"GURNUO ME JE I MALTRETIRAO": Naša ČUVENA GLUMICA je pred SMRT doživela JEZIVU TRAUMU, ovo NISTE ZNALI

Glumica Jelena Jovanović Žigon se ostvarila u velikom broju zapaženih uloga, a kod srpske publike najveću popularnost stekla je ulogom u seriji “Žikina dinastija” gde je igrala uz Dragomira Bojanića Gidru i Marka Todorovića.

Glumu je upisala sa 16 godina, ali malo je poznato da se u kratkom periodu bavila i manekenstvom. To, pak, nikoga ne čudi s obzirom na to da je važila za jednu od najlepših žena u srpskoj kinematografiji i tako je ostalo i do samog kraja njenog života.

Nakon uloge Žikine prije imala je niz angažmana u domaćim filmovima i TV serijama, ali čini se da je publici ipak ostala najdraža kao Jelena Todorović.

Osim ove, pamtićemo je i po mnogim istaknutim hit ulogama jugoslovenske i srpske kinematografije.

Jelena je bila u braku sa glumcem Stevom Žigonom sve do njegove smrti 2005. godine, a sa njim ima kćerku Ivanu, takođe glumicu i sina Nikolu, slikara.

Inače, Jelena Žigon je bila unuka Mitra Martinovića, koji je bio crnogorski divizijar, kasnije divizijski general Jugoslovenske vojske, predsednik vlade Kraljevine Crne Gore.

Žigon je imala bogatu karijeru, a 2015. godine doživela je veliku traumu kada ju je, dok je bila sama u kući, napao i maltretirao provalnik.

– Bio je veoma jak, ali mlađi čovek. Gurno me je i maltretirao, držao za vrat i sve vreme je govorio: “U redu je Jelena, neću vas ubiti”. Valjda je to rekao kako ne bih vrištala – ispričala je tada vidno potresena glumica.

Kako je glumica otkrila, on je od nje tražio sve zlato koje ima u kući.

– Nisam mogla da mu odgovorim jer me je prigušio pa je počeo da obija fioke. Uzeo je novčanike sa stola, nešto novca što imam – ispričala je tada Jelena Žigon.

Jelenu pamtimo je i po ulogama u filmovima „Prvi građanin male varoši“ (1961), „Pustolov pred vratima“ (1961), „Obračun“ (1962), „Došlo doba da se ljubav proba“ (1980), „Ljubi ljubi al glavu ne gubi“ (1981), „Idi mi, dođi mi“ (1983), „Kakav deda takav unuk“ (1983), „Šta se zgodi kad se ljubav rodi“ (1984), „Žikina dinastija“ (1985), „Druga Žikina dinastija“ (1986), „Sulude godine“ (1988), „Kuda plovi ovaj brod“ (1999) i mnogo drugih.

U dalekoj Australiji snimila je sa velikim uspehom dva filma “Obećana žena” i The picture show man”. U legendarnoj seriji o Vinetu koja je ostala zabeležna u svetskoj kinematografiji imala je zapaženu ulogu sa poznatim holivudskim glumcem Stjuartom Grendžerom.

Laureat je i nagrade publike “Zlatni prsten” za najbolju glumicu 1961. godine, kao i plakete Jugoslovenske kinoteke za izuzetan doprinos našem filmu 2006.godine.

Na zenitu svog života i uspešne karijere, na međunarodnom forumu Zlatni vitez u Rusiji dobila je nagradu za životno delo u oblasti filma po imenu filmskog stvaraoca Sergeja Bondarčuka – kao najveće priznanje koje se dodeljuje na ovom festivalu.

Ljubavni život

Mirna i staložena, Jelena je uvek važila za pravu damu, a porodicu je stavljala na prvo mesto. Takođe je u mladosti važila za jednu od naših najlepštih glumica. Njena ćerka Ivana je u svojim memoarima opisala poslednju noć kraj postelje oca Steve, i tu se najbolje može osetiti njihova emotivna bliskost.

– Stevinu poslednju noć probdeli smo zajedno kod kuće, on, mama, ja i pas Bimbo. Ležao je kraj njegovih nogu nepomičan, nepomičniji od Steve, a ja sam čitavu noć pevala svom tati o danu pobede nad fašizmom i ponajviše Bulata Okudžavu. Toga jutra nisam primetila da sam ozdravila i da više nemam temperaturicu koja me je pratila poslednja dva meseca. Osećala sam samo jednu čudnu stvar. Moja ruka, kojom sam čitavu noć držala tatinu ledenu ruku, nije se hladila. Zapravo, tokom noći postajala je sve toplija – napisala je Ivana Žigon u svojim memoarima.

Stevo Žigon i Jelena Jovanović upoznali se se 1950. godine, kada je ona imala 17, a on 24 godine. Simpatije su buknule na prvi pogled, a ljubav se rađala lagano. Steva je Jelenu privukao, a kasnije i osvojio svojim šarmom i posebnošću. Kada je došlo vreme da se upozna s njenim ocem i majkom, u Jelenin roditeljski dom došao je s violinom koja mu je ranije spasila život.

Naime, dok je bio u logoru, Stevo je svirao u orkestru i zimi je krijući ispod robijaškog nosio još jedno odelo – svečano, orkestarsko. Smrtno zaljubljen u Jelenu, pomislio je kako bi ta violina mogla ponovo da mu spase život, pa je u kuću njenih roditelja došao kao muzičar, pošto je na njenu adresu u prehodnih godinu dana anonimno poslao desetine ljubavnih pisama. Anonimno, jer je u to vreme postojala opasnost od osude okoline ukoliko asistent otovreno iskazuje ljubav studentkinji.

– U Stevu sam se zaljubila još sa 17 godina na Akademiji, gde je radio kao asistent – prisećala se Jelena romanse.

(Espreso/Objektiv)