OVO JE AHILOVA PETA GLOBALNOG ENERGETSKOG SISTEMA: Ekonomska žila kucavica koja Iranu donosi 40 milijardi dolara!

Napad izveden 18. marta 2026. na iranski deo najvećeg gasnog polja na svetu, Južni Pars, dramatično je eskalirao postojeći sukob na Bliskom istoku i udario na globalna energetska tržišta. Izraelski udari, navodno koordinisani sa Sjedinjenim Američkim Državama, nisu ciljali samo vojne objekte, već samo srce iranske ekonomije - postrojenje koje obezbeđuje gotovo tri četvrtine ukupne proizvodnje gasa u zemlji. Cene nafte su eksplodirale, a svet sa strepnjom posmatra kako se region, ključan za globalno snabdevanje energijom, približava ivici otvorenog rata.

Južni Pars - ekonomska žila kucavica

Gasno polje Južni Pars, koje Katar naziva Severna kupola (North Dome), apsolutni je superlativ u svetu energetike. Reč je o jedinstvenom, ogromnom podvodnom rezervoaru u Persijskom zalivu koji se prostire na 9.700 kvadratnih kilometara, na prostoru većem od trećine Belgije. Veći deo, oko 6.000 kvadratnih kilometara, nalazi se u katarskim teritorijalnim vodama, dok Iran kontroliše preostalih 3.700.

Prema procenama Međunarodne agencije za energiju, ovo polje sadrži neverovatnih 51 bilion kubnih metara gasa i oko 50 milijardi barela kondenzata, što ga čini najvećim konvencionalnim nalazištem ugljovodonika na planeti. Samo njegove rezerve gasa čine gotovo 19 odsto ukupnih dokazanih svetskih rezervi.

Za Iran, Južni Pars nije samo energetski resurs – to je temelj čitave ekonomije. Polje obezbeđuje između 70 i 75 odsto ukupne proizvodnje prirodnog gasa, pokrećući elektrane, industriju i snabdevajući milione domaćinstava. Prihodi su ogromni: procenjuje se da iranski deo generiše desetine milijardi dolara godišnje, a zvaničnici su tokom 2024. i 2025. pominjali dnevne prihode od preko 100 miliona dolara, što na godišnjem nivou prelazi 40 milijardi dolara.

Ipak, eksploatacija ovog zajedničkog bogatstva pokazuje duboke razlike. Dok je Katar, uz pomoć zapadnih energetskih kompanija poput Šela i Totala Enerdžis, postao jedan od najvećih izvoznika tečnog prirodnog gasa, Iran se decenijama suočava sa posledicama sankcija. Nedostatak pristupa savremenoj tehnologiji i stranim investicijama značajno je usporio razvoj iranskog dela polja. Tako je nastala paradoksalna situacija u kojoj Katar crpi znatno više iz istog rezervoara, piše Express.

Svestan da polje ulazi u zreliju fazu i da pad pritiska ugrožava proizvodnju, Iran je pokrenuo investicioni ciklus vredan više od 17 milijardi dolara kako bi instalirao kompresorske platforme i očuvao proizvodnju.

Trenutna i brutalna reakcija tržišta

Napad 18. marta bio je usmeren na najosetljiviju tačku iranskog sistema. Prvi izveštaji govorili su o šteti na postrojenjima koja čine gotovo 12 odsto ukupne proizvodnje gasa. Požari su zahvatili ključne rafinerije u industrijskoj zoni Asalujeh, primoravajući vlasti da privremeno obustave proizvodnju od oko 100 miliona kubnih metara gasa dnevno.

Reakcija tržišta bila je brza i oštra. Cena nafte tipa Brent skočila je iznad 110 dolara, dok su i cene gasa u Evropi naglo porasle. Analitičari upozoravaju da bi duži prekid proizvodnje u Južnom Parsu mogao da izazove globalnu energetsku krizu.

Dodatnu neizvesnost unela je reakcija iz Vašingtona. Tadašnji američki predsednik Donald Tramp izjavio je da Sjedinjene Države nisu imale saznanja o napadu, pokušavajući da distancira administraciju od eskalacije. Međutim, brojni medijski izveštaji, pozivajući se na obaveštajne izvore, tvrdili su suprotno – da je napad bio koordinisan. Tramp je potom zapretio Iranu potpunim uništenjem polja ukoliko pokuša da uzvrati napadom na Katar.

Energetski rat se širi Zalivom

Odgovor Teherana bio je brz i dodatno je proširio sukob. Iranske snage izvele su uzvratne udare na energetska postrojenja širom regiona. Na meti su se našli katarski LNG kompleks Ras Lafan, saudijska luka i rafinerija u Janbuu, kao i postrojenja u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kuvajtu.

Ovim potezom Iran je poslao jasnu poruku: ako naše energetsko srce ne može da kuca – pokušaćemo da zaustavimo i vaše.

Napad na Južni Pars i iranska odmazda pretvorili su dugotrajne tenzije u otvoreni energetski rat. Ranjivost celokupne infrastrukture u Persijskom zalivu, uključujući i strateški Ormuski moreuz kroz koji prolazi petina svetske nafte, postala je očigledna.

U tom kontekstu, Južni Pars više nije samo energetsko polje – on postaje Ahilova peta globalnog energetskog sistema.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf Biznis/Preneo D.M.)