, čest slučaj kod dubokog prženja, koja stvaraju toksične aldehide i upalne trans masti

Kako da prepoznate kvalitetno ulje na polici

Pravila su jednostavna, ali većina ljudi ih ignoriše u marketu. Probajte ovako:

Tražite jasne deklaracije tipa „100% ekstra devičansko maslinovo ulje“

Izbegavajte nejasne nazive poput „mešavina biljnih ulja“ ili oznaku „rafinisano“

Birajte oznake „hladno ceđeno“, koje znače veći sadržaj polifenola i tokoferola

Proverite da ulje ima manje od 4 grama zasićenih masti po kašiki

Zamena, a ne dodatak

Čak i najbolje ulje ima 120 kalorija po kašiki. Zato ga ne dodajete preko postojećih masti, već njime zamenjujete one lošije.

Zamena samo 5% kalorija iz zasićenih masti, recimo putera, nezasićenim uljima može smanjiti rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema. Razmišljajte u izokaloričnoj logici: jedno ide unutra, drugo izlazi.

I ne zaboravite ono očigledno. Zdravlje srca ne stane u flašu.

Balansiran unos ugljenih hidrata, vlakna i celovite namirnice poput celog avokada daju ono što samo ulje ne može.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.

(Espreso/Krstarica/DČ)