NEDELJNO POJEDEMO 4 GRAMA PLASTIKE: Srpski genetičar objasnio kako završava U LJUDSKOM ORGANIZMU, jezivo

U ruci držite telefon koji ima plastične delove, moguće je da pijete vodu ili jogurt iz plastične flaše, a pored sebe vrlo verovatno imate plastičnu kesu.

Milioni tona plastike završe na otpadima širom sveta, ali delić toga lancem ishrane dođe i do ljudskog organizma, do beba pogotovo, upozoravaju stručnjaci.

„Nedeljno unesemo četiri grama plastike, praktično 'pojedemo' jednu kreditnu karticu.

„Ne znamo tačno šta se s njom u organizmu desi", kaže za BBC na srpskom genetičar Miodrag Stojković

Ono što se zna je da je plastika bukvalno svuda.

Dokazano je da je ima ne samo u vodi iz plastičnih flašica i hrani u plastičnoj ambalaži, već i u medu, soli, šećeru, pivu, kafi i čaju.

„Kad uzmete šolju čaja i stavite onu kesicu, koja je isto od plastike, ona se u vreloj vodi rastvara i dobijete 11 milijardi čestica mikro i nano plastike po šolji čaja", navodi genetičar.

Plastika je, dodaje, posle betona i čelika najviše produkovani materijal na svetu.

„Samo 11 odsto ide u reciklažu, ostalo ide u okolinu i utiče na ljudsko zdravlje", upozorava Stojković.

Kako završi u nama?

Zahvaljujući lancu ishrane.

Na primer, mi bacimo plastiku u đubre, ona ode u reke i okean, to završi u morskim životinjama koje se nađu na našoj trpezi.

Ili, iz okeana čestice plastike ispare, završe u oblaku, kišnicom padnu na zemlju, to ide u biljke, iz biljke u životinje i preko njih do čoveka.

Sa timom naučnika iz Srbije, Španije i Velike Britanije Stojković je u julu ove godine među prvima u svetu istražio štetnost plastike po ljudski embrion.

„Ono što smo videli na matičnim ćelijama i ljudskim embrionima jeste da utiče jako negativno i da može da prouzrokuje sterilitet, jer smanjuje mogućnost usađivanja embriona.

„Plastika utiče na DNK i tačno smo videli na koje gene, na one koji utiču na rani razvoj pluća, srca, srčanih zalizaka, ali i naš genetski materijal", kaže Stojković.

(Espreso/BBC na srpskom)