ON PREUZIMA KONTORLU U IRANU! Čovek koji NE PRAŠTA imenovan za KLJUČNU FUNKCIJU, evo ko je "BEZBEDNOSNI TEŠKAŠ"

Iran je u utorak imenovao Mohamada Bagera Zolgadra za naslednika Alija Laridžanija - koji je ubijen u vazdušnom napadu prošle nedelje - na mestu šefa Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost (SNSC).

Izabran za jednu od najosetljivijih funkcija u iranskom političkom sistemu, Zolgadr će upravljati složenom bezbednosnom situacijom, oblikovanom vojnim pritiskom zbog rata Sjedinjenih Država i Izraela protiv Irana, kao i unutrašnjim izazovima.

Opisan od dopisnika Al Jazeera, Suheiba Alase, kao "teškaš u svetu bezbednosti", Zolgadr - bivši komandant Korpusa čuvara islamske revolucije (IRGC) i sekretar savetodavnog Saveta za celishodnost od 2023. godine - poseduje biografiju koja ga postavlja u samo srce donošenja bezbednosnih odluka u Iranu.

Pripadajući prvoj generaciji IRGC-a, formiranoj nakon Islamske revolucije 1979. godine, Zolgadr se borio u iransko-iračkom ratu. Obavljao je niz visokih vojnih i bezbednosnih funkcija, uključujući mesto načelnika zajedničkog štaba IRGC-a tokom osam godina, kao i zamenika vrhovnog komandanta te organizacije još osam godina. Nakon toga je prešao na visoke političke i pravosudne pozicije.

Njegov izbor, kaže Alasa, odražava potrebu Teherana za nekim ko je sposoban da popuni prazninu nastalu nakon Laridžanija, koji je dugo smatran veoma iskusnom političkom i bezbednosnom figurom unutar vladajućeg sistema. Bilo je malo verovatno da će njegova zamena biti jednostavna.

U tom kontekstu, imenovanje Zolgadra ne treba posmatrati kao trenutan odgovor na aktuelni rat, već kao rezultat dugotrajnijeg procesa pronalaženja ličnosti sa specifičnim kvalitetima neophodnim za tako osetljivu ulogu

Izazovi

Priroda funkcije šefa SNSC-a - koja je tesno povezana sa kancelarijom novog vrhovnog vođe Modžtabe Hamneija - zahteva ličnost koja može da kombinuje bezbednosnu stručnost sa sposobnošću upravljanja strateškim portfolijima.

Tvrdolinijaši u Iranu takođe mogu videti Zolgadra, sa njegovim snažnim vojnim iskustvom, kao nekoga ko je sposobniji da se nosi sa trenutnim ratnim stanjem zemlje nego što je to bio Ali Laridžani.

Rat pred Zolgadra postavlja nekoliko neposrednih testova.

Napadi se nastavljaju širom zemlje, ne samo u velikim gradovima poput Teherana i Isfahana, već i sa posebnim fokusom na zapadni i severozapadni Iran - naročito na provinciju Istočni Azerbejdžan, blizu zapadne granice zemlje. Ovi napadi su izazvali zabrinutost zbog pokušaja destabilizacije zemlje iznutra.

Iranske vlasti su takođe uhapsile stotine ljudi optuženih za saradnju sa stranim subjektima, što je deo napora - kako kažu posmatrači - da se suzbiju potencijalni bezbednosni propusti. Ovo dolazi nakon protestnog pokreta početkom ove godine, koji je doveo do smrti hiljada Iranaca.

Sa svoje strane, Teheran nastavlja talas raketnih napada širom regiona. Iranski obaveštajni aparat se nada da je poruka ovih napada ta da je u stanju da identifikuje ciljeve duboko unutar izraelske teritorije. Iran se takođe nada da će nastaviti svoju kampanju pritiska u Ormuskom moreuzu, ograničavajući prolaz brodova, što je već imalo štetan uticaj na globalnu ekonomiju i dovelo do rasta cena nafte.

Kada se pogledaju zajedno, ovi događaji ukazuju na složen pejzaž koji kombinuje spoljni vojni pritisak s unutrašnjim naporima za očuvanje bezbednosti. Ovo stavlja Zolgadra na rani test njegove sposobnosti da održi osetljivu ravnotežu.

On će takođe imati važnu ulogu u svim pregovorima sa SAD oko okončanja rata.

"Imenovanje Zolgadra sugeriše da iransko rukovodstvo pokušava da doda više vojnih slojeva bezbednosnom establišmentu", rekao je Ali Hašem sa Al Jazeere, izveštavajući iz Teherana.

"Važno je napomenuti da će onaj ko sedi za pregovaračkim stolom morati da dobije Zolgadrovo odobrenje pre nego što bilo šta prođe", dodao je on.

Bonus video:

Espreso/telegraf/TM