PUTIN POVUKAO POTEZ KOJI POTPUNO MENJA IGRU! Rus TESTIRA TRAMPOVO STRPLJENJE, uprao mu je ZALEPIO ŠAMAR U LICE!

Vladimir Putin ozbiljno testira Donalda Trampa. Moskva, koja je u ratu sa Ukrajinom pune četiri godine, šalje naftne tankere na Kubu uprkos američkom embargu, a ruski predsednik je, nakon iznošenja "skandalozne ponude" Vašingtonu u vezi deljenja obaveštajnih podataka, direktno i jasno podržao Iran.

Sukob na Bliskom istoku traje već skoro mesec dana.

Kuba je na ivici kolapsa. Na ostrvu su protesti, nema goriva ni struje, inflacija raste, šire se tropske zaraze. Kubanci strahuju od američke invazije i zabrinuti su da su - nakon hapšenja venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura i napada na Iran - oni sledeći na meti Trampa.

Rusija je ostala bez saveznika kada su SAD svrgnule Madura, ali je zato profitirala od visokih cena nafte izazvanih američko-izraelskim napadom na Iran, strateškog partnera Moskve. Kuba je decenijama bila simbol otpora američkom uticaju u Latinskoj Americi, a njena veza sa Rusijom datira još iz doba Hladnog rata i komunističke revolucije 1959. koja je dovela Fidela Kastra na vlast, pa sve do raspada SSSR-a. Nakon toga je Rusija nastavila da podržava Kubu i finansiranjem i materijalnim dobrima. A to radi i danas.

Putinov izazov Trampovom embargu

Kako piše “Dejli bist”, Putin testira Trampa slanjem naftnih tanker uprkos američkom embargu na Kubu. Portal navodi da su dva plovila sa ruskom naftom i gasom inicijalno bila upućena ka Kubi, kao direktan izazov naporima Trampove administracije da obustavi snabdevanje ostrva gorivom, prema podacima pomorske obaveštajne analitike.

• Jedan od brodova - za koji se veruje da prevozi oko 27.000 metričkih tona tečnog prirodnog gasa - trebalo je da stigne već u ponedeljak, ali je u međuvremenu, prema “Blumbergu”, promenio odredište ka luci u Venecueli
• Drugi tanker - sa oko 100.000 metričkih tona sirove nafte - i dalje plovi ka Kubi i očekuje se da stigne početkom aprila

Ukoliko bude uspešna, biće to prva pošiljka koja je stigla na Kubu još od meksičke početkom januara.

Meksiko je obustavio dalja slanja, zabrinut zbog posledica od strane američke administracije, dok Rusija izgleda testira dokle može da ode u svom suprotstavljanju Trampovom embargu, iako njene pošiljke, čak i da stignu, neće dugoročno rešiti situaciju na Kubi, čija se elektromreža urušila, a 10 miliona ljudi ostalo bez struje.

Tramp je poslednjih dana pojačao retoriku protiv Kube. Rekao je da će imati čast da “preuzme Kubu” i da će moći da “uradi šta poželi” sa njom. SAD su upozorile da će ciljati zemlje koje nastave da šalju gorivo na ostrvo.

Ali, Rusija i dalje testira te granice.

Ruska podrška Kubi i Iranu

U utorak je rusko Ministarstvo spoljnih poslova, ne pominjući direktno Trampa, izrazilo ozbiljnu zabrinutost zbog eskalacije tenzija oko “ostrva slobode”. Navodi se da se “ostrvo slobode suočava sa neviđenim izazovima” i da će Rusija nastaviti da “pruža Kubi potrebnu podršku, uključujući i finansijsku”.

Moskva je takođe podržala Iran. Putin je u subotu čestitao novom vrhovnom vođi Irana, ajatolahu Modžtabi Hamneju i predsedniku Irana Masudu Pezeškijanu persijsku novu godinu, Novruz, navodeći da Moskva ostaje lojalni prijatelj i pouzdani partner Teherana, preneo je Rojters. Iako je Rusija podržala Iran, Rojters ukazuje da je obim te podrške sporan. Neki iranski izvori tvrde da su dobili malo pomoći iz Rusije tokom najveće krize za Teheran od revolucije 1979, kada je svrgnut iranski šah uz podršku SAD.

Rusija tvrdi da su napadi SAD i Izraela na Iran gurnuli čitav Bliski istok u ponor i izazvali veliku globalnu energetsku krizu, dok je Putin ubistvo iranskog vrhovnog vođe osudio kao “cinično”.

Rusija nije stala na tome.

Putinova "skandalozna ponuda"

Prema “Politiku”, Moskva je predložila Vašingtonu svojevrsnu razmenu: Kremlj bi obustavio deljenje obaveštajnih podataka sa Iranom, ukoliko bi Vašington prestao da pruža Ukrajini obaveštajnu podršku o Rusiji.

Navodno su SAD odbile taj predlog, dok je Kremlj odbacio ovaj izveštaj kao lažan.

Rojters podseća da sporazum o strateškom partnerstvu Rusije i Irana, koji je potpisan prošlog januara a stupio na snagu u oktobru 2025, ne sadrži klauzulu o međusobnoj odbrani, ali da je Moskva više puta naglasila da ne želi da Iran razvije nuklearno oružje, jer strahuje da bi to moglo da pokrene trku u nuklearnom naoružanju širom Bliskog istoka.

Ali, sporazum, koji će važiti narednih 20 godina, zato uključuje:

• deljenje obaveštajnih podataka
• vojne vežbe
• saradnju protiv zajedničkih bezbednosnih pretnji

Samo postojanje takvog predloga izazvalo je zabrinutost među evropskim diplomatama, koji strahuju da Moskva pokušava da zabije klin između Evrope i SAD u trenutku kritičnom za transatlantske odnose. Jedan od njih nazvao je ruski predlog “skandaloznim”, navodi "Politiko". Predloženi dogovor, ocenjuje ovaj portal, verovatno će dodatno pojačati sumnje u Evropi da sastanci između američkih i ruskih izaslanika ne donose konkretan napredak ka mirovnom sporazumu u Ukrajini, već da ih Moskva vidi kao priliku da privuče Vašington u dogovor između dve sile koji bi Evropu ostavio po strani.

SAD i dalje dele obaveštajne podatke sa Ukrajinom, iako su smanjile druge oblike podrške. Nedavno su odlučile da ublaže sankcije na rusku naftu da smanje pritisak na tržište nafte, što je izazvalo ozbiljnu zabrinutost i kritike iz Evrope.

Rat u Iranu kao "poklon" Putinu

Mark Galeoti, britanski stručnjak za Rusiju, ukazao je da sukob u Iranu predstavlja i “političke prilike” za Moskvu.

Trampovi napadi na britanskog premijera Kira Starmera, kao i bes Madrida prema Berlinu zbog nedostatka podrške, imaju veliku propagandnu vrednost. Kremlj posmatra situaciju i kao test koliko će Evropa biti jedinstvena pred budućim izazovima, “posebno ako se Amerika povuče”, naveo je on, prenosi "Vik", dodajući da je rat u Iranu kao "poklon Putinu".

Prema “Bulvarku”, događaji u Iranu mogli bi da utiču na Putina i na druge načine: navodi se da je on “izuzetno uznemiren” atentatima širom sveta. Dok bi skretanje pažnje sa Ukrajine moglo da mu ide u korist, rat u Iranu bi takođe mogao da previše okupira Trampa koji ne bi imao vremena da primorava Kijev na nepovoljan mirovni sporazum sa Rusijom. Kremlj je u četvrtak saopštio da su mirovni pregovori o Ukrajini, kojima Amerika posreduje, “na čekanju”.

Britanski “Telegraf” ukazuje da rat u Ukrajini, koji je ušao u petu godinu, "rizikuje da postane zaboravljeni konflikt".

- Vidite da se naši diplomatski sastanci, trilateralni sastanci, stalno odlažu. Razlog je jedan: rat u Iranu - rekao je nedavno ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski BBC-u.

Bonus video:

(Espreso/ Blic/ Prenela: T.M.)