Petrovići, Foto: Printscreen/RTS

OGROMNA TUGA!

PETROVIĆIMA JE ŽIVOT STAO PRE 23 GODINE: NATO projektil ubio im je sina i ćerku!

Brat i sestra otišli su po početku bombardovanja sa babom Smiljanom u Prokuplje, kako bi se sklonili, bili sigurniji od eventualnih napada na Gračanicu

Objavljeno: 23.03.2022. 15:09h

U Saveznoj Republici Jugoslaviji je tokom bombardovanja poginulo oko 2.500 ljudi. Među njima i sestra i brat, Nikola i Marija Petrović. Poginuli su u napadu na autobus dok je prelazio most u Lužanu kod Podujeva. Pogodio ih je projektil ispaljen iz aviona.

Život je stao i ne pomera se 23 godine. Svaki dan od maja 1999. godine Zorici i Dragiši je isti. Tuga i bol zavladali su njihovim životom. Ubijeni su im sin i ćerka. U autobusu pogođenim NATO projektilom bila je i njihova baba Smiljana.

Brat i sestra otišli su po početku bombardovanja sa babom Smiljanom u Prokuplje, kako bi se sklonili, bili sigurniji od eventualnih napada na Gračanicu. Proveli su izvesno vreme kod rođaka, a uvidevši da naseljeni deo Gračanice ne napadaju, odlučili su da se vrate kući.

Znajući da su krenuli, majka Zorica je htela da umesi hleb, da im spremi ručak. Da je autobus raketiran čula je na radiju.

FOTO: Printscreen/RTS
FOTO: Printscreen/RTS
FOTO: Printscreen/RTS
FOTO: Printscreen/RTS

"Kako sam držala ono testo, tako mi je testo palo i počela sam vrisak. I stari, svekar mi kaže, šta je bilo, što vrištiš, što pištiš? Ja mu kažem što pištim, ako se stvarno nešto desilo ne treba mi život uopšte", opisuje taj trenutak majka Zorica Petrović.

Nedelju dana je trajala neizvesnost. Jesu ili nisu živi. Kući nisu dolazili. U mrtvačnici, identifikovao ih je otac.

Nikola je imao 17, a Marija 15 godina. Prekinuta su dva mlada života. Baba Smiljana imala je 66 godina. Nikola je sahranjen na rođendan. Počivaju na groblju, nekoliko stotina metara udaljenom od kuće.

Nemoćnom da bilo šta preduzme, ocu Dragiši dan ne prođe, a da ne obiđe spomenik svoje dece. Bio je u Beogradu, potvrdio je pred nadležnima njihovo ubistvo. Ne zna ko je upravljao avionom iz kojeg je ispaljena raketa.

"Umrećemo, a nećemo znati ništa. Taj što je uradio to i što je gađao autobus, on je znao da ima tu civila", očajan je otac Dragiša Petrović.

Majka Zorica kaže da su deca bila vezana za kuću, za roditelje, a ćerka mnogo za oca. Kad otac skine jaknu ona, priseća se, obuče, skine duks, ona obuče.

"Ona je bila osmi razred, završavala, a sin srednju. Šta su planirali za budućnost, nešto su planirali, ali nije im se ostvarilo", nutešna je Zorica.

Nova nepravda za nastradale Srbe

Ne veruju Petrovići da će za njihovog života pravda biti zadovoljena. Kažu ne samo u slučaju pogibije njihove dece, već svih stradalih u nelegalnom bombardovanju.

Pored mosta u Lužanu na kom je autobus pogođen, postavljena je mermerna tabla sećanja na nastradale. Bilo je ih 44, ali prošle godine tabla je jednostrano zamenjena.

Predsednik opštine Podujevo Špejtim Bulići postavio je tablu sa imenima poginulih u granatiranju autobusa. Na tabli su imena 31 poginulog Albanca. Za 13 Srba ostavljene su tri tačke.

Tim činom, kažu Petrovići, nastavlja se nepravda, jer se njima i drugim Srbima čiji su bližnji ubijeni, oduzima i pravo na sećanje.

(Espreso / RTS)