Beskućnik, Foto: EPA / MAST IRHAM

NA IVICI KOLAPSA

JEDNI PROSE NA ULICAMA, A DRUGI SE BAŠKARE U RESTORANIMA: Srednja klasa NESTAJE u ovoj zemlji, znate li KOJA JE?

Dok se skupoceni automobili parkiraju ispred restorana i barova, ljudi svih mogućih uzrasta kopaju po kontejnerima tražeći nešto za jelo

Objavljeno: 12.04.2023. 09:32h

Struktura stanovništva u Libanu se značajno promenila posle godina političke i ekonomske krize, a nestanak srednje klase je veoma upečatljiv.

Libanska prestonica Bejrut pretvorila se u grad kontrasta. Dok se skupoceni automobili parkiraju ispred restorana i barova, ljudi svih mogućih uzrasta kopaju po kontejnerima tražeći nešto za jelo.

- Sve više ljudi prosi na ulicama, uglavnom deca, ali i stariji - rekla je Ana Flešer iz nemačke Fondacije "Hajnrih Bel".

Iako je teško odrediti njihovu nacionalnost, pretpostavlja se da među njima ima dosta sirijskih izbeglica, ali i lokalnog stanovništva.

Politička nestabilnost, u kombinaciji sa ekononskom krizom koja je dodatno ojačala zbog pandemije koronavirusa i eksplozije u Bejrutu 2020, doveli su Liban do ivice kolapsa.

Liban nije opisan samo kao zemlja s krizom kakva nije viđena od sredine 19. veka, već se ističe i da će institucionalni vakum odložiti svaki sporazum i reforme, što dalje utiče na svakodnevicu građana.

Srednja klasa nestaje, glad raste

Libanska valuta se srozala za 95 odsto, a tamošnja srednja klada je praktično nestala, prenosi "Dojče vele".

- Osoba koja zarađuje 1.500.000 libanskih funti imala je pre krize 1.000 dolara, a ta ista suma sada vredi 200 dolara - rekao je Husein Čeaito, ekonomista iz istraživačkog centra "The Policy Initiative".

Milioni ljudi su gurnuti u siromaštvo i moraju da štede hranu. Skoro polovina stanovništva je istakla da ostaje bez hrane pre nego što dobije novac za novu kupovinu, navedeno je u izveštaju mreže "Arab Barometar".

foto: AP, Ilustracija

Ekstremne nejednakosti

Nema naznaka da će se uskoro nešto promeniti, a poreski sistem ne pomaže mnogo.

- Sistem oporezivanja u Libanu je veoma regresivan, što znači da ne postoji porez na bogatstvo, a porezi na preduzeća su među najnižima u svetu - rekao je Čeaito.

Oni kojima ovakav sistem oporezivanja ide u korist su politička klasa i njihove poslovne veze, zato što jedan odsto ljudi poseduje 70 odsto nacionalnog dohotka.

- To, zauzvrat, ostavlja veoma mali procenat bogatstva ostatku stanovništva - dodao je.

Građani koji plate primaju u libanskim funtama, ili dobijaju pomoć od humanitarnih organizacija, pate od još jednog problema. U bankama se novac može ograničeno podizati u dolarima, a to mogu učiniti samo oni koji imaju na računu američke dolare.

U proteklih 20 godina banke su prodavale 1.500 libanskih funti za jedan dolar, a danas se za dolar može uzeti 15.000 funti.

Sa druge strane, srećnicima koji rade za inostrane kompanije ili na neki drugi način imaju pristup dolarima život se nije mnogo promenio i njima je sve prilično jeftino, što objašanjava zašto su koktel-barovi i restorani i dalje puni.

foto: Emilija Jovanović

Dolarizacija ekonomije

- Za mnoge porodice glavni izvor prihoda je novac koji im šalju rođaci iz inostranstva - rekla je Lin Zovigijan iz platforme za investicije "The Zovighian Partnership".

Prema njenim rečima, propast privatnog sektora i očekivano smanjivanje javnog sektora dovode do porasta nezaposlenosti.

- Liban prolazi kroz dolarizaciju ekonomije, ali ne kroz zakone. To se dešava jer nema kontrole cena ili kazni za finansijske zloupotrebe - dodala je.

U međuvremenu, pregovori libanske vlade sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) doveli su do programa od tri milijarde dolara koje bi bile isplaćivane u narednih 46 meseci. Međutim, plan kojim bi se zaštitili najranjiviji slojevi društva nije uključen u ovaj sporazum.

- Tri milijarde dolara će jedva omogućiti da zemlja stane na noge, imajući u vidu gubitke u finansijskom sektoru koji iznose najmanje 70 milijardi - istakao je Čaeito.

Osim toga, kako ističe ovaj analitičar, ne postoje garancije da privatne kompanije neće učestvovati u rastu cena i pojačati inflaciju, što znači da bi samo ultrabogati mogli da imaju pristup uslugama.

Čaeito predlaže makroekonomsku stabilizaciju kao jedino rešenje.

- Gubitke u finansijskom sektoru treba redistribuirati tako da se osigura da se zaštite najmanji deponenti i građani sa srednjim i niskim primanjima - rekao je.

Bonus video:

(Espreso/24sedam)