OVA REČ SE STALNO KORISTILA U JUGOSLAVIJI, ČAK I NAKON NJENOG RASPADA: I danas imamo naviku da TO KAŽEMO
Ilustracija, Foto: Profimedia

paŽnja

OVA REČ SE STALNO KORISTILA U JUGOSLAVIJI, ČAK I NAKON NJENOG RASPADA: I danas imamo naviku da TO KAŽEMO

Interesantno je da su se neke od reči koje su deo standardnog srpskog jezika potpuno izgubile iz turskog jezika.

+

Objavljeno:

Za pola veka iz srpskog jezika nestalo je dve trećine turcizama, a od preostalih, oko 3.000, polovina se odomaćila da ih i ne osećamo kao reči stranog porekla.

- Zadržala se samo trećina turcizama iz Škaljićevog rečnika turcizama, objavljenog 1957. godine. Od 3.000 turcizama više od 50 odsto predstavlja odomaćene i frekventne turcizme - kaže dr Marija Đinđić, naučni saradnik Instituta za srpski jezik SANU.

Interesantno je da su se neke od reči koje su deo standardnog srpskog jezika potpuno izgubile iz turskog jezika.

- Reči kao što su duvan (tur. duhan) i čilaš (tur. çil at), šegrt (tur. şakirt), gungula (tur. gulgule) i darmar (tur. tarumar) ne beleži Rečnik turskog jezika. To su reči koje pripadaju zastareloj leksici u turskom, dok su u srpskom jeziku i dalje u živoj upotrebi - objašnjava dr Đinđić.

Sa druge strane, u savremenom turskom jeziku neke reči koje su se odomaćile kod nas imaju danas nešto drugačiju semantičku realizaciju u turskom.

- Ukoliko u Turskoj zatražite peškir, dobićete pamučnu salvetu, jer se namesto njega upotrebljava reč havlu. Ukoliko zatražite torbu, dobićete kesu, a u hotelu se požalite na neudoban krevet, mala je verovatnoća da će vas iko razumeti, jer se krevet u savremenom turskom kaže jatak. S druge strane, reč krevet u srpskom jeziku i ne doživljavamo kao pozajmljenu reč - kaže dr Đinđić.

(Espreso/Sonja Šulović/Blic)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.