ZAPOČEO SAM GEJ VEZU SA KOMŠIJOM KOJI IMA PORODICU! Posle 5 godina stigao mi je STRAVIČAN MEJL od njegove supruge

Dugogodišnji novinar i urednik Džon Stark je u ispovesti za "Huffington post" otkrio sve detalje svoje afere sa oženjenim komšijom.

Njegovu priču prenosimo u celosti.

"Oduvek sam se pitao koliko je ona znala, ako je uopšte nešto i slutila. Zašto mi se tek sad obratila? Nisam imao kontakta sa njenim mužem - zvaćemo ga Majk - već više od pet godina. Sada živimo na različitim krajevima kontinenta.

"Najmanje što možeš da uradiš je da odgovoriš iskreno, uzimajući u obzir šta si uradio", napisala je. Da li me je to optuživala da sam njenog muža pretvorio u homoseksualca? Ili da sam im rasturio brak?

Taj besni mejl je možda napisan u žurbi i afektu. Ipak, trebalo je više godina da ga napiše. Sada znam da prevare imaju dug životni vek i često se vraćaju da tište onog koji je povređen.

Nikad nikome nisam rekao za moju aferu sa njenim mužem. Rizik je bio preveliki. Ne toliko za mene - ja nisam bio u vezi i moja seksualna orijentacija nije bila tajna. Majk je, s druge strane, bio posvećen porodični čovek sa dvoje dece za kog znam da je voleo svoju ženu.

On je bio moj prvi komšija, i nisam se trudio da ga zavedem, čak iako sam bio 20 godina stariji od njega. Siguran sam da sam bio prvi muškarac sa kojim je bio intiman, dok sam ja imao pre njega podosta partnera. Naša afera nije bila iznenadna i strastvena, više je bila spora i emotivna. Počela je lagano i trajala celih pet godina.

Majk nije bio jedini oženjen muškarac sa kojim sam bio u vezi. Ali svi drugi su bili kombinacija za jednu noć ili "prijatelji sa povlasticama".

Majk je bio druga priča.

Bili smo različiti na toliko načina. Ja sam bio urednik jednog magazina, on je bio stolar. Ja sam voleo umetnost. On je voleo sport. Ja sam trošio novac na skupe stvari i još skuplje frizere. On se oblačio udobno i skromno, uvek sa jednostavnom frizurom i pojasem za alat oko struka.

Jedne noći njegova žena i deca nisu bili tu i izašli smo zajedno da gledamo film. Rekao mi je tada da pre 16. godine nikada nije gledao nijedan film jer su njegovi roditelji bili evangelici i filmovi, TV i pop muzika su se u njegovoj kući smatrali đavoljim oruđem.

Delili smo strast prema prošlosti. Jedne noći Majk me je odveo do vatrogasne stanice koja je trebalo da se sruši. Provalili smo unutra. Želeo je da vidim šta će to uskoro nestati i objasnio genijalnu konstrukciju zgrade i grede.

Ja sam njemu jednom pokazao drvenu kutiju za nakit na kojoj je naslikana porodica koja igra karte na kuhinjskom stolu. Moja prababa donela ju je iz Nemačke. "Prelepa je", rekao mi je, nežno prelazeći prstima preko drveta. "Nemoj nikada nikome da je daš".

U mom viktorijanskom stanu je uvek bila potrebna neka popravka. Nisam imao pojma kako da namestim ventilator na plafon, a ni da popravim zvonce na ulaznim vratima. Za razliku od Majka. Jednom prilikom je proveo nedelju dana strpljivo popravljajući pločice u mojoj kuhinji.

Bili smo prijatelji nekoliko godina pre nego što smo postali ljubavnici.

Sa tom svojom talasastom crnom kosom, plavim očima i dugačkim trepavicama, Majk nije imao pojma koliko je bio seksi. Nedostatak sujete samo je povećao njegovu privlačnost. Jednom sam ga obukao u moj smoking kada je morao da ide sa ženom na gala večeru njene firme. Samo martini u ruci mu je falio da postane kopija Džejmsa Bonda.

Majk bi često navratio do mene kada mu žena i deca odu na spavanje. Gledali bismo bejzbol utakmice, pravili kokice. Nekad bismo podelili džoint, koji je našem uživanju davao dublju dimenziju.

Dozvolio sam Majku da svoje testere i ostali alat drži na mom tavanu jer nije mogao sebi da priušti da iznajmi prostor za to. To je značilo da ću ga viđati mnogo češće.

Bilo je znakova, i to veoma upadljivih, da se Majk bori sa svojom seksualnošću. Kao na primer jednom kada mi je rekao da je otišao na porno sajt samo da vidi "kako gej muškarci to rade". Poverio mi se i da je dok je bio na koledžu, bio zaljubljen u drugog muškarca ali da ništa nikad nije uradio da to pokaže. Obično je nekoliko piva bilo dovoljno da razveže jezik. Jedan zagrljaj na mom tavanu promenio je sve. Čak i kada je naša veza postala fizička, trebalo je da prođe nekoliko meseci da Majku ljubljenje prestane da bude neprijatno.

Poznavao sam parove, gej i strejt, koji su bili u otvorenim vezama. Mnogi od njih su imali pakt da mogu sa drugima da rade šata hoće, samo ljubljenje je bilo zabranjeno. Seks može da bude veoma prijatno i intimno iskustvo. Ali ljubljenje je blisko i veoma lično.

Ja sam noću bio slobodan, kao i on. Bio sam u svojim 50-im godinama i već sam prerastao diskoteke i barove. Nisam više mogao da podnesem upoznavanja sa muškarcima preko oglasa u novinama.

Nisam dobro poznavao Majkovu ženu, iako smo bili komšije. Ona nije bila naročito druželjubiva. Knjige, mačke i baaštovanstvo su bili njeni hobiji.

"Šta ako sazna za nas?", pitao sam Majka.

Varali su me u nekoliko veza, pa dobro poznajem taj osećaj.

"Ne bih mnogo brinuo o tome. Ona nije osoba koja se nekome suprotstavlja. Pre neko veče mi je rekla da je umorna i predložila da idem da se družim sa svojim kres-drugarom", rekao je.

"Šta je htela time da kaže", pitao sam.

"Nisam siguran", odgovorio je.

Ja jesam bio siguran, ili sam bar tako mislio. Ukapirao sam da je ona na nekom nivou okej sa ovom "topli komšija" politikom. To mi je umirilo savest.

Osim toga, nisam želeo da joj ukradem muža, iako su istopolni brakovi postali legalni u našoj zemlji tek 2004. godine.

Nisam bio potpuno iskren kada sam rekao da nikada nikome nisam rekao za Majka i mene. Moj komšija iz stana ispod, koji mi je veoma dobar prijatelj, vremenom je ukapirao o čemu se tu radi. Čuo je Majkove korake u mom stanu, škripanje kreveta. "Majk je dobra osoba. Pomažeš mu da pronađe sebe. Ne treba da osećaš krivicu", govorio mi je.

Nikada nisam imao decu, niti sam ih želeo. Sa Majkovom decom sam, s druge strane, obožavao da provodim vreme. Radio sam od kuće pa sam često mogao da ih čuvam. Išli smo na kuglanje, minigolf. Uz njih sam naučio ko je Sunđer Bob Kockalone.

Majk se uvek mučio da sastavi kraj s krajem. Ipak, muke s novcem nisu bile važne kada se radilo o njegovim sinovima. Davao im je nešto što novac ne može da kupi - svoje vreme i pažnju. Jednom se sa njima ceo dan vozao podzemnim metroom. Učlanio ih je u muzej nauke. Naučio ih da voze rolere i igraju hokej. Išao sam sa njima u šetnje u prirodi vikendom. Poveo bih svog psa i poneo ručak. Njegova žena nikada nije želela da ide s nama.

Pozajmio sam Majku i njegovoj ženi depozit da kupe kuću. Osećao sam se dobro što sam uradio nešto lepo za njegovu porodicu. Majk je podrum pretvorio u radionicu. Iako su živeli u drugom delu grada, dolazi je često u posetu.

Ne znam tačno kada se sve među nama raspalo. Sve što znam je da nije bilo više kasnih noćnih poseta ili onih izvrsnih masaža stopala koje je voleo da mi priredi. Majk je jednostavno nestao bez oproštaja. Na moje pozive nije odgovarao. Blokirao me je na Fejsbuku. Nikad se nismo svađali, nije bilo kao da je jednog dana besan odjurio i nikad se nije vratio.

U očajničkoj želji za odgovorima, hrabro i glupavo sam nazvao njegovu ženu. "Šta se dešava sa Majkom?", pitao sam.

"Nemam pojma", rekla je. "Nikad te ne spominje". Morao sam duboko da se zamislim. Ono što je meni trebalo je pravi dečko, onaj sa kojim bih mogao da idem u pozorište. Ili u restoran. Onaj koji bi me predstavio svojim kolegama i komšijama. Onaj koji je dostupan.

A onda, jednog popodneva, četiri godine kasnije, video sam Majka. Vodio je psa u šetnju i kada me je video, krenuo je u mom pravcu. Skinuo je kačket i rekao "Malo sam osedeo". Nisam ništa odgovorio na to.

"Žao mi je", rekao je dok smo se rukovali. "Zaista mi je žao".

"Hajde, tata", vikali su njegovi sinovi, i Majk se nakon toga vratio do njih.

Konačno sam dobio svoj odgovor. Njegovi sinovi su postajali mladi muškarci, dovoljno stari da postavljaju pitanja i ukapiraju neke stvari.

Trebalo je da predvidim takav scenario. Tokom 90-ih živeo sam na jugu Severne Amerike. Sauna u mom gradu služila je kao tajno mesto sastajanja gej muškaraca - čak i onih koji su oženjeni i imaju decu.

Ponekad sam imao običaj da pitam te ljude zašto su se oženili. "Želeo sam porodicu. Želeo sam decu", bili su uobičajeni odgovori.

Poznavao sam veći deo gej zajednice u San Francisku kada sam tamo živeo 80-ih. Jedne večeri sam priredio žurku za svoje prijatelje i uz koktele jedan od njih nam je saopštio da se verio za razvedenu ženu sa dve devojčice. "Odsad ću imati porodicu. Više ne mogu da se družim ni sa kim od vas", rekao je pred svima.

Nisam odgovorio na ljutiti mejl Majkove žene. Shvatio sam da je to njegov posao, jer je on taj koji joj je otkrio da smo bili zajedno. Znao je koliko sam i ja znao. Ali ipak sam morao da saznam o čemu se tu radi. Tako da sam mu poslao SMS. Nismo imali nikakav kontakt do toga dana kada smo se sreli dok je šetao psa.

"Prolazimo kroz težak razvod. Odlučio sam da konačno budem iskren prema sebi. Morao sam da budem to što jesam. Rekao sam joj sve o nama. Ona tebe krivi za sve. Želela je da zna sa koliko muškaraca sam bio. Rekao sam da sam bio samo s tobom, i to je istina", odgovorio je u poruci.

"Svaki put kad prođem pored tvoje kuće, ja pomislim na tebe. Nedostajao si mi", napisao je.

"I ti si meni nedostajao", odgovorio sam.

"Da li tvoji sinovi znaju?", pitao sam. Oni su sad već mladi muškarci.

"Rekao sam im. Nisu to loše prihvatili".

"Bio si im sjajan otac", rekao sam.

"Tvoje reči su me sada potpuno dotukle", odgovorio je.

Majk mi je rekao da je krenuo na terapiju. Pridružio se grupi podrške biseksualnim muškarcima. Tu je upoznao muškarca, rekao je, koji ga je privukao i pozvao ga je na dejt.

Osetio sam tugu. Nisam to rekao Majku. Umesto toga, poželeo sam mu sve najbolje u životu, i zaista sam to mislio.

I ja sam imao novi život. Prodao sam stan i preselio se u kalifornijsku pustinju, gde nikog nisam poznavao. Nekoliko nedelja nakon što sam kupio mali stan, otišao sam u prodavnicu da kupim farbu. Mladi prodavac me je uslužio. Izgledao je kao da ima oko 40 godina.

Video sam zlatnu burmu na njegovoj ruci.

Presreo me je na parkingu dok sam išao ka autu. Pružio mi je komad žutog papira na kom je na brzinu napisao broj telefona. "Ako ti ikad bilo šta zatreba, pozovi me", rekao je. "I stvarno mislim bilo šta".

"Oženjen si", rekao sam. On je slegao ramenima.

Noći su znale da budu jako usamljene. Njegov poziv me je mamio.

Izvadio sam parče papira iz džepa, zgužvao ga i bacio u prvu kantu za smeće.

(Espreso.co.rs / Huffington post)