Stiže nam najhladnija zima u poslednjih 5 godina: Valjarević otkrio neverovatne detalje, ovo obara sve rekorde!

Aleksandar Valjarević u emisiji "Ni 5 ni 6" predviđa najhladniju zimu u poslednjih 5 sezona.

Ove sezone zahladnelo je brže nego što smo mislili, promena u temperaturi bila je nagla i nastala je pomama oko ogreva u samo nekoliko dana. Kakva nas zima čeka, s obzirom na velike poplave koje su zadesile Bugarsku i sve češće razorne vremenske nepogode u Hrvatskoj, tema je o kojoj su govorili gosti emisije "Ni pet ni šest" na Kurir televiziji, Ivan Ristić, prof. dr Sanja Klisarić, istraživač i književnik i prof. dr Aleksandar Valjarević, profesor na Geografskom fakultetu u Beogradu.

Koliko snežnih padavina se očekuje ove zime?

Valjarević je govorio o zapadno-sibirskoj oscilaciji.

- Posle desetak i više godina pojavila se zapadno-sibirska oscilacija. Šta je to? Pa to je baš ono što je bilo 2016. godine, to je to. Kad kažu ruski uticaj, to je ruski uticaj. Ja verujem da će snega biti u većoj količini nego prošle sezone. Verujem u hladniju zimu, hladniju nego što je bila u zadnjih pet sezona.

Ristić kaže da je period septembra i početka oktobra ove godine najhladniji u odnosu na prethodne.

- Imali smo najhladniji dan u Beogradu za poslednjih 130 godina. 3. oktobar, taj petak, bilo je 6 stepeni ceo dan u Beogradu, to nikad se nije desilo.

Osvrnuo se i na iznenađujuće količine snežnih padavina koje su pogodile Srbiju.

- Pao je sneg. To je čvrsta padavina, ona se taloži, stvara se snežni pokrivač, znači da nije bilo snega na našim planinama, bilo bi dosta budućih poplava, slušali bismo o tome. Koliko god godina da nam je nanosilo problem, tako kad vidim da dosta padavina ide baš ka nama, na Srbiju, i kad vidim da se to sneži, stanem i kažem "Joj, dobro je". Vi znate da krčimo te šume, više nema šta da zadrži, bila je suša, zemlja je tvrda, ne može uopšte da primi tu vodu.

Govorio je i o situaciji u regionu.

- Mislim da je u Bugarskoj slična situacija, nije padala kiša dva, tri meseca, neka prava kiša, ozbiljna. Zemlja se skoro stvrdnula, to je kao da je beton i to se sve sliva dole. Tako i u Grčkoj isto uvek ima problema.

Klisarić je ukazala na problem podvodnih eksperimenata,

- Mi imamo problem o kome se ne priča, a to su zone eksperimenata koje su podvodne. Oni prave neku vrstu eksperimenta koja je čisto da procene situaciju šta bi bilo kad bi bilo. Imaju zonu ograničenog delovanja, ali kako može da bude zona ograničenog delovanja kada je voda u pitanju? Šta može da se desi sa tom količinom vode koja ispari? Ona odlazi u atmosferu i naravno proces se potpuno poremeti. Ako tolika voda ispari, šta će da se desi sa ogromnom površinom vode koja je ostala? Disbalans se napravi - kaže Klisarić.

Bonus video:

Espreso/kurir/TM