DA LI JE SRPSKO DRUŠTVO HOMOFOBNO? Ambasador SAD ENTONI GODFRI i zaštitnici LGBTI prava za Espreso otkrivaju ISTINU

Širom sveta se 17. maj obeležava kao Međunarodni dan borbe protiv homofobije, lezbofobije, bifobije i transfobije. Tog dana se u mnogim zemljama sveta sprovodi niz akcija koje imaju za cilj da skrenu pažnju javnosti, medija i donosioca odluka na problem nasilja i diskriminacije sa kojima se LGBTI osobe svakodnevno suočavaju.

Ovaj datum se obeležava u znak sećanja na dan kada je Svetska zdravstvena organizacija 1990. godine zvanično uklonila homoseksualnost sa liste bolesti i mentalnih poremećaja, te je postao prepoznatljiv simbol borbe za jednaka prava LGBTI osoba.

Ambasador SAD u Srbiji ​Entoni Godfri​ kaže za Espreso kako se LGBTQI+ osobe i dalje suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući fizičke napade i diskriminaciju.

On je ovaj dan obeležio posetom Prajd Info Centru gde je pogledao njihovu dokumentarnu izložbu Trans Balkan.

- Autor izložbe Aleksandar Crnogorac je putovao širom Balkana, razgovarao sa preko 100 trans osoba i fotografisao ih da bi kroz fotografiju ispričao njihove životne priče. Svako zaslužuje dostojanstven život. Svuda u svetu, a to važi i za Sjedinjene Države i Srbiju, LGBTQI+ osobe se i dalje suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući fizičke napade i diskriminaciju. To je neprihvatljivo. I kao što je državni sekretar Entoni Blinken rekao u nedelju, „radeći zajedno možemo stvoriti svet koji poštuje i slavi dostojanstvo svih pojedinaca. Partnerstvo je način da ostvarimo svoj cilj inkluzivnog društva u kojem se prava poštuju i gde niko ne živi u strahu zbog onoga što je ili koga voli,” naglasio je Godfri za Espreso.

On je dodao kako je Srbija evropska zemlja, kao i da je Vlada SAD zadovoljna nedavnim koracima Vlade Srbije koji omogućavaju jednaka prava i pravnu zaštitu svim njenim građanima.

- I moji ovdašnji prijatelji su duboko privrženi evropskim vrednostima kao što su tolerancija, sloboda i poštovanje ljudskih prava. Sjedinjene Države su zadovoljne nedavnim koracima Vlade Srbije koji omogućavaju jednaka prava i pravnu zaštitu svim njenim građanima. Usvajanjem ovih zakona Srbija je u prilici da bude uzor drugima u regionu i pokaže vodeću ulogu u unapređenju ljudskih prava, objašnjava Entoni Godfri.

Predrag Azdejković, gej aktivista kaže kako stvari u Srbiji idu na bolje, i nada se da će se Zakon o istopolnim zajednicama uskoro usvojiti.

- U Srbiji se stvari po pitanju LGBT populacije menjaju, ali usporeno! Napredak je svakako očigledan, ali ima tu još puno posla. Trenutno je aktuelan Zakon o istopolnim zajednicama i nadam se da će on biti donet ove godine, kako bi se prava i obaveze istopolnih partnera najzad zakonski definisali. Takođe, tu je Zakon o rodnom identitetu koji je ministarka Gordana Čomić najavila, ali se negde zagubio. Taj zakon bi regulisao prava transrodnih i transseksualnih osoba u Srbiji. Evropska LGBT organizacija ILGA Europe svake godine izdaje listu i Srbija trenutno ima 33% od pune ravnopravnosti LGBT osoba. To je nizak rezultat kada se uporedimo sa regionom, u kom je Crna Gora lider po pitanju LGBT prava, ali da budemo iskreni meni je situacija na terenu mnogo bolja u Srbiji nego u Crnoj Gori i mislim da LGBT osobe slobodnije žive u Srbiji nego u Crnoj Gori. Jedno su (mrtva) slova na papiru, a drugo praksa, objašnjava Predrag za Espreso.

Na pitanje da li je iznenađen napadom na Borisa Milićevića, pomoćnika ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog kaže kako nije očekivao da tako nešto može da se desi.

- Izuzetno me je potresao napad na Borisa Milićevića, jer sam živeo u zabludi da ga njegova funkcija pomoćnika ministra ipak štiti od takvih neprijatnosti, ali sam se prevario. Drago mi je da je policija brzo reagovala i da će tužilaštvo takođe uraditi svoj posao kako treba! Uprkos svemu, ja se osećam sigurno i prijatno u Srbiji i meni je ovde lepo. Naravno, sve to može biti mnogo, mnogo bolje i očekujem da se same LGBT osobe više uključe u borbu za poboljšanje svog položaja, a ne da čekaju da im neko drugi to stvori, objašnjava Azdejković.

Sa druge strane, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Boris Milićević smatra kako LGBTI zajednica ima najviše problema u ostvarivanju svojih prava, kao što je npr. bezbednost, porodični život.

- Naša država pokazuje da je u stanju da se suoči sa svim svojim izazovima i problemima, u šta se uveravamo i tokom vakcinacije stanovništva, gde se ulažu posebni napori da njom budu obuhvaćene i vulnerabilne grupe. LGBTI zajednica ima više problema u ostvarivanju svojih prava, kao što je npr. bezbednost, porodični život, a dešavaju se i slučajevi diskriminacije u mnogim sferama života. Možemo reći da postoje mnoga društva i države u svetu, pa čak i u Evropi, u kojima su mnogo gori uslovi za život za LGBTI osobe, ali je istina da mi još uvek nismo dostigli punu ravnopravnost u Srbiji. Siguran sam da Srbija ima tradiciju i želju da to ne bude tako (što pokazuje npr. kroz rezultate u poboljšanju položaja žena i Roma), a i siguran sam da nema budućnosti i održivog razvoja za Srbiju ako u njoj nismo svi ravnopravni, priča Milićević za Espreso.

Na pitanje da li se oseća bezbedno u Srbiji nakon što je napadnut nožem, Boris kaže kako je preživeo neprijatno i stresno iskustvo, ali kako objašnjava, napadi na njega su se dešavali i ranije, i to više puta.

- Počinitelj je uhapšen i policija je prosledila predmet tužilaštvu dalje na odlučivanje. Nadam se da će i ostali državni organi koji se bave ovim slučajem da svoj posao rade ovako efikasno i da će počinitelj biti kažnjen, ne samo zato što to zaslužuje, već i zato što će to biti poruka za sve građane, ali i radnike u državnoj upravi. Naravno da je vrlo neprijatno i stresno kada doživite to da vam neko ugrozi bezbednost neposredno pred kućnim pragom, ali meni se to dešavalo više puta, tako da umem da se nosim sa takvim situacijama. Izabrao sam odavno da se bavim nekim nepopularnim stvarima, zbog čega može da mi bude ugrožena bezbednost. Neću da kažem da ja snosim odgovornost za to što mnogi u Srbiji ne razumeju koncept ljudskih prava toliko da dopuštaju sebi da fizički napadaju ljude sa kojima se ne slažu u mišljenju, ali mislim da je Srbija za generalnu populaciju vrlo bezbedna zemlja. Mene više brine porodično nasilje, vršnjačko nasilje, a najveći problem je stanje mentalnog zdavlja čitave nacije koje je ugroženo zbog covid-19 krize koja traje ovako dugo. Čitavo društveno tkivo je pokidano, relacije između delova i članova društva su pokidane, stari mehanizmi ličnog i društvenog nošenja sa situacijama i problemima koji su nekad važili više ne važe, tako da mnogi u društvu mnogo lakše se odlučuju za nasilnu reakciju nego što je to pre bilo moguće.

Kada su u pitanju prava ove kategorije građana u Srbiji, Boris kaže da se naša zemlja nalazi "negde u sredini".

- Mi smo u nekoj sredini, što ne sme da zadovolji ni društvo ni LGBTI zajednicu. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog pripremili su set od tri antidiskriminaciona zakona, o rodnoj ravnopravnosti, o zabrani diskriminacije i o istopolnim zajednicama. Ova prva dva su već na dnevnom redu Skupštine, a nadam se da će i treći stići na red. Sva tri zakona jačaju mehanizme za kreiranje politika ravnopravnosti i odbranu od diskriminacije, tako da će njihovim usvajanjem Srbija značajno poboljšati položaj svih ugroženih društvenih grupa, ali i svoj ugled i dostojanstvo u zajednici evropskiih naroda i u čitavom svetu, objašnjava Boris.

Smatra da bi usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama pokazalo na simboličnom nivou da država Srbija poštuje načelo ravnopravnosti, da priznaje sve specifičnosti egzistencije svih svojih građanki i građana.

- Ovaj čin bi bio poruka svim građankama i građanima, a ne samo LGBTI zajednici. Za samu našu zajednicu ovo ne bi omogućilo samo ostvarivanje nekih materijalnih prava, kao što su nasleđivanje ili podela zajednički stečene imovine, već i čin dobre volje naše države prema svima nama. Poznajem suviše LGBTI osoba, koji su dobri ljudi koji su mnogo doprinosili našem društvu, a koji su odlučili da napuste svoju porodicu, domovinu, poslove, prijatelje, kako bi potragu za srećnim životom nastavili negde drugde. Ovo je neljudski, protiv svih principa našeg naroda i države i siguran sam da će se to promeniti.

Na pitanje kako je doživeo porodičnu šetnju u organizaciji "Dveri" koji se protive između ostalog i usvajanja Zakona o istopolnim zajednicama, Boris objašnjava da ih ne doživljava kao pretnju.

- "Dveri” su beznačajan ekstremno-desničarski politički pokret koji je i tzv. porodičnom šetnjom pokazao svoj uticaj i snagu. Čak su i parade ponosa masovnije od tog njihovog bednog pokušaja sakupljanja političkih poena zauzimanjem homofobičnih stavova i politika. Sva istraživanja pokazuju da naše građanke i građani imaju mnogo više razumevanja za probleme LGBTI zajednice, gde samo usvajanje dece i priznavanje istopolnih zajednica predstavlja predmet diskusije, ali odavno je prošlo vreme kada se moglo politički profitirati na tvrdim negativnim stavovima o ovom pitanju. Boško Obradović i njegovi saradnici pokazuju političko slepilo kada sav svoj javni nastup zasnivaju na homofobiji.

Kako je dodao, država Srbija je stvorila dovoljno mehanizama i institucija za zaštitu ravnopravnosti, ali se to vrlo slabo primenjuje.

- Možda ću reći nešto vrlo nepopularno, ali moje mišljenje je da prvo mi građani moramo da se promenimo, da bi se desila društvena promena. Država Srbija je stvorila dovoljno mehanizama i institucija za zaštitu ravnopravnosti, ali se to vrlo slabo primenjuje. Žrtve ne prijavljuju slučajeve, što je donekle i razumljivo, pošto institucije često neefikasno rade svoj posao u zaštiti žrtava. Ali, opet, mi koji jesmo ili možemo biti žrtve diskriminacije i nasilja moramo mnogo upornije da se borimo. Sloboda nigde nije dobijena na tacni, za nju se svuda i uvek borilo. Uvek tako bilo, uvek će tako i biti, objašnjava Milićević.

Balša Božović, predsednik izvršnog odbora Akademije za razvoj demokratije, takođe je najoštrije osudio napad na Borisa Milićevića.

- Pozivam Vladu Srbije da stane iza svog čoveka. Za sada je napad osudilo samo ministarrstvo. Od pravosudnih organa ovekujem da ga zaštite i procesuiraju napadača. Vlada Srbije treba da shvati da ne moze da sedi politički na dve stolice. Ne možete da zagovarate evropske vrednosti, a paralelno sa tim da podilazite radikalizmu, nacionalizmu i homofobiji. Rezultat je da je Srbija zakočena kada su ljudska prava u pitanju i da mnogo godina kasni za regionom. Isto vazi i za Zakon o istopolnim zajednicama, koji je veoma važan jer se odnosi na elementarna ljudska prava onih koji žive u istopolnim zajednicama, a koji ne moze da usvoji jer to ne želi predsednik republike Srbije smatrajuci da nije u skladu sa Ustavom. Ispada da je Vlada radila jedno, a predsednik drugo sto stvara konfuziju i koci priblizavanje Srbije EU. O parlamentu ne zelim ni da govorim jer on ni ne postoji sem na papiru, tvrdi Balša.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Brankica Janković smatra da je u Srbiji i dalje prisutna diskriminacija po osnovu seksualne orijentacije jer kako kaže, homofobija i transfobija imaju duboke korene u društvu.

- LGBT osobe se suočavaju sa govorom mržnje, pretnjama i nasiljem, što se često i ne prijavljuje. U prošloj godini smo zabeležili pad podnetih pritužbi zbog seksualne orijentacije kao osnova diskriminacije i po osnovu rodnog identiteta kao ličnog svojstva. Međutim, ovaj pad ne treba da nas zavara jer je očekivan imajući u vidu zdravstvenu krizu izazvanu COVID-19 virusom, kao i smanjenu aktivnost organizacija civilnog društva koje su ranijih godina uglavno podnosile pritužbe po ovom osnovu. Treba naglasiti da su transrodne osobe u većem riziku od nasilja, zlostavljanja i diskriminacije, dok interseksualne osobe ostaju socijalno i pravno nevidljive. Na osnovu preporuka Poverenika izvršene su izmene Zakona o matičnoj knjizi rođenih, koje omogućavaju unos podataka o rodnoj promeni u registar. To su naizgled male stvari, ali upravo suština napretka je u kontinuiranom rušenju prepreka koje onemogućavaju pripadnicima ove zajednice da budu ravnopravni članovi društva.

Takođe, primećuje da je i dalje prisutan jak otpor u delu našeg društva kada je u pitanju LGBTI zajednica.

- Srbija je kao i sva društva većina društva prošla dug put u ostvarivanju prava LGBT populacije. Položaj ove zajednice se u kontinuitetu menjao najpre su dekriminalizovani istopolni odnosi, da bi 2008. godine oni bili destigmatizovani, budući da je tek tada usvojeno mišljenje da homoseksualnost nije bolest. Danas već govorimo o usvajanju Zakona o istopolnim zajednicama. Nažalost, i dalje je prisutan jak otpor u delu našeg društva, ali to nije naš eksluzivitet, jer su ovakve rasprave i dileme bile prisutne u brojnim državama kada se kod njih ovakav zakon usvajao. Danas u svetu, oko 60 država priznaje istopolni brak ili neku drugu formu istopolnog partnerstva.

Kako objašnjava, kao društvo još uvek nismo do kraja prihvatili ono što ne razumemo i sa čim nismo saglasni što je zapravo najveći problem kada se govori na ovu temu.

- Čini mi se da kao društvo i dalje nismo do kraja shvatili da tolerancija podrazumeva prihvatanje i onoga što ne razumeš i sa čim nisi saglasan, jer priličan broj građana još uvek ima socijalnu distancu i predrasude pa čak i mržnju prema LGBT zajednici. Najveća šansa je u promeni usvojenih obrazaca ponašanja i mišljenja a potencijal za to su mladi ljudi. Nove generacije treba da učimo da smo svi jednaki, ali posebni, i da nam upravo te različitosti pružaju mogućnost da i kao pojedinci i kao društvo dalje napredujemo i razvijamo se. Na tom putu, treba ih naučiti i da ne okreću glavu pred nepoznatim, i institucija koju vodim to radi u svakoj prilici, priča Brankica za Espreso.

Na pitanje da li Zakon o istopolnim zajednicama treba da se usvoji, vrlo je jasna.

- Pripadnici LGBT populacije i dalje se suočavaju sa problemima i nema razloga da svima ne omogućimo jednaka prava kao i da dovršimo započeti proces. Potpuno je razumno je opravdano očekivanje da im se reši niz praktičnih pitanja sa kojima se LGBT zajednica susreće na svakodnevnom nivou, od nemogućnosti sticanja zajedničke imovine, nasleđivanja, poseta obolelom partneru u bolnici, prava na odsustvo radi nege partnera itd. Ponekad imam osećaj da neki misle kako će LGBT identitet sam od sebe da prođe, ali neće, oni su naši ravnopravni građani i građanke i važno je razumeti da se time ni na koji način neće umanjiti prava heteroseksualnih zajednica. Takođe, smatra da napad na Borisa Milićevića, pomoćnika ministra za ljudska i manjinska prava nije smeo da se desi, ali je istakla da je MUP ovde dobro odradio posao.

- Takav napad je svakako za naoštriju osudu i ne mogu da kažem da me ne zabrinjava jer svedoči o netoleranciji, homofobičnosti i predrasudama. Ali je zaista dobro da su pripadnici MUP veoma brzo pronašli počinioca, zato što to šalje poruku da građani u našoj zemlji imaju podjednaku zaštitu bez obzira na lično svojstvo. Bilo bi dobro da ovakvu reakciju imamo u svim slučajevima i kod svih dražavnih organa. Bile su potrebne godine da se ublaže brojne prepreke i da se naši LGBT sugrađani osećaju bezbednije, ali na žalost, uvek se nađu pojedinci koji misle da su iznad zakona. Zato je važno da osudimo svaki vid nasilja, pretnji i govora mržnje nad drugima i drugačijima, jer je to rušenje demokratskih principa i ravnopravnosti, što ne smemo dozvoliti.

Podsećamo, čak 59 odsto LGBTI+ osoba bilo je izloženo nekom obliku nasilja u 2020. godini, pokazalo je istraživanje IDEAS-a i GLIC-a povodom 17. maja, Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transofobije.

Građani i građanke LGBTI+ orijentacije suočavaju se sa izuzetno visokim nivoom nasilja i diskriminacije, a država i dalje ne ulaže dovoljno napora da se ovakvo stanje promeni, rezultati su godišnjeg istraživanja koje su sproveli Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS i Gej lezbejski info centar GLIC.

Čak 77 odsto ispitanih smatralo je da Srbija ne vodi računa o položaju LGBTI+ građana i građanki, a 82 odsto ispitanika smatralo je da Srbija nije dobro mesto za život LGBTI osoba, dok se tek 14 odsto njih osećalo slobodno da izrazi svoj identitet.

Od države, LGBTI+ građani i građanke zahtevaju unapređenje zakonodavnog okvira, pre svega regulisanje istoplonih zajednica, unapređenje mehanizama zaštite od nasilja i diskriminacije, podizanje svesti opšte populacije o ravnopravnosti i unapređenje uloge obrazovanja u oblasti razvoja tolerancije i zaštite od diskriminacije LGBTI+ učenika.

Bonus video: