PUČE TIKVA IZMEĐU IZRAELA I SAD? Amerikancima preselo zbog jedne odluke: Tramp mora da šalje zeta i Vitkofa da reše

Specijalni izaslanik predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, Stiv Vitkof, i Trampov zet Džared Kušner, planiraju da u utorak doputuju u Izrael na razgovore o ratu između Izraela i Irana, dok su se u međuvremenu pojavila neslaganja Vašingtona i Tel Aviva zbog izraelskih udara na iransku naftnu infrastrukturu, prenosi izraelski Kanal 12.

Pozivajući se na visokog američkog zvaničnika, televizija Kanal 12 navodi da planirana poseta dolazi nakon neslaganja između SAD i Izraela povodom jučerašnjih izraelskih udara na iranska naftna postrojenja.

Visoki američki bezbednosni zvaničnik rekao je za Kanal 12 da je Izrael unapred obavestio Vašington o planovima da gađa naftnu infrastrukturu, ali da nije nagovestio da će napadi biti tako obimni.

- Ne mislimo da je to bila dobra ideja - rekao je neimenovani zvaničnik, dodajući da je američka vojska očekivala uglavnom simboličan udar i da je iznenađena razmerama operacije.

Prema njegovim rečima, američki zvaničnici strahuju da bi gađanje infrastrukture koja snabdeva gorivom i civilno stanovništvo u Teheranu moglo da ima suprotan efekat, jačajući iranski režim i okrećući javno mnjenje protiv Izraela i Sjedinjenih Američkih Država.

Izraelski bezbednosni zvaničnik, koga citira Kanal 12, rekao je da su napadi na skladišta goriva delimično imali za cilj da pošalju poruku Teheranu da prekine sa napadima na civilne ciljeve u Izraelu.

U izveštaju se navodi i da se rasprava o tim napadima za sada uglavnom vodi na vojnom nivou, bez jasne političke poruke između dve vlade.

Sjedinjene Američke Države i Izrael napali su u subotu, 28. februara, ujutru Iran u, kako je saopšteno, "preventivnim napadima", do kojih je došlo nakon neuspeha u više rundi pregovora o iranskom nuklearnom programu.

Iran je zatim pokrenuo masovne udare u znak odmazde na Izrael i na mete koje se povezuju sa SAD širom regiona Bliskog istoka.

POGLEDAJTE I - "POZVALI SU ME USRED NOĆI" Panika zavladala Turskom, Erdogan na mukama - OVO JE NAJGORI MOGUĆI SCENARIO!

Turska se oduvek rado pozicionira kao posrednik između Istoka i Zapada i održava diplomatske odnose i sa Evropskom unijom i sa državama Bliskog istoka. I u sporu između Amerike i Irana Ankara je više puta pokušala da preuzme posredničku ulogu - bez uspeha. Vašington nije bilo moguće odvratiti od napada, a ni Teheran nije odstupio od svoje pozicije.

U najnovijim izjavama ministra spoljnih poslova Turske Hakana Fidana oseća se i određena doza frustracije posle diplomatskih napora poslednjih godina: rat je možda samo odložen, rekao je Fidan. Spomenuo je telefonski razgovor koji je još krajem januara vodio sa Vašingtonom.

- Pozvali su me usred noći - rekao je Fidan.

Odmah je, kaže, shvatio koliko je situacija već tada bila ozbiljna i hitno obavestio predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

- To su bili veoma mračni trenuci. Svakog minuta smo očekivali izbijanje rata ili prvi napad - dodao je Fidan.

Složen sukob sa više rizika

Turska strahuje da bi rat u Iranu mogao brzo da preraste u širi regionalni sukob koji bi zahvatio čitav region. Turska sa Iranom deli granicu dugu oko 530 kilometara i zabrinuta je zbog humanitarnih, ali i ekonomskih i političkih posledica.

Turska sadašnji rat nakon napada Izraela i Amerike na Iran vidi kao složen sukob sa više rizika. Ekonomski strahuje od dodatnog rasta već visoke inflacije, mogućih problema u snabdevanju energijom i gubitaka u turizmu. Politički, Ankaru brinu neizvesne promene odnosa moći na Bliskom istoku, kao i mogućnost ponovnog izbijanja sukoba sa naoružanim kurdskim grupama u regionu.

Zbog raketnih napada u Iranu i južnom Libanu Ankara takođe mora da računa na mogući novi porast broja izbeglica iz obe zemlje.

POGLEDAJTE I - NEMA GORIVA, NEMA STRUJE, ŠIRI SE ZARAZA Mrak u zemlji najavljuje UDAR?! Ova država je sledeća na TRAMPOVOM NIŠANU!

Dok su oči sveta uprte ka Iranu i sukobu koji je zahvatio Bliski region, Kuba je na ivici paralize. Na ostrvu su protesti, nema goriva ni struje, inflacija raste, šire se tropske zaraze. Kubanci sada strahuju od američke invazije i zabrinuti su da su, nakon hapšenja venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura i napada na Iran, oni sledeći na meti Donalda Trampa.

Štaviše, tek dva dana nakon što je iranski vrhovni vođa ubijen u iznenadnom američko-izraelskom napadu na Teheran 28. februara, političari Floride pozvali su na promenu režima na Kubi, dok je republikanski senator Lindzi Grejem rekao da će, nakon napada na Iran i akcije u Venecueli, ostrvo biti sledeće na meti Trampa.

- Kuba je sledeća. Pašće. Ova komunistra na Kubička diktatu? Njeni dani su odbrojani - rekao je on.

Stvaranje "Štita Amerike" ključan signal Kubi da sledi promena

Do akcije u Karakasu i hvatanja Madura došlo je nakon višemesečnih američkih napada na tzv. narko-brodove i zaplene naftnih tankera, a Tramp je u subotu, najavljujući stvaranje Američke koalicije protiv kartela na inauguracionom samitu “Štit Amerike” na Floridi, rekao da su “postigli istorijsku transformaciju u Venecueli” i da se “raduju velikoj promeni koja će uskoro doći na Kubu”.

- Kuba je na kraju puta. Nemaju novca ni nafte. Imaju samo lošu filozofiju i režim koji je dugo bio loš - rekao je on, dodajući da će promena vlade na Kubi biti “laka” i da bi mogao da se postigne dogovor o tranziciji vlasti.

Tramp je takođe rekao da će Koalicija koristiti vojnu silu, nazivajući kartele “kancerom” za koji“ne žele da se širi”. Do stvaranja Koalicije je došlo usled Trampovih napora da uskladi čitavu Južnu Ameriku sa američkim prioritetima. Politika, koju je nazvao “Donroovom doktrinom”, zasniva se na stavu da je zapadna hemisfera američko polje uticaja.

- Kao što situacije u Venecueli i na Kubi jasno pokazuju, prema našoj novoj doktrini nećemo dopustiti da neprijateljski strani uticaji steknu uporište u ovoj hemisferi - rekao je Tramp, upućujući usput oštru poruku predsedniku Hozeu Raulu Mulinu, koji je bio prisutan, da “to uključuje Panamski kanal”.

Tramp šalje šefa diplomatije na Kubu

“Atlantik” piše da je napad na Iran u kojem je ubijen ajatolah Ali Hamnei toliko svež da je nemoguće zaključiti šta će se tamo sledeće dogoditi. Havana se verovatno nada da će SAD doživeti poraz na Bliskom istoku kao nakon invazije na Irak 2003. i da će to odvratiti Trampove napore da “izvrši treću promenu režima”. Ali, Tramp je u petak rekao CNN-u da će Kuba “uskoro pasti” i da tamo šalje svog državnog sekretara.

- Oni očajnički žele da se dogovore pa šaljem tamo Marka Rubia i videćemo kako će to ispasti. Trenutno smo zaista fokusirani na ovo pitanje. Imamo dovoljno vremena, ali Kuba je spremna, nakon 50 godina. Pada mi pravo u krilo, ide nam veoma dobro - rekao je Tramp, zbog čije blokade isporuka nafte ostrvo proživljava neviđenu krizu.

Rubio, sin kubanskih migranata, rekao je nedavno da “Kuba treba da se promeni” i da je njen “status kvo neprihvatljiv”.

- Ne mora da se promeni sve odjednom, niti preko noći… Već vidimo kako se taj proces odigrava u Venecueli na primer - rekao je on.

“Majami Herald” prenosi da je Tramp rekao da ne očekuje da će morati da upotrebi silu na Kubi kao što je u Venecueli ili Iranu, a da je Rubio poslednjih nedelja pregovarao sa Raulom Rodrigezom Kastrom, unukom Raula Kastra koji se i dalje smatra ključnim igračem kubanske politike iza kulisa. Rubio je krajem februara rekao da su SAD voljne da olakšaju krizu na ostrvu ukoliko su njegovi lider voljni da uvedu reforme.

"Ono što se dešava na Kubi nije ispravno"

U međuvremenu, kubanski aktivisti sa južne Floride koji žele da komunistički režim bude sledeći na meti nakon Venecuele i Irana, održali su masovne proteste u Majamiju i potpisali “Sporazum o slobodi”, koji iznosi njihov plan za postkomunističko uređenje, uključujući faze oslobođenja, stabilizacije i obnove ostrva.

Mnogi kubanski Amerikanci su zabrinuti za svoje rođake i prijatelje na ostrvu, koje je u jeku krize.

- Ljudi treba da se nahrane i zbrinu, da im se pruži svaka prilika da napreduju. Ono što se dešava na Kubi nije ispravno - rekao je za floridski portal “Lokal10” jedan stanovnik Male Havane u Majamiju.

Ostrvo se guši od smrada nagomilanog smeća na ulicama, usled krize sa naftom i gorivom. Jedva koji automobil da prođe, ljudi se snalaze na razne načine da prežive ekstremne uslove. Bicikli su doživeli “bum”, a koriste se i električni tricikli i čak kočije sa konjima, piše “El Pais”.

Odlazak na posao, kod lekara, povratak kući znači dugo hodanje ili još duža čekanja na određenim lokacijama dok se ne pojavi neki vid transporta.

Sem nestašice goriva, česti su nestanci struje, a inflacija je veća od 15%. Takođe haraju tropske bolesti. Dva miliona ljudi, skoro 20%, je već napustilo zemlju, dok strane aviokompanije otkazuju letove ka Kubi, a vlasti su uvele vanredne mere. U subotu su izbili protesti u Havani nakon što su hiljade ljudi ostale bez struje širom ostrva, prema “Lokal10”. Kuba je suočena sa jednom od najgorih socio-ekonomskih katastrofa od revolucije 1959.

- Stari ljudi kažu da ovako nešto nikad pre nije viđeno na Kubi. Ako je bilo šta što sledi samo pet odsto bolje, to je nešto - rekla je “El Paisu” 20-godišnjakinja iz Havane.

Da li će doći do invazije na Kubu

Tramp je prošle nedelje govorio o “prijateljskom preuzimanju”, a od akcija u Venecueli i Iranu mnogi Kubanci su zabrinuti da su oni sledeći na meti. Tenzije su dodatno skočile nakon što je, prema kubanskoj vladi, 10 Kubanaca iz SAD pokušalo naoružani upad na ostrvo, ali da su ih uhvatili graničari i da je četvoro njih ubijeno, a šestoro ostalih ranjeno.

- Plašim se vojne invazije. Čitava zemlja se plaši - rekla je jedna lokalna zvaničnica “Njujork tajmsu”.

Otkako je uhvaćen Maduro, predsednik Kube Miguel Dijaz Kanel je naredio povećanje vojnih vežbi, iako je većina kubanske vojne opreme zastarela i potiče iz sovjetske ere, prema Halu Klepaku sa Kraljevskog vojnog koledža Kanade. Portal “14ymedio” je u subotu izvesto da su viđeni vojni karavani kako patroliraju noću. Lilijan Gvera, istoričarka Univerziteta Florida, rekla je da će, ukoliko Tramp "obezglavi" Kubu ubistvom Kanela ili targetiranjem Raula Kastra, to ostaviti sličnu situaciju kao u Iranu, gde je nakon smrti ajatolaha ostala moćna Revolucionarna garda. Ona je rekla da su kubanska vojska i policija moćni entiteti.

Uzdržanost NATO članice Turske

Do sada Iran nije napao ni vojnu bazu Indžirlik, koju intenzivno koriste američke snage, niti radarski centar NATO-a u anatolijskom Kuredžiku. Jedna balistička raketa jeste u sredu presretnuta NATO sistemom protivvazdušne odbrane. Iran je, međutim, naglasio da Turska nije bila meta napada. I izvori bliski turskoj vladi pretpostavljaju da je reč o raketi koja je skrenula sa kursa.

Turska za sada ostaje neutralna i od početka rata dodatno je intenzivirala diplomatske aktivnosti sa SAD, EU i državama Persijskog zaliva, pozivajući sve strane da se vrate za pregovarački sto pre nego što se sukob dodatno proširi.

Međutim, ti posrednički napori trenutno ne nailaze na odjek, kaže Sinan Ulgen iz istanbulskog Centra za ekonomske i spoljnopolitičke studije (EDAM). U ovoj fazi rata pregovori se još ne razmatraju, pa on tursku diplomatiju vidi kao pokušaj da se Ankara pozicionira za kasniji trenutak.

Prema izvorima iz vlade, Ankara već radi na formuli koja bi u određenom trenutku mogla da dovede zaraćene strane za pregovarački sto kao ravnopravne partnere. Turska se pritom nalazi u dilemi: kolaps režima u Teheranu mogao bi da dovede do nekontrolisanog haosa u njenom neposrednom susedstvu. Ali i ako bi režim iz krize izašao ojačan, to bi moglo doneti nove političke neizvesnosti i sukobe.

Etničke tenzije i kurdski sukob

Neki mediji već spekulišu da bi SAD mogle da koriste kurdske snage kao kopnene trupe u Iranu - što u Ankari izaziva veliku zabrinutost. Iako se militantna Radnička partija Kurdistana (PKK) u Turskoj smatra poraženom, a njena sestrinska organizacija Narodne zaštitne jedinice (YPG) u Siriji oslabljenom, naoružavanje iranskih kurdskih militantnih grupa moglo bi da pokrene novu dinamiku u regionu.

Prema proceni Ankare, to bi moglo da ugrozi i proces približavanja između turske države i Kurda koji je započeo pod sloganom "Turska bez terorizma". Zbog toga se etnički sukobi u i oko Irana smatraju najgorim mogućim scenarijem.

Novi izbeglički talas?

Tokom rata u Siriji Ankara je već primila milione izbeglica iz susedne zemlje - uprkos sopstvenim velikim ekonomskim problemima. Turska sada pokušava da spreči ponavljanje takvog scenarija sa ljudima koji bi mogli da beže iz Irana.

Prema medijskim izveštajima postoje planovi za prihvatne kampove na iranskoj strani granice, a izgradnja graničnog zida prema Iranu poslednjih godina znatno je ubrzana.

Ipak, ni vlada ni stručnjaci trenutno ne očekuju nagli porast broja izbeglica. Stručnjak za bezbednost Sinan Ulgen podseća na iskustva iz Iraka i Sirije devedesetih i 2010-ih: tek kada su se u tim zemljama razvili građanski ratovi sa više međusobno zaraćenih frakcija dolazilo je do velikih izbegličkih talasa.

Za sada granične vlasti ne beleže veća kretanja stanovništva. Ako ipak dođe do masovnog bekstva, ne očekuju se samo iranski državljani - procenjuje se da bi se više od dva miliona avganistanskih izbeglica koji trenutno žive u Iranu takođe moglo uputiti ka zapadu.

Tviter Ursule fon der Lajen izazvao bes

Tviter poruka predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen dodatno je podstakla rasprave o mogućim novim migracijama prema Turskoj. U njoj je izričito pohvalila pripreme Erdogana za suočavanje sa migracijama.

Mnogi Turci to su protumačili kao signal da EU ponovo želi da pretvori Tursku u "tampon državu" ili "čuvara vrata" koji bi po svaku cenu trebalo da zaustavi potencijalni izbeglički talas iz Irana kako bi Evropa ostala pošteđena.

Činjenica da je predsednica Evropske komisije tako naglašeno istakla saradnju u upravljanju migracijama podstakla je spekulacije o mogućim tajnim ustupcima Ankare koji bi Tursku mogli da pretvore u krajnju destinaciju za milione ljudi koji traže zaštitu.

POGLEDAJTE I - RAT NA BLISKOM ISTOKU PRETI DA SRUŠI SVE EKONOMIJE SVETA! Moguće posledice su stravične - KATATROFA JE NA POMOLU!

Rat između Amerike, Izrael i Irana, koji je počeo 28. februara napadima na Teheran, više nije samo regionalni konflikt. On se pretvara u pretnju za globalnu ekonomiju — od energetskih tržišta do suverenih fondova i finansijskih tokova u Persijski zaliv, piše Money.bg.

Katar — drugi najveći proizvođač tečnog prirodnog gasa na svetu — bio je primoran da proglasi višu silu (force majeure) nakon iranskog udara na svoj pogon u Ras Laffan.

Energetski ministar Saad al-Kaabi upozorio je za Financial Times da bi, ako rat potraje još nekoliko nedelja, cena nafte mogla da dostigne 150 dolara po barelu, a cena gasa 40 dolara po milionu BTU, što je skoro četiri puta više od predratnih nivoa.

Al-Kaabi nije krio zabrinutost: „To će uništiti ekonomije sveta. Ako rat potraje nekoliko nedelja, BDP svih zemalja biće pogođen. Cene energije će rasti. Doći će do nestašica i lančane reakcije — fabrike neće moći da rade.“

On je dodao da se očekuje da svi izvoznici iz Persijski zaliv proglase višu silu u narednim danima, ukoliko se sukob ne završi.

Ključni faktor je Ormuski moreuz — morski koridor širok svega 38 kilometara, kroz koji prolazi oko 20 miliona barela nafte dnevno i približno 20% svetske trgovine LNG-om. Saobraćaj tamo je praktično stao: najmanje 10 brodova je pogođeno, premije osiguranja su naglo porasle, a brodovlasnici odbijaju da rizikuju svoje brodove i posade.

Uprkos predlogu predsednika Donald Trump da američka mornarica prati trgovačke brodove, Al-Kaabi je kategoričan: „Previše je opasno. Previše je blizu iranske obale.“

Suvereni fondovi preispituju strategiju

Posledice se ne ograničavaju samo na energetiku. Prema pisanju Financial Times, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati razmatraju preispitivanje svojih investicija u inostranstvu i budućih finansijskih obaveza.

Šest glavnih suverenih fondova u regionu upravlja sa više od 3,2 triliona dolara imovine, raspoređene u tehnologiji, infrastrukturi, sportu i nekretninama širom sveta.

Iranski udari na Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijsku Arabiju, Katar, Bahrein, Kuvajt i Oman narušili su sliku stabilnosti na kojoj je Zaliv izgradio reputaciju globalnog finansijskog centra.

Prekogranične berzanske transakcije su zamrznute. Banke poput Standard Chartered i japanskih Sumitomo Mitsui Financial Group i Mitsubishi UFJ Financial Group naložile su zaposlenima da obustave putovanja u region.

Kineski investitori su pauzirali pregovore o kupovini imovine. Milijarde dolara tehnoloških ulaganja — 15 milijardi dolara od Microsoft u UAE i više od 5 milijardi od Amazon u Saudijskoj Arabiji — sada su pod znakom pitanja.

Dubai pritiska iranske finansijske kanale

U međuvremenu, prema podacima The Wall Street Journal, Ujedinjeni Arapski Emirati razmatraju zamrzavanje iranske imovine koja se nalazi u zemlji.

Dubai je dugo bio ključni finansijski koridor za Iran — preko paravan-firmi u slobodnim zonama i neformalnih menjačnica Teheran je uspevao da zaobiđe zapadne sankcije i finansira vojne programe.

Vašington već dugo vrši pritisak na UAE da zatvore te kanale. Sada, nakon što su iranski napadi pogodili aerodrom u Dubaiju i više civilnih objekata, Abu Dabi izgleda spreman da napravi taj korak.

Slika je jasna: lokalni vojni sukob se pretvorio u sistemski ekonomski rizik sa potencijalom da pogodi svaku zemlju na svetu koja uvozi energiju, trguje sa regionom ili zavisi od stabilnosti globalnih finansijskih tržišta.

Bonus video

(Espreso/Blic)