OVO JE VANBRAČNI SIN STEVE ŽIGONA: Otkrivena TAJNA koju NIKO nije ZNAO, priča TERA NA SUZE

Stevo Žigon bio je srpski i jugoslovenski filmski televizijski i pozorišni glumac i režiser.

Stevo Žigon rođen je 8. decembra 1926. godine u Ljubljani, u krojačkoj porodici slovenačkog porekla, od oca Štefana i majke Marije Žigon, rodom iz Trsta. Njegovi roditelji su se nakon dolaska Musolinija i fašista na vlast 1922. godine, iselili iz Italije u Ljubljanu, gde je Stevo od 1937. godine pohađao gimnaziju, a 1945. godine maturirao.

Studirao je glumu u Ljubljani, gde je završio jedan semestar na Akademiji za glumačku umetnost i Lenjingradu, gde je studirao od 1946. do 1948. godine na tamošnjem Lenjingradskom teatralnom institutu. Diplomirao je 1952. u izvanrednoj klasi Akademije za pozorišnu umetnost u Beogradu.

Na Akademiji za pozorišnu umetnost je bio jedan od prvih asistenata, prilikom njegovog osnivanja 1949. Prelomni trenuci njegove umetničke karijere vezani su za Bojana Stupicu, koji je doprineo njegovom angažmanu na filmu i režiji. Tokom godina, sve manje glumi u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP) i Ateljeu 212, a sve više se okreće režiji.

Na filmu debituje 1950. dvema malim ulogama. Kao svoje najbolje dve uloge izdvaja onu novinara u filmu Oksigen (M. Klopčić, 1970), za koju je na festivalu u Puli nagrađen Zlatnom arenom, kao i onu u filmu Rondo (Z. Berković, 1966).

Zapaženo glumi i na televiziji, a posebnu popularnost stiče tumačeći lik zloglasnog majora Krigera u TV serijama Otpisani i Povratak otpisanih. Glumi i u kratkim igranim filmovima (npr. N. Stojanovića).

Godine 1968. za vreme junskih studentskih demonstracija u Beogradu, njegova pojava u dvorištu Filozofskog fakulteta i njegov nastup sa insertom iz pozorišnog komada „Dantonova smrt“, gde je igrao poštenog, beskompromisnog i surovog Robespjera sa njegovim govorom na suđenju Dantonu, izazvala je eksploziju oduševljenja studenata koji su ga slušali i gledali: „... kada gledamo kako se ovi markizi i grofovi Revolucije kockaju, kada njih gledamo s pravom se možemo upitati jesu li oni opljačkali narod...! Nema sporazuma, nema primirja sa ljudima za koje je Republika špekulacija, a Revolucija zanat!!..“

Supruga Jelena i ćerka Ivana su takođe poznate glumice.

Preminuo je 28. decembra 2005. godine u Beogradu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Proslavljeni glumac Stevo Žigon, koji je preminuo 2005. godine, pre 48 godina dobio je vanbračnog sina Vida o kom se nije ništa znalo. Međutim, odlučio je da se oglasi i da ispriča svoju priču kako je on doživeo odrastanje i svog poznatog oca.

Vid Žigon, koji živi u Sloveniji, svoju ispovest objavio je putem jedne Fejsbuk stranice, a priča je mnogima naterala suze na oči.

- Godine 1971. Stevo Žigon je došao u Ljubljanu, gde je u ljubljanskoj drami režirao Pigmaliona. Elzu Dulitl glumila je moja majka Meta Vranič, tada veoma mlada, lepa i talentovana glumica. Moglo bi se reći, da sam se nehotice dogodio kao proizvod jedne kratke romanse, između velikog glumca i moje majke, koja se odlučila za mene uprkos situaciji, u kojoj je bilo očigledno, da će se moj otac vratiti kući u Beograd, gde je imao već familiju. Ja sam to saznao, kada sam imao 15 godina, ali nisam hteo da ga potražim, iako je i on znao za mene, prvenstveno zbog toga jer sam imao očuha, koji me posvojio još kao dete, a i zbog toga jer nisam znao kako će reagovati njegova familija - počeo je svoju ispovest vanbračni sin čuvenog glumca.

- Kad sam sabrao dovoljno snage da ga konačno upoznam bilo mi je 28 godina. Odmah sam otišao u Beograd, gde su me divno primili, iako nijedan od članova porodice osim Steve nije znao da uopšte postojim. Narednih pet godina, od 2000. do 2005. godine, kad je preminuo, dolazio sam k njemu u Beograd i to su bili izvanredni trenuci, koji se ne mogu zaboraviti. Jedan dan pre njegove smrti on me zvao u Ljubljanu i pitao me da li mogu da mu oprostim što nije hteo da me pronađe, i kad sam mu kazao da ga volim izgledalo je kao da je to jedino što još treba da zna pre nego nas ostavi.

Još uvek sam u bliskom kontaktu sa njegovom ćerkom Ivanom Žigon, koja je bila i kod mene u Ljubljani. Inače se od detinjstva bavim poezijom, zato sam napisao pesmu o svom ocu Stevi Žigonu, koja je originalno napisana na srpskom jeziku.

Uključena je u moju treću knjigu Metamorfoze (koja je baš zbog toga bilingvalna, moje pesme je prevela poznata pesnikinja i moja velika prijateljica Ana Ristović), koja je zapravo čitava posvećena mome ocu.

Sada mi je 50 godina i imam tri sina, koji su svi veoma talentovani za umetnost. Živim blizu Ljubljane u Sloveniji - poručio je Vid Žigon.

(Espreso/Alo)