ŠTA SE DO SADA ZNA O PREGOVORIMA SAD I IRANA? Osnovno pitanje ostaje BEZ ODGOVORA, jedan detalj UNEO DODATNU ZABUNU

Iznenađujuća tvrdnja američkog predsednika Donalda Trampa ove nedelje da pregovori sa Iranom donose veliki napredak samo je unela dodatnu zabunu u rat čiji su ciljevi ionako bili nejasni. Osnovno pitanje glasi: Koji pregovori?

Plan od 15 tačaka Trampove administracije, koji nudi potencijalni put za izlazak iz sukoba, dostavljen je Iranu u utorak kasno uveče preko Pakistana, tvrdi osoba upućena u osnove plana koja nije ovlašćena da javno govori o tome, piše AP.

Iran je do sada poricao da se vode bilo kakvi pregovori, obećavajući borbu "do potpune pobede". Pakistan, Egipat i arapske zemlje Zaliva pokušavaju iza kulisa da pokrenu dijalog, ali njihovi napori deluju tek kao preliminarni. Izrael se, s druge strane, zavetuje da će nastaviti sa napadima.

Naprotiv, čini se da rat samo eskalira. U utorak su ispaljeni raketni baraži na Iran, Izrael i širom Bliskog istoka. U međuvremenu, još hiljade američkih marinaca je na putu ka Zalivu, a Vojska SAD se priprema da narednih dana rasporedi najmanje 1.000 vojnika iz 82. vazdušno-desantne divizije na Bliski istok.

Evo pregleda onoga što se zna i ne zna o mogućim pregovorima za okončanje rata.

Pritisak za pregovore

Od pokretanja rata zajedno sa Izraelom 28. februara, Tramp je iznosio promenljive i često neodređene ciljeve. Govorio je o slabljenju ili uništavanju iranskih raketnih kapaciteta i njihove sposobnosti da prete susedima - što su ciljevi kod kojih ima prostora da ih proglasi ispunjenim. Mnogo teži cilj je osigurati da Iran nikada ne napravi nuklearno oružje, a Donald Tramp insistira da to bude deo bilo kog sporazuma.

Ponovno otvaranje Ormuskog moreuza - vitalnog vodenog puta za transport nafte koji je Iran učinio praktično neprohodnim na početku rata - sada je takođe prioritet, kako za Trampa, tako i za svetsku ekonomiju.

Dok Tramp govori o angažovanju sa iranskim liderima, odustao je od promovisanja pada Islamske Republike. Međutim, izraelski premijer Benjamin Netanjahu nastavlja da tvrdi da je cilj rata pomoć Irancima da zbace teokratiju.

Tramp je izjavio da su američki izaslanik Stiv Vitkof i Trampov zet Džared Kušner u nedelju razgovarali sa jednim iranskim liderom. Nije precizirao o kome je reč. Izveštaji su ukazivali na predsednika iranskog parlamenta Mohamada Bagera Kalibafa kao mogućeg sagovornika, ali je on to brzo demantovao u objavi na mreži X.

Mirovni plan od 15 tačaka

Prema rečima trojice pakistanskih zvaničnika, jednog egipatskog zvaničnika i diplomate iz Zaliva, SAD su se "u načelu" složile da se pridruže pregovorima u Pakistanu, dok posrednici i dalje rade na tome da ubede Iran.

• Poverenje: Napori su usmereni na "izgradnju poverenja" između SAD i Irana.
• Cilj: Pauza u borbama i uspostavljanje „mehanizma“ za otvaranje Ormuskog prolaza.
• Izrael: Izraelski zvaničnici, koji zagovaraju nastavak rata, bili su zatečeni informacijom da je američka administracija podnela plan za prekid vatre.

Ko govori u ime Irana?

Iransko rukovodstvo deluje relativno kohezivno, uprkos nedeljama teškog bombardovanja i ubistvu vrhovnog vođe i mnogih visokih vojnih figura.

Ipak, nije poznato ko zapravo donosi odluke. Novi vrhovni vođa, ajatolah Modžtaba Hamnei, nije viđen niti se direktno oglašavao otkad je imenovan kao zamena za svog ubijenog oca, Alija Hamneija.

Ministar spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je da vojska Irana izvodi napade na osnovu naređenja lokalnih komandanata, a ne političkog rukovodstva. Portparol vrhovne komande iranske vojske, general-major Ali Abdolahi Aliabadi, poručio je u utorak da će se borbe "nastaviti do potpune pobede".

Da li Tramp kupuje vreme?

Trampova iznenadna izjava o napretku u ponedeljak došla je baš u trenutku kada je isticao ultimatum koji je postavio preko vikenda, preteći da će "zbrisati" iranske elektrane ako zemlja ne oslobodi Ormuski prolaz.

Pomeranje roka: Tramp je u ponedeljak pomerio rok za pet dana, što je donelo olakšanje svetskim tržištima nafte i berzama.

Taktika pritiska: Raspoređivanje marinaca može biti taktika pritiska na pregovore, ali se spekuliše i o mogućem zauzimanju ostrva Harg, ključnog za iransku naftnu mrežu, ili operaciji uklanjanja obogaćenog uranijuma iz Irana.

O čemu se razgovara?

Nuklearni pregovori su već bili u toku kada su SAD i Izrael pokrenuli iznenadni napad 28. februara. To je samo produbilo iransko nepoverenje, naročito nakon Trampovog povlačenja iz nuklearnog sporazuma 2018. godine.

Tramp je u ponedeljak rekao da će svaki dogovor o okončanju rata podrazumevati da SAD uklone iranski obogaćeni uranijum. Iran je ranije odbijao ovaj zahtev, insistirajući na pravu na obogaćivanje u mirnodopske svrhe. Arakči je prošle srede naglasio: "Mi ne verujemo u prekid vatre. Verujemo u kraj rata... kraj rata na svim frontovima".

Šta je sa Izraelom?

Izrael trenutno nije uključen u inicijativu za pregovore. Iako se prikazuje kao partner koji prati Trampovo vođstvo, Izrael ima sopstvene ratne ciljeve. Prošlonedeljno bombardovanje iranskog gasnog polja Južni Pars izazvalo je pojačane iranske napade na arapske države Zaliva, zbog čega je Tramp poručio Izraelu da obustavi takve akcije.

Netanjahu je priznao Trampove diplomatske napore, ali je naglasio da će Izrael za sada nastaviti da udara na svoje neprijatelje. Takođe, kraj rata sa Iranom ne znači i kraj bombardovanja u Libanu, gde Izrael pokušava da uništi Hezbolah.

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf/ Prenela: T.M.)