OVA ŽENA IMA DAR KOJI NEMA SKORO NIKO NA SVETU: Svi bi ga želeli, a ona ga bukvalno proklinje (VIDEO)

Zamislite da imate pamćenje nalik kompjuteru i da se sećate svakog dana svog života od detinjstva, sa sve živopisnim detaljima. Za neke bi to verovatno bio blagoslov poput moći superheroja, a drugi bi tu sposobnost smatrali prokletstvom. Amerikanka Džil Prajs navodno živi upravo takvim životom, ali svoju “supermoć” definitivno ne doživljava kao “poklon od Boga”.

Od 2000. godine bila je predmet detaljne studije istraživača sa Univerziteta Kalifornija-Irvin. Dijagnostikovan joj je prvi u svetu slučaj sindroma hipertimezije. Ovaj termin, naravno, nije postojao, pa su ga skovali specijalno za Džil.

Hipertimestički sindrom se danas takođe naziva superiorno autobiografsko pamćenje (HSAM). To je uglavnom stanje koje ljude dovodi do toga da mogu da se sete nenormalno velikog broja svojih životnih iskustava u detalje.

Džil Prajs je možda bila prvi otkriveni slučaj, ali danas više od 60 ljudi u svetu deli njenu dijagnozu. I dalje je izuzetno retka.

Ova žena je tokom proteklih godina kroz razne intervjue sa stručnjacima otkrila da je u stanju da se seti svih detalja svog života od 14. godine nadalje. Ona se seća tako datuma kada su joj se dešavale jako bitne stvari, ali i kada su bili poneki krupni događaji, za koje je saznala iz medija.

Rekla je da lako može da se seti svih neprijatnih prvih sastanaka i srećnih uspomena. Međutim, ona takođe može da “premota” one loše, uključujući traume iz detinjstva i drame iz privatnog života.

Džil kaže da je jedan od pokretača njenog stanja možda bilo preseljenje u Los Anđeles iz Nju Džersija kada je imala samo osam godina.

– Stvarno sam volela svoj život tamo. Trebalo je da se rodim, živim i umrem u istoj kući. Eto koliko ne volim promene – rekla je svojevremeno za medije Prajs.

Opšta pretpostavka je da ljudsko pamćenje može da preradi ili izmeni događaje iz prošlosti kako vreme prolazi. Ali pomenuti sindrom dovodi u pitanje opšte ovu prihvaćenu normu.

Zanimljivo je da ona nije toliko dobra u memorisanju stvari koje nisu direktno povezane sa njenim životom. Na primer, ne ide joj učenje teksta pesme napamet ili recitovanje. Takođe ne pokazuje abnormalno dobre rezultate u vežbama pamćenja.

Džil tvrdi da se izuzetno živopisna memorija odnosi samo na njen lični život. Vremenom je počela da vodi dnevnik, za koji kaže da joj je pomogao da se opusti kad god bi osećala da su joj se uspomene “otrgle kontroli” ili izazvale anksioznost i paniku.

– Sve mi se nekako vrti u glavi jer nije zapisano. Čim to zapišem, sve se nekako opusti – pokušala je ona da opiše osećaj koji je teško zamisliti.

Džil je takođe napisala memoare pod nazivom “Žena koja ne može da zaboravi: Izuzetna priča o životu sa najneverovatnijim pamćenjem poznatim nauci” 2008. godine.

(Espreso/objektiv)