PLENKOVIĆ POTVRDIO NOVE INFORMACIJE O PADU LETELICE: "Smatrali su da je reč o lažnom alarmu"

Hrvatski premijer Andrej Plenković rekao je u intervjuu španskom listu El Pais da Hrvatska još nema informaciju ko je lansirao bespilotnu letelicu koja se srušila u Zagrebu pre osam dana.

„U ovom trenutku nemamo potvrdu ko je lansirao dron“, rekao je Plenković u intervjuu objavljenom u petak.

Hrvatski premijer razgovarao je sa El Paisom u sredu tokom posete Madridu, gde se sastao sa španskim premijerom Pedrom Sančezom, predsednicom parlamenta Meričelom Batetom i kraljem Felipeom VI.

Plenković je prvo obišao bazu NATO-a koja se nalazi 20 kilometara od Madrida, zaduženu za kontrolu neba zemalja južne Evrope, uključujući Hrvatsku.

Upitan da li je saznao nešto novo o incidentu u bazi Torehon de Ardoz, on je odgovorio da jeste. „Da, dron se kretao pravolinijski velikom brzinom na maloj visini.

Na radarima u Rumuniji i Mađarskoj to nije viđeno kao potencijalni rizik. U to vreme na radarima su se pojavile mnoge druge stvari, pa su mislili da je lažna uzbuna“, rekao je Plenković.

"Tada je ušao u Hrvatsku i bilo je nekoliko minuta pre nego što je pao. Moramo da razjasnimo da li je u pitanju nesreća, da li je avion greškom došao u Zagreb, ili je u vezi sa nekom vrstom sabotaže, ili je to bio čin nameru", dodao je on.

Dve nedelje nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, 10. marta, iz pravca Ukrajine poletela je bespilotna letelica sovjetske proizvodnje, teška 6 tona. Preletela je Rumuniju i Mađarsku, a zatim se srušila pored studentskog doma u Zagrebu. Rumunija, Mađarska i Hrvatska su članice vojnog saveza NATO-a.

Plenković u intervjuu nije rekao da je letelica imala bombu, niti da su pronađeni ostaci bombe, već je samo pomenuo eksploziv.

"Otkrili smo da je u dronu bio eksploziv. To je ono što najviše uznemirava", rekao je Plenković. "Nadam se da će istraga rasvetliti sve okolnosti", napomenuo je on i napomenuo da smo "imali neverovatnu sreću da niko nije ubijen ili povređen".

Plenković je rekao da ljudi u Hrvatskoj razumeju kroz šta prolaze Ukrajinci. "Hrvatska je bila žrtva velikosrpske politike Slobodana Miloševića. Rat je bio pre samo 30 godina, tako da možemo bolje razumeti stradanje ukrajinskog naroda", rekao je on. On je rekao da "nažalost diplomatski napori da se zaustavi brutalna ruska agresija nisu dali rezultate". „Odlučno branimo političko rešenje za postizanje mira i zaustavljanje sukoba“, rekao je on.

Neki Hrvati su otišli ​​da ratuju na ukrajinskoj strani, pa je Plenković upitan da li po povratku treba da „plate račune na sudu“ svojom odlukom i na sopstveni rizik“, rekao je hrvatski premijer.

Ukrajinski predsednik podneo je zahtev za prijem u Evropsku uniju po ubrzanoj proceduri. Plenković kaže da "dobro poznaje zemlju" jer je pre nekoliko godina, kao poslanik u Evropskom parlamentu, predvodio delegaciju zaduženu za uspostavljanje odnosa sa Ukrajinom, a u decembru je bio u Kijevu kao premijer Hrvatske.

„Veoma je pozitivno što je Savet naložio Komisiji da izradi mišljenje o mogućem pristupanju Ukrajine (EU), ali nas čeka zahtevan proces“, rekao je on. Do tada treba da intenziviramo odnose između EU i Ukrajine u svim oblastima, sa ambicijom da joj damo poseban status“, dodao je on.

Plenković je upitan da li EU treba da uvede novi paket sankcija Rusiji koji bi uključivao energetski sektor, kao što je to učinio Vašington. "Većina evropskih zemalja mnogo više zavisi od ruskog gasa nego Sjedinjenih Država. To, međutim, nije slučaj sa Hrvatskom, jer je tokom mog prvog mandata (2016-2020) izgrađena LNG fabrika na ostrvu Krk. Ali mislim EU treba da izgradi alternativnu mrežu koja bi povećala svoju proizvodnju i povećala uvoz iz nekih drugih zemalja“, odgovorio je on.

(Espreso)