"RUSI SVOJE LJUDE BACAJU U JAMU I HRANE SMEĆEM" Ubiju ih, proglase nestalima, evo i zašto: "ANULIRALI SU MI DETE"

"Anulirali su mi dete", žali se Tatjana Bikova u video poruci. Njenog sina Andreja ubili su, kako kaže, komandanti. Imenuje ih i kaže da ih mrzi.

Prvo su od njega iznuđivali novac, tražeći polovinu odštete koju je primio za ranjavanje, kaže ona. Kad je odbio da im da novac i umesto toga kupio automobil, tražili su ga od njega da im da automobil. Budući da je odbio da ga preda, ubijen je, kaže Bikova.

Ona je podnela prijavu Istražnom odboru Ruske Federacije i Kancelariji glavnog tužitelja, ali ništa se nije dogodilo. Andrej Bikov je jednostavno proglašen nestalim.

- Kako mi je rečeno, pretučen je na smrt. Leži u šumovitom području u blizini Galicinivke (selo u Donjeckoj oblasti Ukrajine) - rekla je Bikova nezavisnom ruskom mediju u egzilu Verstka.

Šta je praksa "anuliranja"?

U oktobru 2025. godine, veb portal je pokrenuo projekat kako bi skrenuo pažnju na široko rasprostranjenu praksu mučenja i takozvano „poništavanje“ (ili „otkazivanje“) - kolokvijalni izraz za ubijanje drugova u ruskoj vojsci. „Verstka“ je takođe objavila imena desetina umešanih komandanata. Sledećeg dana, Aleksandar Paščenko, poslanik vladajuće stranke Jedinstvena Rusija iz republike Hakasija, odgovorio je na kritike jednog ljutitog građanina rekavši: „Na frontu biste bili otpušteni zbog takvih izjava.“

Time je potvrdio da se „poništavanja“ zaista praktikuju.

Zašto se mučenja i ubistva događaju u vojsci

- Ubistvo saboraca samo je jedan aspekt teškog stanja ruske vojske. Mučenje je takođe rašireno - rekao je za DW vojni stručnjak Jurij Fjodorov.

Videozapisi mučenja mogu se pronaći na Telegram kanalima posvećenima ratu. Na primer, rekao je stručnjak, vojnike bacaju u jamu i hrane ih smećem jednu ili dve nedelje, zavisno od zapovednikovog hira. Ili su vojnici prisiljeni „zagrliti drvo“. Vezuju ih za debla i ostavljaju tamo dan-dva dana bez hrane ili vode.

Vojnik može biti upucan, a zatim proglašen nestalim ili ubijen u akciji. Nadalje, od samovolje oficira zavisi hoće li vojnik biti poslan u napad gde je rizik od smrti posebno visok.

Razlozi za „otkazivanje“ mogu biti veoma različiti – neposlušnost, disciplinski prekršaji, konzumiranje alkohola, svađe sa oficirima ili odbijanje da se preda deo plate.

- Ako ljude smatrate potrošnom robom i sposobni ste da nekoga ubijete šaljući ga u beznadežnu bitku, onda ćete i vi ubijati u pozadini zato što je neko počinio prekršaj, nije vam dao novac ili se posvađao - rekao je za DW vojni stručnjak Jan Matvejev.

Psihoanalitičarka Alina Putilovskaja govori o „prenošenju“ i „izražavanju“ agresivnih emocija: „Nadređeni koji sami čine ove okrutne akte nasilja takođe imaju nadređene koji ih ismevaju – na primer, dajući nerealna naređenja i uskraćujući vitalne zalihe svojim jedinicama. Ovi visoki zvaničnici projektuju spolja sliku superiornosti, nepobedivosti i prosperiteta. To dovodi do veoma teških osećanja među terenskim komandantima, koja zatim istresu na svojim podređenima.“

Prema rečima Putilovske, ovi drugi osećaju strah jer bi mogli postati meta agresije svojih nadređenih. Međutim, oni takođe osećaju sažaljenje i krivicu prema svojim pogođenim drugovima jer im ne mogu pomoći, dodaje psihoanalitičar.

"Anuliranje" umesto discipline

Jurij Fjodorov pripisuje „otpuštanja“ u vojsci korumpiranim oficirima i kriminalnom i nedisciplinovanom osoblju. On kaže da je oficirski kor u Rusiji postao problematičniji od 1990-ih, a mnogi su ostali u vojsci jednostavno zato što nisu mogli da nađu posao u civilnom sektoru. Svoju oskudnu platu dopunjavali su koruptivnim praksama, kaže on, kao što je prisiljavanje vojnika da obavljaju neplaćeni posao. Takvi oficiri trenutno služe u ratu u Ukrajini, dodaje on.

Stručnjaci se slažu da se i ruska vojska promenila u ovom ratu zbog regrutovanja plaćenika koji se bore za novac i osuđenih kriminalaca, koji donose sopstvene „vrednosti“ u vojne redove. „Da bi se cela ova banda držala pod kontrolom, morale su se koristiti najbrutalnije metode“, kaže Fjodorov.

Jedan od prvih poznatih primera ovoga bio je video koji je kružio društvenim mrežama u novembru 2022. godine. Na njemu su Vagnerovi plaćenici ubijali saborca maljem.

Prema rečima Jana Matvejeva, glavni razlog za „otkazivanje“ je nedostatak discipline i odsustvo pravilno strukturiranog vojnog sistema. „Sve to podstiče nekažnjivost, što onemogućava vođstvo. Niko u ruskoj vojsci nije kažnjen za teške ratne zločine, poput ubistava u Buci i Mariupolju. Ovo je odmah signaliziralo da ljudi mogu jednostavno biti ubijeni bez kazne“, kaže Matvejev. On je uveren da su „otkazivanja“ narušila disciplinu u vojsci. Pošto vojska ništa ne preduzima povodom toga, ovaj trend se samo pojačava, smatra on.

Oba stručnjaka su mišljenja da ruska vojska više ne bi bila spremna da se bori ako bi se prestala praksa mučenja, zlostavljanja, iznude, „otkazivanja“ i ratnih zločina. „U stvarnosti, celokupno funkcionisanje vojske zasniva se na nekažnjivosti i eksploataciji vojnika kao resursa, kao robova“, naglašava Fjodorov.

Iz perspektive psihoanalitičarke Aline Putilovske, "otkazivanja" su metod prisile, kontrole i zastrašivanja.

- Vojno rukovodstvo nije zainteresovano za izgradnju dugoročnih odnosa sa ljudima jer zna da će uskoro doći novi ljudi. Dve stvari drže zajednicu na okupu, čak i u ratu: emocionalna veza i prinuda. Ako se jedna od njih izgubi, kao u ovom slučaju sa emocionalnom vezom, onda prinuda preuzima primat, što u ovom slučaju eskalira u okrutnost koja dostiže svoj krajnji nivo.

Matvejev takođe ističe da Rusi ne razumeju za šta se zapravo bore.

- Ukrajinska vojska zna, iako se suočava sa veoma teškim okolnostima i pati od velikih problema, za šta se bori. Brani svoju zemlju. Većina u ruskoj vojsci je potpuno svesna da je ovo ozbiljan, gnusan ratni zločin, koji krije mnoštvo manjih zločina, i da se moraju suočiti sa tim, kaže stručnjak za Dojče vele.

VODE SE TAJNI PROGOVORI O UKRAJINI

Ruska Federacija se i dalje zvanično nije oglasila o predlogu mirovnog sporazuma koji je Ukrajina danas načelno prihvatila. Prvobitni američki plan od 28 tačaka je odbačen i napravljena je nova, revidirana verzija, ali iz Rusije i dalje nema nikakvih komentara iako je odranije poznato da za Moskvu postoje sporne odredbe u tok dokumentu.

Kako je objasnio američki novinar Mark Stoun u blogu za "Skaj Njuz", pregovori o kraju rata u Ukrajini vode se u Abu Dabiju. Tamo se američki zvaničnik, čiji identitet nije poznat, sastao sa predstavnicima ruske i ukrajinske delegacije.

"Nemam ništa da kažem. Pratimo medijske izveštaje", kratko je rekao danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov za ruske medije.

Šta Rusija misli o sporazumu koji je Ukrajina prihvatila?

Ono što je zanimljivo, prema informacijama Stouna, jeste da Rusija zvanično nije potvrdila da se njena delegacija nalazi u Abu Dabiju na pregovorima sa američkim i ukrajinskim predstavnicima. Što se tiče Amerikanaca, američki predsednik Donald Tramp putuje u svoju vilu Mar-a-Lago na Floridi i tamo će ostati do kraja nedelje.

S obzirom da Ukrajina ima rok do četvrtka 27. novembra (Dana zahvalnosti u Sjedinjenim Državama), navodno bi ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski mogao da otputuje u Ameriku na novi sastanak sa Trampom, baš u Trampovu vilu na Floridi. Međutim, teško je očekivati da se to dogodi u naredna dva dana kada ističe prvobitni rok koji je Tramp dao Zelenskom sredinom prethodne nedelje.

Da podsetimo, američki predsednik Donald Tramp ucenio je ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i dao mu je rok do Dana zahvalnosti, do četvrtka 27. novembra, da prihvati novi američki mirovni plan za kraj rata u Ukrajini. Zelenski smatra da je plan sporan po više tačaka jer se od Ukrajine očekuje da odustane od članstva u NATO pakt, kao i povlačenje trupa iz delova teritorija koje kontroliše, a u međuvremenu se plan izmenio.

Izbačeno je devet tačaka iz početnih 28. Rusiji se ne dopada član 14 o zamrznutim ruskim sredstvima i planu njihovog korišćenja, a najavljen je i novi sastanak Trampa i Zelenskog, ali nije preciziran tačan datum još uvek.

UKRAJINA PRISTALA NA TAČKU KOJU JE UVEK SMATRALA CRVENOM LINIJOM

Mirovni plan koji su odobrili ukrajinski i američki zvaničnici predviđa da se broj pripadnika ukrajinske vojske u mirnodopskim uslovima ograniči na 800.000, preneo je 25. novembra Financial Times, pozivajući se na neimenovane ukrajinske zvaničnike.

Vojska ove veličine i dalje bi bila druga najveća u Evropi posle Rusije i približila bi se svojoj sadašnjoj ratnoj brojnosti od oko 900.000 pripadnika.

Vest dolazi nakon što je početni mirovni plan, koji je Vašington predstavio prošle nedelje i koji je kritikovan zbog uslova koji u velikoj meri idu u korist Rusiji, predviđao ograničavanje ukrajinskih snaga na 600.000 vojnika.

Originalni dokument od 28 tačaka skraćen je na 19 nakon američko-ukrajinskih konsultacija u Ženevi, mada njegov potpuni sadržaj nije objavljen.

Bela kuća otkrila detalje mirovnih pregovora o Ukrajini: Postoje delikatne stvari koje treba rešiti, ali...

Najosetljivija pitanja, pre svega ona koja se odnose na teritoriju, biće naknadno rešavana na nivou predsednika Donalda Trampa i predsednika Volodimira Zelenskog.

Dok je američki zvaničnik koga citira CBS News rekao da je Ukrajina pristala na izmenjeni mirovni predlog, i dalje ostaje nejasno kakav je stav Moskve.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da Rusija zvanično nije dobila novu verziju, ali je upozorio da će je Moskva odbaciti ukoliko ne ispuni njene dugogodišnje zahteve.

Postoji nekoliko osetljivih, ali ne i nerešivih detalja koji moraju da se razjasne i koji će zahtevati dalje razgovore između Ukrajine, Rusije i Sjedinjenih Država, izjavila je portparolka Bele kuće Karolin Levit.

Sve oči uprte u Moskvu, hoće li Putin prihvatiti mirovni plan? Zelenski juri kod Trampa, rok teče...

Ukrajina nije javno potvrdila da pristaje na ograničavanje veličine svoje vojske. Kyiv Independent se obratio ukrajinskom Ministarstvu spoljnih poslova za komentar.

Kijev već dugo tvrdi da su bilo kakva ograničenja njegovih oružanih snaga crvena linija preko koje ne namerava da pređe.

Gornja granica od 800.000 vojnika odražava kontrapredlog koji su, prema izveštajima, ranije izneli Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Nemačka kao odgovor na američki dokument od 28 tačaka.

Konačna verzija mirovnog plana, osmišljena da okonča gotovo četvorogodišnji rat, ostaje nejasna jer su Sjedinjene Države navodno vodile nove razgovore sa Ukrajinom i Rusijom u Abu Dabiju.

Iako je Tramp obećao brzo okončanje rata između Rusije i Ukrajine, njegovi napori za prvih deset meseci na funkciji nisu doveli do proboja, pošto Moskva i dalje odbija prekid vatre i insistira na teritorijalnim zahtevima, uključujući i to da Kijev prepusti celu Donjecku oblast.

USKORO PADA SUDBONOSNA ODLUKA

Ukrajina je pristala na mirovni sporazum uz posredovanje administracije Donalda Trampa, rekao je jedan američki zvaničnik za "CBS News".

Američki zvaničnik i ukrajinski savetnik za nacionalnu bezbednost Rustem Umerov su naveli da je postignut dogovor o mirovnom planu, a da detalji tek treba da se razrade.

Amerika: Ukrajina pristala na mirovni sporazum

Umerov je izrazio optimizam da bi ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski mogao da otputuje u Vašington pre kraja novembra kako bi finalizirao sporazum.

- Ukrajinci su se složili sa mirovnim sporazumom. Postoje neki manji detalji koje treba rešiti, ali oni su se složili sa mirovnim sporazumom - rekao je američki zvaničnik za "CBS".

Ova vest je stigla dok je američki sekretar vojske Den Driskol u Abu Dabiju kako bi se sastao sa ruskim zvaničnicima.

Nije bilo neposredne reakcije Rusije na ono što je predstavljeno u Abu Dabiju, gde je Driskol otputovao kako bi Rusima preneo detalje plana o kom su nedavno u Ženevi pregovarali Amerikanci i Ukrajinci.

Tada je plan od 28 tačaka smanjen na 19.

Lavrov: Čekamo vesti iz Amerike

Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov rekao je na konferenciji za novinare da, iako Rusija "ceni američku poziciju, koja preuzima inicijativu u rešavanju sukoba", Moskva "posluje profesionalno, ne propuštajući informacije pre nego što se postignu formalni sporazumi".

- Rusija očekuje da će je SAD obavestiti o rezultatima konsultacija sa Ukrajinom i Evropom u bliskoj budućnosti - naglasio je Lavrov.

Američki vojni zvaničnik u Abu Dabiju rekao je za "CBS" da je Driskol proveo sate pregovarajući sa ruskim predstavnicima, ulazeći i izlazeći sa sastanaka ceo dan.

- Ostajemo veoma optimistični, Driskol je optimista. Nadamo se da ćemo uskoro dobiti povratne informacije od Rusa. Ovo se brzo kreće - rekao je američki zvaničnik.

Očigledan napredak u Abu Dabiju dolazi usred pojačanog pritiska Trampa da obezbedi prekid vatre u skoro četvorogodišnjem ratu.

- Sada računamo na podršku naših evropskih partnera u daljim koracima. Radujemo se organizovanju posete ukrajinskog predsednika Americi u novembru kako bismo završili korake i sklopili dogovor sa predsednikom Trampom - naveo je Umerov.

Plan smanjen sa 28 tačaka na 19

Tokom vikenda, Driskol, državni sekretar Marko Rubio, Trampov izaslanik Stiv Vitkof, njegov zet Džared Kušner i diplomate iz Ukrajine i evropskih zemalja, prisustvovali su razgovorima u Ženevi.

Prošle nedelje, "CBS News" je dobio nacrt jednog predloga koji je podržala Trampova administracija za okončanje rata. Predloženi plan uključivao je nekoliko odredbi koje je Zelenski odbacio u prošlosti, kao što je zahtev da se Ukrajina odrekne čitave svoje regije Donjeck - uključujući delove koje Rusija nije okupirala, kao i odustajanje od članstva u NATO.

Postoji i prateći dokument koji se odnosi na bezbednosne garancije, prema američkim i ukrajinskim zvaničnicima. Olga Stefanišina, ukrajinska ambasadorka u SAD, izjavila je da se u dokumentu navodi da SAD nameravaju da ponude "bezbednosne garancije" za koje je rekla da su u skladu sa članom 5 NATO sporazuma, koji obavezuje članice da stanu u odbranu države NATO koja je napadnuta.

U subotu, grupa članica NATO i drugih američkih saveznika objavila je zajedničko saopštenje u kojem se predloženi mirovni plan naziva "osnovom koja će zahtevati dodatni rad".

Bela kuća je u saopštenju navela da su američki i ukrajinski zvaničnici "izradili ažurirani mirovni okvir" nakon razgovora u Ženevi, gde je plan i smanjen sa 28 na 19 tačaka.

Bonus video:

(Espreso/Blic/DW/Mondo/Telegraf)