dr Igor Mitić, Foto: Printscreen/Euronews Srbija

znamo samo za "vrh ledenog brega"

VELIKI BROJ GRAĐANA SRBIJE JE U RIZIKU OD OVOG OBOLJENJA: Doktor Mitić UPOZORIO, obratite pažnju!

Činjenica je da trenutno znamo samo za "vrh ledenog brega" kada su u pitanju bubrežni bolesnici u Srbiji, upozorava dr Mitić

Objavljeno: 05.04.2023. 10:46h

Kardio-renalni sindrom se definiše kao patofiziološki poremećaj srca i bubrega u kome akutni ili hronični poremećaj funkcije jednog organa podstiče akutni ili hronični poremećaj drugog organa. Kako bi se podigla svest o ovom ozbiljnom oboljenju, danas je održana i Konferencija "Kardio-renalni sindrom: Kako ga prepoznati i adekvatno lečiti".

Odgovor leži upravo u ranom otkrivanju bolesti srca i bubrega i pravovremenoj primeni odgovarajućeg lečenja, poručuje u razgovoru za Euronews Srbija prof. dr Igor Mitić, nefrolog sa Klinike za nefrologiju i kliničku imunologiju KC Vojvodine.

"Dva organa funkcionišu kao zajednica - jedan pumpa krv, kroz drugi prolazi ogromna količina te krvi, filtrira se i pravi mokraću. Zajedno su veoma bitna kombinacija, pa tako svako oštećenje jednog organa neminovno dovodi do oštećenja drugog. Zajedničko oštećenje povećava šansu za lošiji tok bolesti, lošiji ishod, povećava troškove lečenja i mi jako volimo da prepoznamo bolest u ranoj fazi", kaže dr Mitić u razgovoru za Euronews Srbija.

dr Mitićfoto: Printscreen/Euronews Srbija

Od kardio-renalnog sindroma najčešće oboljevaju stariji od 50 godina, pušači, hronični srčani ili bubrežni bolesnici, a ponajviše oni kod kojih bubrežne bolesti nisu na vreme prepoznate, pa se uz to pridruže i srčane bolesti.

"Ogroman je broj građana Srbije koji ima bubrežnu bolest - smatra se čak od 10 do 12 odsto što je zastrašujuća brojka. Njihova šansa da dobiju srčanu bolest u narednom periodu je gotovo stoprocentna. Kako se bolest pogoršava, tako se pogoršava njihovo stanje i nažalost, njihova smrtnost je pet, deset, pa i dvadeset puta veća nego da nemaju istovremeno oštećenje ova dva organa", podcrtava dr Mitić.

Činjenica je da trenutno znamo samo za "vrh ledenog brega" kada su u pitanju bubrežni bolesnici u Srbiji, upozorava dr Mitić.

"To je samo četiri, pet hiljada ljudi koji su na dijalizi, a smatra se da preko 200 hiljada naših sugrađana ima uznapredovalu bubrežnu bolest. Smatra se i da preko 10 odsto naše populacije, odnosno 600.000 ljudi ima bilo kakvu bubrežnu bolest, a srčanu još više. Tako da i jedna i druga situacija zahtevaju pravovremeno reagovanje zdravstvenog sistema, prepoznavanje i lečenje - što kod nas nije baš tako česta situacija", objašnjava nefrolog.

Bubregfoto: Profimedia

Osim toga, dr Mitić upozorava da većina lekova koje piju srčani bolesnici deluje upravo preko bubrega, što znači da kada su bubrezi u lošem stanju, slabije deluje i lek.

"To su uglavnom lekovi za pritisak, lekovi za izmokravanje različitih vrsta, kao i grupa lekova koja se poslednjih nekoliko godina koristi u našoj zemlji za šećernu bolest, koja takođe izaziva i jedno i drugo oštećenje. Ali, mimo te srčane bolesti, lekovi koji se daju kod ove bolesti jesu oni koji će smanjiti učestalost hospitalizacija, produžiti život srčanih bolesnika i usporiti 'kvarenje' bubrežne funkcije što je jako bitno - ne samo zbog dužine života, nego i zbog smanjenja broja ljudi na dijalizi", ističe.

Dr Mitić kaže da je najbolja šansa da sprečimo kardio-renalni sindrom upravo modifikacija toka bolesti i usporavanje pada bubrežne funkcije.

"Što manje ljudi na dijalizi, to je više novca za lečenje drugih bolesti. Moramo i sebi malo da pomognemo, preventivnim pregledima na koje smo zaboravili u prethodnih 30 godina. Dijagnostika je jednostavna - vađenje krvi, analiza urina i jedan ultrazvuk. Tu je i fizička aktivnost - niko da se prošeta vikendom i to se plati u kasnijoj životnoj dobi. Bolest se može prepoznati, samo je treba na vreme prepoznati", zaključuje u razgovoru za Euronews Srbija nefrolog dr Igor Mitić.

(Espreso / Euronews Srbija)