Panika, Foto: Profimedia

OPREZNO

EVO ŠTA SE DEŠAVA TELU KADA IMAMO NAPAD PANIKE: To nije običan STRAH, ozbiljnije je nego što mislite

Za napad panike karakterističan je iznenadan, neverovatan osećaj straha koji traje nekoliko minuta i prate ga brojni simptomi

Objavljeno: 20.02.2023. 23:59h

Napad panike nastaje uglavnom iznenada, brzo dostiže vrhunac i traje od deset minuta do pola sata. Za napad panike karakteristični su intenzivni simptomi kao što su nedostatak vazduha, ubrzan rad srca koji može da prati i srčana aritmija, drhtanje, znojenje, slabost ili vrtoglavica, trnjenje ruku i nogu, nesvestica, ili strah od umiranja… Kada sve prođe oseća se slabost, umor, iscrpljenost.

Napad panike je više od straha

Reakcija našeg tela po principu „bori se ili beži” kreće većom brzinom. Deluje kao da stiže i počinje niotkuda – možda dok hodamo ulicom ili peremo sudove. Može čak i da nas probudi iz čvrstog sna. Često nema očiglednog razloga za kombinaciju simptoma. Baš to je deo razloga zašto se to zove „napad”. Može biti toliko iznenadan i intenzivan da se osećamo bespomoćno, nesposobni da se krećemo ili jasno razmišljamo.

Stezanje u grudima

Nalet adrenalina izaziva ubrzanje ili lupanje srca ili i jedno i drugo. Možda nas bole grudi. Mogli bismo čak da imamo problema sa disanjem.

Gušenje

Grlo nam se stegne i ne možemo da progutamo. Ili možda mislimo da ćemo povratiti. Ova osećanja mogu otežati da dođemo do daha.

Užasnuti smo tokom napada panike

Ne govorimo o strahu koji osećamo u normalnom toku života, kada, na primer, stojimo na ivici litice, pokrećemo neku tešku temu ili započinjemo novi posao. Tokom napada panike, možda imamo neodoljiv osećaj da će se nešto zaista strašno dogoditi – ili da ćemo umreti – uprkos tome što znamo da to nije istina.

Vrtoglavica

Ponekad imamo takvu vrtoglavicu i malaksalost da cela soba počne da se vrti. Ili nam se čini da smo odvojeni od svog okruženja.

Dlanovi počinju da nam se znoje

Ovaj klasični znak anksioznosti takođe može biti simptom napada panike. Možemo da se znojimo i na drugim mestima, na primer ispod pazuha i to dosta ponekad. A možemo i da osećamo jezu ili da dobijemo valunge.

foto: Profimedia

Drhtanje i peckanje

Naše celo telo može da počne da se trese. Kada krv ide u srce i mišiće, prsti na rukama ili nogama mogu da utrnu ili da u njima osećamo peckanje.

Glavobolja može da bude simptom napada panike

Može da se pojavi iznenada i da isto tako brzo i nestane. Kao i drugi simptomi, ovo samo po sebi ne znači nužno da imamo napad panike.

Koliko dugo traje napad panike

Napad panike obično nastaje iznenada i dostiže vrhunac za oko 10 minuta. Tada ćemo polako početi da se osećamo bolje. Napadi retko traju duže od sat vremena, a većina se završi za 20 ili 30 minuta i nisu uvek isti.

Da li imam srčani udar

Simptomi su slični: bol u grudima, problemi sa disanjem, vrtoglavica, znojenje, čak i osećaj gubitka kontrole. Ako se prvi put ovako osećate, a vi ili član uže porodice imate problema sa srcem, idite u hitnu pomoć – samo da biste bili bezbedni.

Kada treba da se obratimo lekaru

Verovatno ne morate da brinete ako ste imali samo jedan ili dva napada koji su prošli bez drugih problema. Ali ako se dešavaju češće od toga, ili ako ste zabrinuti, trebalo bi da odete kod lekara. On može da pomogne da shvatimo šta izaziva naše napade i kako da ih kontrolišemo. Takođe, će moći da isključi oboljenje srca koje se zove prolaps mitralne valvule.

Šta sve može izazvati napad panike

Napadi panike obično imaju istoriju javljanja u porodicama i često su povezani sa stresom. Ponekad postoji fizički razlog kao kad štitna žlezda proizvodi previše hormona. ili nagli pad šećera u krvi. Previše kofeina ili korišćenje droge poput amfetamina ili kokaina, ili zloupotreba alkohola, takođe su mogući razlozi za pojavu napada panike.

Panični poremećaj

Ako lekar ne može da pronađe fizički uzrok, a i dalje dobijamo napade panike, možda imamo panični poremećaj, posebno kada ne možemo da prestanemo da brinete o sledećem koji će nas zadesiti. Možemo promeniti svakodnevni način života da bismo ih izbegli.

Šta možemo da uradimo

Prvi korak je da shvatimo šta se dešava. Kada shvatimo da je malo verovatno da će nam nauditi, da traje samo nekoliko minuta i da se dešava i drugim ljudima, možda ćemo zbog toga biti manje zabrinuti. Samo saznanje da postoje načini za lečenje, uključujući terapiju i lekove, može da predstavlja olakšanje.

Treba što više da se družimo s ljudima

Anksioznost raste kada se osećamo usamljeno. Najbolje je da se lično vidimo sa porodicom i prijateljima, ali i preko telefona ili kompjutera bolje je nego ništa. Ako nemate osobe kojima biste mogli da se obratite, razmislite o tome da se pridružite nekoj društvenoj grupi, kao što je klub ljubitelja knjige ili sportsko društvo, da biste upoznali ljude sa zajedničkim interesima i počeli da stvarate prijateljstva.

Dobro se naspavajte

Neka vam cilj bude da imate 7-9 sati noćnog sna. Ako imate problema sa spavanjem, neka soba bude hladna, tamna i tiha. Ne gledajte TV i nemojte da koristite računar ili pametni telefon neposredno pre spavanja. Takođe pomaže ako na spavanje odlazimo u isto vreme i ako se u isto vreme budimo svakog dana, pa čak i vikendom.

Vežbanje smanjuje šanse za napad panike

Treba da se trudimo da većinu dana vežbamo po 30 minuta. Čak i ako za to odvojimo 10 minuta manje je verovatno da ćemo biti pod stresom. Tako možemo da smanjimo šanse za napad panike. Svaka vežba pomaže, ali je bolje ako radite one koje pokreću i ruke i noge u ritmu: hodanje, trčanje, plivanje, plesanje.

Izbegavajte cigarete, kofein i alkohol

Oni mogu izazvati napade panike ili pogoršati napade ako ih redovno upražnjavate. Mnogi lekovi, uključujući tablete za alergije, pilule za dijetu i lekove protiv prehlade, sadrže sastojke koji mogu imati sličan efekat. Razgovarajte sa lekarom ako vam je potrebna pomoć da se odreknete ovih loših navika.

Praktikujte tehnike opuštanja

Tehnike poput meditacije i joge mogu nam pomoći da oslobodimo napetosti i da se obučimo da budemo u miru i usredsređeni. Duboko, kontrolisano disanje odličan je način da se smirimo kada se osećamo na ivici zbog simptoma koji najavljuju napad.

(Espreso/Eklinika)