Merenje pritiska, Foto: Profimedia

NIJE DOBRO

SVI ZNAMO DA JE VISOK PRITISAK OPASAN, ALI ZA NISKI OVO NEMAMO POJMA: Može biti još opasniji, slušajte zašto

Mučninu - nizak pritisak može da izazove mučninu, naročito ako se javlja nakon brzog ustajanja

Objavljeno: 18.03.2023. 06:54h

Pod niskim krvnim pritiskom, poznatom i kao hipotenzija, podrazumevamo onaj čije su vrednosti ispod 90/60 mmHg. Simptomi niskog krvnog pritiska mogu da variraju od blagih do ozbiljnih, a neki od njih uključuju:

Vrtoglavicu - to je jedan od najčešćih simptoma niskog krvnog pritiska. Može biti propraćena osećajem nestabilnosti, gubitka ravnoteže i dezorijentacije.

Nesvesticu - ako niski krvni pritisak traje duže, može doći do nesvestice.

Umor - osećaj umora i slabosti su takođe uobičajeni simptomi niskog krvnog pritiska. Ako osetite ove simptome nakon ustajanja iz sedećeg ili ležećeg položaja, to se naziva ortostatska hipotenzija.

Mučninu - nizak pritisak može da izazove mučninu, naročito ako se javlja nakon brzog ustajanja.

Znojenje - još jedan uobičajeni simptom hipotenzije.

Kratak dah - nizak krvni pritisak može da izazove probleme u disanju kao što je kratak dah, posebno ako se javlja nakon napornih aktivnosti.

Glavobolju - posebno ako se javlja nakon brzog ustajanja.

Bledilo - bledilo kože može biti da bude znak smanjenog pritiska.

Ako imate neke od ovih simptoma, obratite se lekaru radi dijagnoze i lečenja. U nekim slučajevima, hipotenzija može da bude posledica neke druge zdravstvene tegobe i treba da se leči u skladu sa njom. Ponekad promena načina života, poput većeg unosa tečnosti i optimalne količine soli, može da bude dovoljna da se održi normalan krvni pritisak.

Šta uzrokuje hipotenziju?

Postoje razni faktori koji utiču na pojavu hipotenzije, a neki od uobičajenih su:

Dehidratacija - kada telo nema dovoljno vode, može doći do pada krvnog pritiska.

Gubitak krvi - gubitak velike količine krvi zbog povrede, operacije ili unutrašnjeg krvarenja može da izazove nizak pritisak.

Srčane bolesti - sčani udar, aritmija ili bolesti srčanih zalistaka mogu da utiču na pritisak.

Endokrini poremećaji - hipotireoza (smanjen rad štitne žlezde) ili insuficijencija nadbubrežne žlezde mogu da izazovu hipotenziju.

Nuspojave lekova - određeni lekovi, kao što su oni za visoki pritisak, diuretici ili antidepresivi, mogu da izazovu hipotenziju kao nuspojavu.

Anemija - nedostatak gvožđa u organizmu, poznat kao anemija, takođe može da izazove ovaj zdravstveni problem.

Trudnoća - nizak krvni pritisak je uobičajen tokom trudnoće zbog proširenja krvnih sudova.

Nasledni faktori - može biti nasledan, naročito ako su oba roditelja patila od ovog zdravstvenog problema.

Veliki fizički napor - aktivnosti koje zahtevaju dugotrajno stajanje mogu da utiču na pojavu hipotenzije.

U nekim slučajevima, nizak krvni pritisak može da bude bezopasan i ne zahteva nikakvo lečenje, ali ako se javljaju izraženi simptomi, treba se obratiti lekaru radi dijagnoze i lečenja.

Koje su zdravstvene komplikacije?

Iako hipotenzija nije uvek zabrinjavajuća, u nekim slučajevima može da dovede do određenih zdravstvenih komplikacija, kao što su:

Vrtoglavice i nesvestica - nagli pad krvnog pritiska može da izazove vrtoglavice i nesvesticu, što dalje vodi u rizik od pada i povreda.

Hipotenzija kod starijih osoba - starije osobe su sklone niskom krvnom pritisku, koji dalje uzrokuje slabost i ptencijalno povećava rizik od pada.

Srčani udar i moždani udar - hipotenzija može da smanji dotok krvi u srce i mozak, što dalje vodi u rizik od srčang ili moždanog udara.

Oštećenje bubrega - smanjuje se dotok krvi u bubrege, što može da dovede do oštećenja ovih organa.

Proširenje krvnih sudova - neke osobe sa niskim krvnim pritiskom mogu da imaju proširene krvne sudove.

Problemi sa vidom - hipotenzija može da uzrokuje probleme sa vidom, kao što su mutna i zamućena "slika".

Problemi sa disanjem - smanjuje se dotok krvi u pluća, što može da dovede do problema sa disanjem.

Problemi sa varenjem - hipotenzija može da uspori protok krvi u digestivnom traktu, što dalje vodi u rizik od problema sa varenjem.

Kako se leči?

Lečenje niskog krvnog pritiska zavisi od uzroka, kao i od simptoma koje pacijent ima. U nekim slučajevima, nizak krvni pritisak ne zahteva nikakvo lečenje i može da se poboljša jednostavnim promenama u načinu života. U drugim slučajevima, problem se rešava lekovima i drugim terapijama.

Evo nekoliko mogućih načina lečenja niskog krvnog pritiska:

Povećanje unosa soli

Pojačan unos tečnosti

Nošenje kompresionih čarapa

Ako je nizak krvni pritisak posledica drugog stanja, kao što su srčana bolest, dijabetes ili dehidracija, lečenje osnovnog stanja može pomoći da se poboljša nizak krvni pritisak.

Koja hrana se preporučuje kod niskog krvnog pritiska?

Kada je u pitanju ishrana za osobe koje pate od niskog krvnog pritiska, postoji nekoliko preporuka. Evo koju hranu bi hipotenzivni pacijenti trebalo da uključe u jelovnik:

So - povećanje unosa soli pomaže u podizanju pritiska, ali ne treba preterivati jer to može izazvati druge zdravstvene probleme.

Voda - optimalna količina vode može da pomogne u sprečavanju dehidracije, koja može da obori pritisak. Najbolje je piti između 8 i 10 čaša vode dnevno.

Kofein - pomaže u podizanju pritiska, pa se preporučuje konzumiranje kafe ili čaja.

Voće i povrće - bogato je hranjivim materijama i može da pomogne u održavanju zdravog pritiska.

Proteini - važni za održavanje mišićne mase i zdravog pritiska. Izvori proteina su jaja, mahunarke, orašasti plodovi i riba.

Hrana bogata vlaknima - namirnice poput integralnih žitarica, mogu da pomognu u održavanju stabilnog pritiska.

Važno je da se naglasi da preteran unos soli i kofeina može da izazove druge zdravstvene probleme, pa je svakako preporuka da se prethodno konsultujete sa lekarom.

Najpoznatiji narodni "lekovi"

Postoji nekoliko narodnih "lekova" koji se tradicionalno koriste kao terapija protiv niskog krvnog pritiska.

Sok od repe - tradicionalno se koristi za povećanje pritiska. Preporučuje se da sok od repe pijete u malim količinama i postepeno povećavate dozu.

Đumbir - poznat je po svojim lekovitim svojstvima i može da se koristi za poboljšanje cirkulacije. Uzimajte ga u obliku čaja ili ga dodajte u neka jela.

Koren maslačka - tradicionalno se koristi za poboljšanje cirkulacije i povećanje krvnog pritiska. Napravite čaj od ove biljke i pijte ga nekoliko puta dnevno.

Med i cimet - ove dve namirnice su poznate po svojim antiinflamatornim i antioksidativnim svojstvima. Ova kombinacija može da se koristi za poboljšanje cirkulacije i regulisanje pritiska.

Glog - najčešće se koristi za lečenje srčanih problema, uključujući nizak krvni pritisak. Možete da napravite čaj od gloga i pijete ga nekoliko puta dnevno.

Treba imati u vidu da efikasnost ovih lekova nije naučno dokazana i savet je da se koriste samo uz konsultaciju sa lekarom.

(Espreso/MONDO)