Posadite ovo pored septičke jame i rešićete najveći problem današnjice! Jedna vrsta je bolja i od vodene pumpe

Ukoliko muku mučite sa vlagom, postoji prirodno i jednostavno rešenje.

Da li ste znali da postoje drveća koja vole vlagu i mogu aktivno da isušuje zemljište?

U nastavku vam donosimo spisak efikasnih upijača vlage koje će vam rešiti problem.

Breza - prirodna pumpa

Breza se smatra jednim od najefikasnijih "upijača vlage". Odraslo drvo može dnevno da apsorbuje čak 100 do 200 litara vode iz zemljišta. Upravo zbog te snažne transpiracije breza je odličan prirodni dehidrator tla.

Prema rečima agroekologa i stručnjaka za pejzažno uređenje Sergeja Kravcova, breza se posebno dobro pokazala na terenima sa visokim nivoom podzemnih voda, gde su klasični sistemi drenaže veoma skupi.

Njeno korenje aktivno se širi u potrazi za vlagom i tako stabilizuje vodni balans zemljišta. Ipak, prilikom sadnje treba voditi računa o veličini krošnje i udaljenosti od objekata. Breza brzo raste i zahteva dosta prostora.

Vrba - apsolutni lider u upijanju vlage

Vrba, posebno ona koja plače ili kuglasta vrba, važi za rekordera kada je reč o isušivanju vlažnih područja. Ovo drvo prirodno uspeva pored reka i jezera, pa mu odgovaraju veoma mokri uslovi.

Njeno korenje je izuzetno snažno i agresivno, zbog čega je pravilo udaljenosti od najmanje 3 do 5 metara posebno važno. Ako se pravilno posadi, vrba može značajno smanjiti vlagu u zemljištu već nakon nekoliko sezona.

Stručnjaci za pejzažno uređenje navode da je vrba posebno efikasna na mestima gde se voda dugo zadržava nakon kiše i gde je zemljište stalno natopljeno.

Ptčija trešnja ili jasen - spoj funkcionalnosti i lepote

Ptičja trešnja i jasen takođe imaju snažnu transpiraciju, odnosno sposobnost isparavanja vode kroz lišće. Zbog toga aktivno izvlače vlagu iz zemljišta, a pritom su veoma dekorativni.

Ptičja trešnja u proleće oduševljava mirisnim cvetovima, dok jasen stvara gustu krošnju i prijatan hlad. Njihovo korenje nije toliko agresivno kao kod vrbe, ali i dalje treba održavati razmak od najmanje 3 do 5 metara od septičke jame.

Pravila bezbedne sadnje

Najčešća greška koju vlasnici dvorišta prave jeste sadnja drveća preblizu septičke jame. Korenje prirodno traži izvor vode i može oštetiti konstrukciju, naročito ako je napravljena od cigle ili betonskih prstenova.

Takođe je važno uzeti u obzir nagib terena, dubinu podzemnih voda i blizinu drugih objekata. Kod komplikovanijih situacija preporučuje se savetovanje sa stručnjakom za pejzažni dizajn.

(Espreso/glossy/M.I./prenela PV)